Kako da pomognete svojim mališanima da imaju što zdravije zube, osim da ih učite redovnoj i pravilnoj oralnoj higijeni?
Jeste li čuli za postupak koji se zove zalivanje fisura?
Šta je zalivanje fisura, kako se dečiji zubi na taj način štite, koji uzrast dece je najpogodniji za to, kako izgleda sam postupak zalivanja i koji je „rok trajanja“, saznajte iz teksta stomatologa.
Šta je zalivanje fisura
Zalivanje fisura je neinvazivna, bezbolna, metodološki jednostavna preventivna mera pomoću koje se grizna površina zuba, najčešće prvih kutnjaka – takozvanih šestica, premazivanjem štiti od delovanja kariogenih bakterija tj. rane pojave karijesa.
Kako materijal za zalivanje fisura (zalivač) štiti zub?
Grizna površina kutnjaka je vrlo kompleksne morfološke građe i sastoji od brojnih pukotina (fisura), grebenova i jamica koje zajedno čine fisurni sistem. Te pukotine kod nekih osoba mogu biti vrlo uske i duboke, te kao takve predstavljaju predilekciona mesta – mesta koja najčešće bivaju zahvaćena karijesnim procesom.
ZAŠTO? Zbog toga što, ma koliko se trudili da dobro operemo zube, vlakna četkice često ne mogu da dopru u duboke i uske pukotine, pa oni najmanji ostaci hrane zaostaju u tim prostorima u kojima se onda bakterije nesmetano razvijaju i počinju da ispoljavaju svoje nepovoljno delovanje.
Iz tog razloga, ovaj postupak ima za cilj da se premazivanjem grizne površine zuba, stvori jedna relativno ravna i glatka površina, sa koje će se hrana i nečistoće lakše uklanjati i tako zaštiti zub.
Zašto mažemo baš „šestice“?
Postoje tri glavna razloga zbog kojih se šestice najčešće zalivaju i štite:
1) Ovi zubi predstavljaju prve stalne kutnjake koji niču vrlo rano, u proseku oko šeste godine, a njihovo izbijanje i rast nije praćen nekim značajnijim tegobama, te pojavljivanje ovih zuba u ustima deteta prolazi najčešće neprimetno. Roditelji vrlo često ni ne znaju da je dete dobilo nove zube i to stalne, tim pre što šesticama ne prethodi ispadanje mlečnih zuba, već one jednostavno zauzimaju poslednje mesto u vilici deteta, odmah iza drugih mlečnih kutnjaka (mlečnih petica).
2) Drugi razlog je, zato što gleđ ovih zuba u vreme kada oni niču nije u potpunosti sazrela i taj proces maturacije (sazrevanja) traje još naredne dve godine (do otprilike 9. godine). Iz tog razloga gleđ šestica je još uvek osetljiva i prilično neotporna na dejstvo kiselina koje proizvode kariogene bakterije. Zbog toga se ovi zubi brže kvare, a još ukoliko je to udruženo sa neodlaskom na kontrolne preglede kod stomatologa i neuočavanjem pojavljivanja ovih zuba od strane roditelja, dešava se da su oni već u devetoj godini toliko razoreni, da moraju da se izvade.
3) Takođe veliki razlog zbog kojeg su prvi stalni kutnjaci rano zahvaćeni karijesnim procesom zbog čega se premazuju, je taj što ovi zubi niču u „lošem društvu“, a to znači da u vreme oko šeste godine kada se pojavljuju u ustima, kod najvećeg broja dece su susedne, mlečne petice već zahvaćene karijesom, pa su oni odmah izloženi nepovoljnom delovanju bakterija iz svoje neposredne okoline.
Da li se i drugi zubi mogu zaštititi na ovaj način?
Naravno! Ukoliko se kod deteta ustanovi prisustvo izrazito dubokih i uskih fisura, a uz to se proceni da je mali pacijent i sa visokim karijes rizikom, preporučuje se zalivanje i pretkutnjaka – stalna četvorka i petica (9. 10. i 11. godina), kao i drugih stalnih kutnjaka – sedmica (oko 12. godine).
Kada je pravo vreme za zalivanje šestica?
Pravo vreme za zalivanje šestica je kada dete krene u prvi razred!
Osnovni uslov da bi se zalile fisure bilo kojeg zuba, jeste da je zub u potpunosti zdrav. Zato je najbolje i najsigurnije zaliti ga neposredno nakon izbijanja, ali kada je grizna površina zuba celom svojom površinom vidljiva u vilici. Ova preventivna metoda se ne primenjuje na zubima koji su zahvaćeni karijesom.
Redovnim kontrolama deteta na svakih 3 ili 6 meseci stomatolog će svakako biti u mogućnosti da proceni kada je pravi momenat da se ovi zubi zaštite. Na žalost, ovom stomatološkom intervencijom se ne mogu zaštiti ostale površine zuba, međutim, upotrebom pomoćnih sredstava za oralnu higijenu (interdentalni konac ili interdentalna četkica) rizik za nastanak karijesa na ostalim mestima zuba, može biti značajno snižen.
Kojim materijalima se vrši zalivanje fisura?
Danas su nam na raspolaganju dve vrste materijala koje se koriste za zalivanje fisura. To su kompozitni i glasjonomerni zalivači. Većina od njih sadrže u sebi fluoride koje otpuštaju i time dodatno štite zub, antikariogenim dejstvom.
Postupak zalivanja jamica i fisura
Sama procedura je bezbolna i traje desetak minuta. Ne zahteva nikakvo brušenje zuba, niti davanje anestezije.
1) Rotirajućom mekanom četkicom (mašinskim putem) i pastom se temeljno očisti grizna površina zuba i uklone najmanji ostaci hrane iz fisurnog sistema;
2) Zub se potom dobro posuši;
3) Okluzalna (grizna) površina zuba se nagriza kiselinom u trajanju od oko 30 sec da bi se stvorila mikroskopski hrapava površina u koju zalivač lakše prodire i tako se vezuje za zub;
4) Potom se zub dobro ispere od kiseline i ponovo posuši;
5) Zalivač koji je u tečnom stanju se postavlja i raspoređuje tako da dobro prodre u uske i duboke pukotine;
6) Zalivač se pomoću lampe polimerizuje prelazeći iz tečnog u čvrsto stanje i tako se vezuje za zub;
7) Na kraju se proverava zagriz i artikulacija, te se uklanja višak materijala ukoliko postoji;
Nakon ove intervencije, pacijent slobodno može da pije i jede.
Rok trajanja i održavanje
Trajanje zalivača na zubu je individualno i zavisi od više faktora, a jedan od njih je redovno i besprekorno održavanje oralne higijene. Kontrolnim pregledima se prate i uočavaju eventualne promene u smislu delimičnog ili potpunog ispadanja zalivača i vrši se njihovo popunjavanje ili ponovno postavljanje.
Dokle god je zalivač u celosti prisutan, nepotrošen i bez pukotina, fisurni sistem je 100% zaštićen od nastanka karijesa.
Fotografije: Pixabay.com
