Oduvek volim rođendane. Volim da čestitam, volim da poklanjam, volim da se radujem sa drugim, da poželim 100 lepih želja…. Ali što ne volim da kupujem rođendanske poklone! Znate, ima ljudi koji će kupiti šta bilo (samo da odrade taj momenat poklanjanja), a ima i nas, mučenika, koji se poklonom toliko opterećujemo da se na kraju vrlo lako može desiti i da od silnog truda totalno fejlujemo.
Šta bi taj neko voleo, šta mu treba, da li će mu se svideti, da li mu odgovara, da li već ima nešto slično… Hiljadu pitanja na koja ja često ne znam odgovor. 🙂
A ovo sve pišem jer smo pre dve nedelje dobili poziv na rođendan jednom dečaku, mom sestriću, koji je napunio 10 godina. Da, najnezgodniji uzrast za kupovinu poklona.
Moja deca su mlađa i znam šta je aktuelno u njihovom uzrastu, ali 10 godina? Pa njih, rekla bih, ništa ne interesuje osim igrica, i para, naravno. A stvarno mi je bilo glupo da detetu nosim pare za rođendan (iako bi se, realno, tome najviše obradovao), kao da mu idem na svadbu sa kovertom. Ma, ne mogu.
Konačno, posle nekoliko dana premišljanja i razgovora sa mojom drugaricom, preporuči ona meni da mu kupim knjigu, i to ne bilo koju već tačno određenu knjigu.
Rekoh, knjigu?! Od svih mogućih ideja ti meni predlažes knjigu? Pa dete će me momentalno staviti na crnu listu.
Objasni ona meni kakva je to knjiga, da je već kupovala i da zna o čemu priča…
Ok, verujem svojoj drugarici, ali ću ipak proveriti sve to. U pitanju je knjiga „Tom Gejts – Totalno savršeni godišnjak“ od Liz Pišon, nikad čula, iskreno.
Nakon guglanja o toj knjizi uvidela sam da stvarno jeste za taj uzrast, školarci od 10 do 12 godina. Ima jako dobre kritike, stručnjaci je hvale… Ok, svratiću sutra do Lagune da je i uživo pogledam (i možda kupim ako mi se svidi i tako završim ovu agoniju zvana “kupovina poklona”).
Divne su bile devojke u knjižari, shvatile su moju muku pa su me ostavile da na miru prelistam knjigu 🙂
Na prvi pogled me je stvarno oduševila. Tvrdih je korica, a ilustracije na njima jarkih boja. To momentalno privlači detetovu pažnju. Uglavnom, nije reč o klasičnoj knjizi (onoj dosadnoj bez slika), već o vrlo neobičnom miksu priča, aktivnosti i zagonetki. Prepuna je uputstava za crtanje, zabavnih igara, zagonetki i šala za nadmudrivanje braće i sestara (ok, eto i momenta za druženje sa starijim bratom).
U knjizi ima prostora i za njeno “dorađivanje”, pa je svako dete može učiniti posebnom tako što će neke njene delove oslikati ili obojiti po svojoj želji. Sjajno! Ima i nekoliko praznih listova predviđenih za škrabanje za koje sam, priznajem, momentalno pomislila: “Ok, sveske su mnogo jeftinije i zašto bi dete crtalo po knjizi?”. Ali, cela knjiga je toliko simpatična i iskreno me je privukla pa ću joj te prazne listove oprostiti. A i, možda baš ta neobičnost privuče decu na dalje čitanje.
Autorka ove knjige (koja je samo jedna od nekoliko iz serijala o dečaku Tomu Gejtsu) se stvarno potrudila da deci opet približi čitanje. Jer, Tom Gejts – Totalno savršeni godišnjak liči na svojevrsni strip. Potpuno je šarena i vedra, a kroz crtanje i bojenje dete se aktivno uključuje u njeno čitanje.
Što se mene tiče – potpuni pogodak. Samo da se još i našem slavljeniku dopadne.
Na kraju, uz knjigu smo poklonili i dve karte za bioskopsku projekciju aktuelnog filma (za svaki slučaj) i, naravno, čokoladu 🙂
Prošlo je nekoliko dana od tada i jednog jutra stiže meni od sestre fotografija, a na njoj neraspremljen krevet i knjiga u njemu na 25. strani otvorena. 🙂 I još mi piše da odavno nije videla da joj dete čita, a da to nije “pod moranje”.
Srce mi je bilo puno! Nije mala stvar potrefiti ukus jednog desetogodišnjeg dečaka, iako sa ovom knjigom, na kraju, to i nije bilo mnogo teško. Ali, to znam tek sada i zato vam je od srca preporučujem za decu tog uzrasta. Sigurno nećete pogrešiti.
Fotografije: iz privatne arhive autorke, Laguna
