Gojaznost kod dece predstavlja ozbiljan medicinski problem. Deca koja su bila gojazna u ranom detinjstvu, često budu gojazna i u odraslom dobu, što sa sobom nosi ozbiljan rizik od pojave šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska, povišenih vrednosti holesterola u krvi i niz drugih problema.
Broj masnih ćelija kod dece se umnožava do kraja druge godine života. To je „zaliha“ koju sa sobom nosimo do kraja života. Što više masnih ćelija nakupimo u ranom periodu, veća je verovatnoća da ćemo se sa njima boriti i u kasnijem životnom dobu.
Opšte prihvaćen metod za utvrđivanja gojaznosti je izračunavanje BMI (body mass index). Pedijatri koriste grafikone na koje unose telesnu težinu i telesnu visinu, te se na osnovu ovih mera izračunava i BMI. Normalne vrednosti su od 15-20kg/m2. Sve preko tih vrednosti zahteva korekciju ishrane i povećanje fizičke aktivnosti.
Glavni razlozi za gojaznost kod dece
Dva glavna razloga povećanja gojaznosti kod dece su nepravilna ishrana sa povećanim sadržajem šećera, masti i soli i smanjena fizička aktivnost. Posebno se ističe uticaj medija, interneta i reklama. Prema nekim studijama utvrđeno je da deca posle gledanja reklama za prehrambene proizvode jedu više nego kada nisu izložena tim reklamama, i to ne samo da raste konzumacija reklamiranog proizvoda, već i hrane uopšte.
Naravno, postoji i niz genetskih ili hromonalnih razloga koji mogu dovesti do gojaznosti. Faktori rizika za nastanak gojaznosti su brojni.
Kobne greške u ishrani dece
Unos visokokalorijske hrane, fast food, peciva, grickalice, slatkiši, sokovi… Ovo su samo neki od loših navika u ishrani dece.
U odojčadskom uzrastu, deca se uglavnom hrane pravilno, majke same prave kašice za svoje dete, uglavnom sa zdravim namirnicama. Nakon prve godine života roditelji često greše, te ponude deci neku čokoladicu ili sok.
Broj gojazne dece sve više raste naročito u školskom uzrastu i to između 4. i 5. razreda. Jedan od glavnih razloga je što je to uzrast kada deca sama odlučuju na koji način će potrošiti novac koji im je dat za užinu. Svakako da će za vreme odmora kupiti nešto gotovo tipa peciva, pice, čokoladice ili neki drugi proizvod sa visokim sadžajem šećera ili masti. Retko koje dete će se odlučiti da pojede jabuku ili neko drugo voće.
Izostanak fizičke aktivnosti
Danas deca sve više vremena provode po kućama, sedeći za računarima, telefonima i tabletima, igrajući video igrice. Mnogo manje vremena provode napolju sa drugarima, ne bave se sportom.
Sa druge strane, ima dosta roditelja kojima ubrzani tempo života ne ostavlja vremena da se dovoljno posvete deci u smislu odvođenja na sportske aktivnosti.
Dodatni problem kod nas je, na žalost, i taj što u dosta škola nema adekvatnih sala za fizičko vaspitanje – ovo se posebno odnosi na mlađe razrede. Deca često te časove provode u učionici ukoliko je loše vreme.
Porodični faktor
Ukoliko je više članova porodice gojazno, veća je verovatnoća da će i dete biti gojazno, iz prostog razloga što je neadekvatna ishrana uvek dostupna, a izostaje fizička aktivnost.
Nadalje, posebno kod naših baka, uveliko je prisutan stav da beba treba da bude krupna, da „puca od zdravlja“.
Često nam se majke u savetovalištu žale da ih kod kuće opominju da je dete mršavo, te ih prisiljavaju da uzimaju veće količine hrane, „ne bi li se dete najelo“.
Psihološki faktori
Lični, porodični stres može povećati rizik od gojaznosti. Neka deca se prejedaju i tako se bore sa sopstvenim problemima, emocijama.
Na žalost, gojazna deca školskog uzrasta postaju mete vršnjaka, povlače se u sebe, postaju depresivna i emocionalno nestabilna, što uvodi u niz drugih problema u ovom, osetljivom periodu odrastanja.
Sa druge strane, u riziku su za pojavu dijabetesa i niza drugih metaboličkih poremećaja i bolesti, što sa svoje strane dodatno otežava problem. Takvoj deci je dosta teško da se motivišu, da menjaju način ishrane, da se fizički aktiviraju i često ulaze u začarni krug.
Pored nabrojanih, često su prisutni i socioekonomski faktori: zdrava ishrana je skuplja od jeftine, brze hrane, te se za ovu drugu porodice lakše opredeljuju.
Lečenje gojaznosti kod dece
Korigovanje telesne težine kod deteta dug je i ozbiljan proces. Izuzetno je važna odluka deteta, ali i roditelja, da je potrebna promena. Važan je razgovor sa detetom i roditeljima, koji su vrlo često voljni i sami da se pridruže detetu u korekciji ishrane i povećanju fizičke aktivnost, što umnogome olakšava sam proces. Najbitnije je da dete zaista želi da koriguje telesnu težinu i da ima pozitivan stav.
U ishrani je potrebno smanjiti unos koncentrovanih ugljenih hidrata (šećer, čokolada) i slanih grickalica sa visokim sadržajem masnoće, unositi više voća i povrća, povećati unos negazirane vode, izbegavati sokove i gazirane napitke.
Najbolji rezultati se postižu uz uključivanje nutricioniste, radi izrade plana ishrane. Ukoliko se pridržavaju saveta i redovno se bave fizičkom aktivnošću, vrlo brzo se dolazi do pozitivnih rezultata, što dodatno motiviše decu.
Bez povećane fizičke aktivnosti nema ni traženog rezultata. S početka je dovoljno da se krene u šetnje laganim hodom. U zavisnosti individualnih mogućnosti, polako pojačavati tempo. Naravno, preporuka je trčanje, plivanje, korišćenje sadržaja teretana ili bilo kakva fizička aktivnost koja detetu prija. U gradu postoju veliki broj školica sporta koje imaju odlične sportske sadržaje prilagođene svim uzrastima. Kroz razne igre, osim poboljšanja fizičke spremnosti, utiče se na njihovu motoriku, inteligenciju i slično.
U Srbiji postoje i grupni programi, npr. „Čigotica“, gde deca kroz kreativne radionice uče o svom problemu gojaznosti, zdravoj ishrani, načinu pripremanja obroka, bave se fizičkim aktivnostima i sa dosta visokim procentom uspešnosti rešavaju se prekomerne telesne težine.
Autor teksta: dr Mirjana Lukić, pedijatar, Specijalistička pedijatrijska ordinacija dr Mirjana Lukić
Fotografije: Pixabay.com
