Vrlo čest problem sa kojim se suočavaju pacijenti koji dolaze kod mene u ordinaciju je upravo ovaj – cicstitis ili upala mokraćne bešike.
Tegobe koje se pri tome javljaju su učestalo mokrenje i pojačan nagon za mokrenje, peckanje i bol pri mokrenju, pritisak i bol u donjem delu stomaka. Javljaju se i neodgodiva potreba za mokrenjem, bol u predelu bubrežnih loža, bol pri polnim odnosima. Ponekad mogu da se jave i povišena temperatura, groznica i drhtavica, a pacijenti često primete neprijatan miris urina, mutan urin ili krv u urinu, što ih dodatno uplaši.
Još jedan podatak koji značajan broj pacijenata sa ovim problemom navodi je i taj da ovakve tegobe imaju više puta godišnje, što je indikator da treba preduzeti ozbiljnije korake prilikom lečenja, jer njihov problem postaje hroničan.
Kako da znam da li imam urinarnu infekciju?
Da bi se postavila pravilna dijagnoza, u ovom slučaju da bi se potvrdilo da je došlo do upale bešike, neophodno je uraditi opštu analizu urina (mikroskopski pregled sedimenta urina), ali i načiniti bakteriološki pregled urina (urinokultura). Na ovaj način se tačno utvrđuje šta je uzročnik upale, a takođe se i određuje osetljivost uzročnika na antibiotike, pa se tako lečenje dalje sprovodi ciljano.
Ovakav korak je neophodan u postavljanju dijagnoze, jer mnoga stanja mogu imati slične manifestacije – na primer: urolitijaza (pesak ili kamen u mokraćnim putevima), apendicitis (zapaljenje slepog creva), endometritis (zapaljenje sluzokože materice), zapaljenje jajnika…
Takođe, treba napomenuti da je bitno da u laboratoriju treba odneti prvu jutarnju mokraću, srednji mlaz. Preporučuje se da prvo malo mokrite, zatim se istuširate i osušite peškirom, a zatim uzimate uzorak morkaće u sterilnu bočicu (najbolje ona koju kupite u apoteci) i to pažljivo, da ne dodirnete unutrašnjost bočice, ne prislanjajući bočicu na telo.
Zašto nastaje urinarna infekcija?
Zapaljenje mokraćne bešike je najčešće uzrokovano bakterijskom infekcijom i žene su im podložnije zbog same anatomije ženskog tela. Kod žena je uretra znatno kraća (oko 2 cm dužine) nego kod muškaraca, mnogo je bliža analnom otvoru, te bakterije iz debelog creva lakše i brže dospevaju u uretru i bešiku. Učestalost infekcija se može povećati kod trudnica (zbog pritiska materice na bešiku), kao i kod žena u menopauzi (zbog promene sluznice izazvane hormonskim promenama), kod osoba koje imaju problema sa urinarnom retencijom, kod nošenja katetera, kod dijabetičara (zbog glikozurije – prisustva šećera u urinu).
Lečenje urinarnih infekcija
Obavezno se obratite lekaru i nemojte uzimati lekove na svoju ruku, jer time možete sebi da napravite više štete nego koristi! No, neracionalna upotreba antibiotika je važna tema, ali o toj temi ćemo nekom drugom prilikom. U zavisnosti od izraženosti tegoba koje imate, lekar će se u zavisnosti od toga odlučiti o toku vaše terapije.
Pošto su uzročnici infekcije najčešće bakterije, prepisuju se antibiotici, koji se uzimaju nakon davanja urina na pregled. Koriste se antibiotici koji deluju na bakterije koji su najčešći uzročnici cistitisa, kao što su Escherichia coli (u 70-80% slučajeva), Proteus mirabilis, Streptococcus grupe B, Klebsiella pneumoniae, Ureaplasma urealyticum, Gardnerella vaginalis, enterokoke… Antibiotike preporučene od strane lekara treba uzimati do kraja, u trajanju 7-10 dana, uz probiotike, čak iako su simptomi prestali, da ne bi došlo do ponavljanja infekcije usled nedovoljno dugog lečenja.
Kada stigne nalaz urinokulture, javite se lekaru koji će korigovati terapiju, ukoliko ima potrebe. Ako i pored antibiotske terapije imate bolove, savetuju se spazmolitici, koji će delovati na glatku muskulaturu da se opusti, te će ublažiti bol. Takođe može da pomogne i tegobe smanji i lokalno grejanje stomaka termoforom.
Savetuje se još i obilno hidriranje (minimum 2l vode dnevno!), kao i urološki čajevi – čaj od lista uve (u rinfuzi) , čaj ili sok od brusnice, čaj od peršunovog lista. No, treba napomenuti da se ovi čajevi ne kombinuju međusobno, već je bolje da se opredelite za jedan od njih.
Takođe – ne treba nikako odlagati mokrenje, već mokriti odmah, čim se javi potreba. Treba se utopljavati, utopliti noge i stomak, jer se bakterije brzo razmnožavaju na nižim temperaturama.
Ne preporučuje se sedenje na hladnom, u hladnoj prostoriji, trebalo bi nositi suv veš i čarape. Kada je već reč o donjem vešu, trebalo bi nositi pamučni veš, jer upija sekret, te nema sredine pogodne za razmnožavanje mikroba koji dovode do infekcije. Tokom sprovođenja terapije bilo bi poželjno suzdržavati se od polnih odnosa, kao i od konzumiranja alkoholnih pića (koji nikako ne idu u kombinaciji sa antibioticima!!!), ljute i začinjene hrane koja može dovesti do iritacije sluzokože i pogoršati tegobe.
Cistitis ume da bude veoma neprijatan, ali se leči uz odgovarajući tretman bez većih problema. Komplikacije koje mogu nastati su hronična infekcija urinarnog trakta, pijelonefritis (upala bubrega) i sl.
Mere prevencije
Jedna od banalnih mera prevencije je održavanje higijene analne regije, a brisanje toaletnim papirom od napred prema nazad, smanjuje mogućnost prenošenja bakterija iz debelog creva ka uretri.
Često je pitanje da li se ova infekcija prenosi polnim putem. Odgovor je: ne. Ipak, mokrenjem odmah nakon polnog odnosa se uklanjaju bakterije iz uretre koje bi eventualno mogle dovesti do infekcije.
Još jedno od pitanja je i zašto se infekcije kod nekih češće vraćaju nego kod drugih. Odgovora ima mnogo, ali jedan od njih je da je sluznica kod nekih osoba, jednostavno, prijemčivija za bakterije. Postoje novije generacije antibiotika, kao i lekova koji se koriste u preventivi koji su proizvedeni tako da naprave ‘’film’’ i tako oblože sluznicu, štiteći je od daljih infekcija.
Iako je ovaj problem, na žalost, aktuelan tokom cele godine, češće se javlja u periodu kada se smenjuju godišnja doba. Zato, oblačite se u skladu sa vremenskim prilikama, pokušajte da se pridržavate gore navedenih dobronamernih saveta i čuvajte svoje zdravlje!
Fotografije: Pixabay.com
