Da li ste se ikad zapitali otkud majkama toliko hrabrosti? Da se suoče prvenstveno sa samom sobom, kao novom osobom kojoj je dodeljena ta božanstvena titula MAMA, pa posle sa svojim detetom, malim izazovom koji vrlo brzo postane sve veći i veći.
Niste?
E, pa svejedno ću vam reći.
Naša hrabrost potiče od straha. Što je veći strah, tim je i hrabrost veća. Nikad nisam strašljive ljude smatrala kukavicama, već samo malo više sklonim oprezu. Takve smo i mi majke.
Kada sam saznala da sam trudna, kao da se u meni pored ploda razvijalo još nešto. Neko seme je polako klijalo, klijalo dok nije probilo površinu mojih misli. Nisam bila sigurna šta je to dok nije pokazalo zube u toku jedne bezazlene automobilske vožnje.
Strah.
Nagrizao mi je srce.
Otkud ja da se bojim obične vožnje? Nasmejah se sama sebi onako kiselo i zamislih se. Kako do juče neka tako „hrabra“ devojka može odjednom da se plaši ovakve gluposti?
Ali, nije to bio strah zbog sebe, već za ono maleno zrno što je raslo u meni. Kako je ono raslo, rastao je i strah. I počela sam više da obraćam pažnju na razne nesreće, bolesti, smrti… sve ono što me do trenutka spoznaje o trudnoći nije interesovalo. A majka kao majka, sve hoće da vidi, sve hoće da čuje, da zna…
Ubeđena sam da je nekada bilo bolje. Naše majke, bake nisu bile toliko bombardovane sa svih strana vestima o pedofilima, dečijim bolestima, smrtima i samim tim su verovatno manje i brinule. Izopačeno društvo u kome se sve više cene neke pogrešne stvari natera čoveka da se zamisli, zastane. Da prigrli sve ono čega se boji. A razloga za to, milion. Opravdanih…
A ja ovo moje čedo zvano STRAH mazim i pazim. Hranim ga neprestano, a njegov apetit je sve veći i veći. Pitam se samo, hoće li na kraju proždrati i mene?
Ma ne, hrabra sam ja…
Jer, ja sam majka...
Autorka: Paulina Vozar
Fotografije: Pixabay.com
O autorki: Trenutno nezaposlena, domaćica, majka koja pored ćerkice odnedavno gaji i baštu rascvetalih reči. Uglavnom piše poeziju, ali povremeno se otme i neki misaoni tekst ili kratka priča.
