Dragi đaci prvaci i dragi roditelji, pred vama je jedan od najlepših i najturbulentnijih perioda u životu – školsko doba. Da bi stara narodna poslovica „Od kolevke pa do groba – najlepše je đačko doba“ bila istinita, potrebno je obratiti samo malo pažnje na promene koje vas čekaju. Ono što je najvažnije od svega je da ih na vreme uočite i zatražite pomoć stručnjaka kako bi se na vreme rešili svi potencijalni problemi.
Polazak u školu predstavlja prekretnicu u životu, rastu i razvoju svakog mališana. Vreme nekada predviđeno za igru, sada dele na vreme za sedenje, učenje, domaće zadatke i boravak u školi, od njih se mnogo očekuje i pored školske torbe, veliki broj obaveza padne na mala leđa.
Sedenje predstavlja aktivnost koju prvaci sve češće praktikuju i sasvim je logično da pronalaze način da to sebi olakšaju. Sedenje na visokoj ili niskoj stolici, sa jednim laktom na stolu, sa prekrštenim nogama ili brada naslonjena na prekrštene ruke samo su neki od primera kreativnosti mališana. Ovakvi položaji, ako se zauzimaju duži vremenski period i ponavljaju u vidu obrasca mogu da uzrokuju bolove, loše držanje tela, slabost muskulature i deformitete kičmenog stuba. Osim što nepovoljno utiču na koncentraciju i pažnju vašeg deteta, doprinose razvoju loših životnih navika i ometaju pravilan rast i razvoj. Ukoliko neko iz porodice ima urođene deformitete kičmenog stuba ili druge bolesti kostiju mišića i zglobova potreban je dodatni oprez, korekcija i praćenje navika vašeg mališana.
Kako da to sprečite?
Prilagodite im radni prostor, motivišite ih i aktivirajte. Stolica treba da je odgovarajuće visine, oba lakta na stolu i leđa ispravljena. Radni prostor treba da je osvetljen prirodnim svetlom i dopunjen veštačkim, da bude dovoljno zanimljiv ali ipak funkcionalan i stimulativan za učenje. U skladu sa mogućnostima, nabavite im rotacionu stolicu kako bi češće menjali položaj, a s vremena na vreme im stolicu zamenite pilates loptom i sedenje učinite zanimljivijim (ali i malo zahtevnijim).
„Ja u školu idem i dobar sam đak!“
Novi saputnik vašeg mališana, a i vaš novi ukućanin narednih 12 godina je školska torba. Prosečno je teška od 4,5 do 6,5 kg i varira u veličini. Ova težina se tokom godina ne menja mnogo, ali ako uporedimo jednog osmaka i jednog đaka prvaka – jasno je kome to teže pada. Ukoliko vaše dete ne ide u školu u kojoj imaju ormariće i poseban komplet knjiga za školu, pa je neophodno da svoje knjige i sveske nosi u školskoj torbi, pokušajte da mu olakšate time što ćete je pažljivo odabrati, naučiti ga da izbaci suvišne stvari i spakuje je na odgovarajući način.
Kako odabrati školsku torbu?
Računica je sledeća: masa torbe trebala bi da iznosi najviše 15% telesne mase Vašeg deteta. Ukoliko se previše optereti, kičmeni stub đaka prvaka nekada nije u mogućnosti da se izbori s pritiskom i nema adekvatnu podršku muskulature, a većina dece tog uzrasta već ima loše držanje tela, pa nošenje tereta od par kilograma ne ide u prilog dobre posture.
Pored toga što treba da odaberete školsku torbu koja je odgovarajuće boje ili ima sliku određenog crtanog junaka, bilo bi dobro da:
– ima široke, mekane bretele
– ne od kože, već od laganog i izdržljivog materijala
– ima ojačanje na leđima i pojas koji se kopča oko struka
– bude odgovarajuće veličine, tako da dno ne ide ispod struka, a gornji deo ne ide iznad linije ramena
– ima više pregrada, kako bi sadržaj bio dobro raspoređen.
Rizik za razvoj deformiteta kičmenog stuba predstavljaju:
1. preteška ili loše spakovana školska torba
2. nošenje školske torbe na jednom ramenu
3. nošenje školske torbe u jednoj ruci
4. neadekvatan radni prostor i radna stolica
5. fizička neaktivnost.
Kako pravilno spakovati torbu?
Na poleđini torbe pakovati veće knjige i sveske, a one lakše i manje slagati napred. Školski pribor treba da je od što lakšeg materijala i sve ono što se ne upotrebljava taj dan – ne treba da stoji u torbi. Patike i oprema za fizičko, ne treba da stoje u torbi, nego u posebnoj kesi, kao i blok za crtanje i bojice. Ručak i užina takođe mogu da se nose u posebnoj vrećici ili u torbi, ako nemaju preveliku masu.
Ako se vaš đak prvak žali na bolove u ramenima, glavobolje, trnjenje u rukama, zamor i primećujete da nije koncentrisan, ne prati nastavu ili ne može dugo da obavlja određenu aktivnost, možda biste trebali da obratite pažnju na njegovo držanje, način sedenja, nošenja torbe, kao i na pojavu bilo kakvih deformiteta stopala, kolena, kukova ili kičmenog stuba. Posmatrajte ih, motivišite i potrudite se da se bave nekom fizičkom aktivnošću, kako bi se prevenirala većina poremećaja koji se javljaju u ovom uzrastu. vaše je da im omogućite da pravilno rastu i razvijaju se, a najveća vam je obaveza da, zajedno sa njima, uživate u čitavom procesu sazrevanja.
Zaposleni Doma Zdravlja „Novi Sad“ đacima i njihovim roditeljima žele uspešnu i zdravu školsku godinu!
Odeljenje fizikalne medicine i rehabilitacije
Autor teksta: dr Zorica Jakišić
Koordinator: Tatjana Salamon
Fotografije: Pixabay.com
