Da li ste znali da čak 40% dece ima problema sa alergijama i taj broj se svakim danom uvećava?!
Alergije kod dece podrazumevaju veliku grupa stanja koja su posledica kontakta sa alergenima, bilo da je u pitanju spoljašnja sredina, životni prostor, pojedine namirnice ili lekovi.
U detaljnom razgovoru sa roditeljima, lekar dobija podatke o faktorima rizika.
Najčešće se radi o pozitivnoj porodičnoj anamnezi, koja podrazumeva da neko iz uže ili šire porodice ima tegobe iz široke lepeze alergijskih reakcija.
Podatak koji može ukazivati na eventualno prisustvo alergije su ponavljane upale uha, bronhitisi, rinitisi, kao i prisustvo kožnih promena po tipu ekcema. Prema podacima literature, alergije su češće kod dece koja nisu dojena.
Nesezonske i sezonske alergije
Alergije koje su vezane za respiratorni trakt mogu biti sezonske i nesezonske.
Nesezonske alergije podrazumevaju tegobe tokom cele godine. Najčešći alergeni su prašina, buđ, grinje, dlake psa ili mačke.
Sezonske alergije su u vezi sa polenima (poleni trava, drveća i cveća). Sezona polena u našoj zemlji traje od kraja februara do kraja novembra. U rano proleće počinje cvetanje drveća (lešnik, jova, čempresi, tisa, brest, vrba…). Kasno proleće je period kada je visoka koncentracija polena trava dok su poleni korova odgovorni za tegobe koje se javljaju krajem leta i u jesen.
Alergijske reakcije koje se ispoljavaju na respiratornim putevima se mogu manifestovati kao curenje bistrog sekreta iz nosa, svrab nosa, otežano disanje na nos zbog otoka sluznice nosa, crvenilo i svrab u predelu očiju i uporna kijavica.
Kod izraženijih oblika alergija javlja se bronhoopstrukcija ili bronhijalna astma. Na alergiju sumnjamo i kada se kod deteta ponavljaju prehlade u kratkom periodu, ponavljane infekcije srednjeg uha, produžene epizode kašlja.
Nakon postavljanja dijagnoze propisuje se adekvatna terapija i relativno brzo dolazi do poboljšanja opšteg stanja i redukcije tegoba. Terapiju je potrebno sprovoditi još nekoliko nedelja u dogovoru sa pedijatrom, sve dok su u prirodi prisutni alergeni. Svake naredne sezone terapiju alergijske kijavice i rinitisa treba započeti preventivno pre pojave prvih simptoma.
Alergija na hranu
Alergija na hranu, odnosno na neku od namirnica, takođe je česta među decom.
U prvoj godini života najčešća vrsta alergije kod dece je upravo alergija na hranu.
Alergije na određenu vrstu hrane mogu se manifestovati kao gastrointestinalne smetnje, kao što su mučnina, povraćanje, bol u trbuhu, lošije formirana stolica sa primesama sluzi ili krvi. Promene na koži po tipu urtikarija su takođe česta manifestacija alergija na hranu.
Kako se otkriva alergija
Dijagnoza alergije podrazumeva adekvatno uzetu anamnezu i pregled deteta od strane lekara.
Nakon postavljanja sumnje na alergiju, može se uraditi nekoliko osnovnih dijagnostičkih procedura:
- diferencijalna krvna slika
- nivo ukupnih IgE u serumu, po potrebi i specifičnih
- uzimanje brisa radi detekcije eozinofila
- alergološki testovi na inhalatorne i nutritivne alergene (iz krvi ili putem prick metode).
Ranije se smatralo da kod dece do treće godine života ne bi trebalo raditi kožne alergijske testove. Danas se zna da se i kod beba mogu ispoljiti alergijske reakcije, prevashodno u obliku atopijskog dermatitisa, a kao posledica preosetljivosti na belančevine kravljeg mleka, pa se alergija može dokazati i kožnim testom.
Čak se i beba od nekoliko meseci može testirati na alergene hrane, ukoliko lekar proceni da je neophodno. Kod beba sa težim oblicima atopijskog dermatitisa savetuje se da se urade i specifična IgE antitela na pojedine namirnice (kravlje mleko, soja, gluten…).
Lečenje alergije kod dece
Najvažnija terapija je, ukoliko je to moguće, ekspoziciona profilaksa (izbegavanje kontakta sa alergeneom), adekvatna dijeta, primena antihistaminika, ređe kratkotrajna primena kortikosteroida.
Eliminisanje alergena, kako nutritivnih, tako i inhalacionih, u velikoj meri pomaže pri ublažavanju svih atopijskih simptoma.
Ukoliko se radi o alergiji na hranu, pažljivo uvođenje namirnicama u prvim mesecima je od presudnog značaja. Ukoliko se u prvim mesecima pojavi ekcem ili se dijagnostikuje alergija na hranu, odlaganje konzumiranja određenih namirnica u velikoj meri smanjuje mogućnost ispoljavanja alergijskih reakcija.
Alergije su bolest savremenog doba koje je potrebno otkriti na vreme i blagovremeno lečiti kako bi se smanjenjem tegoba poboljšao kvalitet života dece.
