Zašto je učenje kroz igru u ranom periodu od ogromnog značaja

Period ranog razvoja, od rođenja do šeste godine deteta, je period velikih prilika. Zapravo, jedinstvenih prilika koje mogu da se iskoriste, propuste ili upropaste. A svi se možemo složiti da bi ih trebalo iskoristiti na najbolji mogući način. Od rođenja do treće godine života, iliti prvih 36 meseci, jesu kamen temeljac za dalji razvoj deteta, i zato je tada učenje kroz igru možda najvažnije.

Deca su u ovom periodu aktivni učesnici i igraju glavnu ulogu u sopstvenom odrastanju. Bebe su kao mali sunđeri, upijaju sve što do njih dođe i u tom periodu čula se intenzivno razvijaju, a svako iskustvo je novo.

Sa druge strane, roditelji se susreću sa milion pitanja: kako, šta, ko, kada, gde…na koja često ne mogu lako da odgovore.

Odgovor na sva ova pitanja je – pružiti detetu priliku za učenje kroz igru. Igrajući se, deca ulažu sopstvene napore da razumeju, objasne, naprave, povežu, predvide, uočavaju ono što odrasli ne vide.

Da li je bolja organizovana ili slobodna igra?

Organizovanjem različitih aktivnosti prilagođenih uzrastu, ali i pružanjem prilike da dete uživa u slobodnoj igri, podstaći ćete socijalizaciju i razvoj kognitivnih sposobnosti. Pomoći ćete im da lakše usvoje dnevne rutine, podele igračku, naprave razliku između dobrog i lošeg,..

Koji su sve benefiti igre?

Igra je alat pomoću kog dete uči, kroz igru istražuje, pravi greške, ali i neverovatne uspehe. Iako se, ponekad, čini da je sve to što dete radi „samo“ igra i da se time ništa ne postiže, pogotovo ukoliko je igru izabralo i vodi je dete. Slobodna igra je podjednako važna kao usmerena igra kroz različite aktivnosti.

Na primer: dete od 18 meseci će izabrati neki autić iz svojih igračaka, ukoliko prvi put vidi tu igračku možda će ga privući njegova boja, ali ono joj ne zna namenu. Uzeće je u ruke i svojom čulima „ispitati“. Pogledaće njene delove, možda će čak i „probati“ da vidi kakvog je ukusa, a onda će u jednom trenutku primetiti točkove koje će čulom dodira zavrteti. To je jedan veliki „aha“ trenutak, posle kog će, možda, prići odraslima da pita za pomoć, ili neće, već će samo nastaviti da otkriva svet oko sebe.

Dete kroz igru razvija više kognitivne funkcije poput analize i sinteze, ali i rešavanja problema (Kako ova igračka radi?). Igra dopušta detetu da se razvija i uči, da promišlja, sarađuje sa drugima i aktivno upoznaje svet oko sebe.

Autor teksta: Marija Končar, master defektolog

Fotografije: Pixabay.com