Mama dolazi kući i zatiče svoje milo čedo kako roni suze! Užurbano baca sve kese iz ruku, torbu, izuva se u brzini, uspaničeno se pitajući šta se desilo. Mama se, kao svaka mama, baca pored deteta, spremna da zagrli, uteši, umiri dok joj se po glavi roji million strahova… Da ne nabrajam ideje i scene po onoj staroj izreci “Ne dao ti bog da ti se desi ono što majka pomisli”. Puneći se snagom za predolazeću katastrofu, majka duboko uzdiše I pita “Šta je bilo?”.
– Mamaaaaa, hoću 5 (ili 4 ili 3, mada su najčešće opcije kod ovakvih “slučajeva” 5 ili 2) !!!!! Ona (ili on) me uopšte ne voli, sad mi je dala (dao) tri ocene samo da bi mi se spustila ocena da ne mogu imati 5 (4 ili 3, mada su najčešće opcije kod ovakvih “slučajeva” 5 ili 2)!
Čedo nastavlja neutešno plakati, grcati, sve dok se ne zakašlje od prave muke.
Iiiiiiiii… Buuum, bačena je “bomba”!
Majka prihvata informaciju i nastavlja u sebi ili glasno:
– Naravno da se ovo dešava SADA, pa naravno… sada treba reagovati, ipak je ostalo samo nekoliko dana do kraja školske godine. Ali neka, sve se može ispraviti, nisu jos zaključili ocene, je li da nisu? Čekaj da vidimo kada se po zakonu zaključuju, ne može niko pre roka, eeej a ti nastavnici (profesori) misle samo na raspust. Oni bi se već raspustili. A imaju 3 meseca godišnjeg odmora, ko je to još video!!! Pa da, ejjjjj, na šta oni misle, dete će mi upropastiti.
E sad, naredni deo ide i te kako glasno:
– Čekaj da ti otac dođe, ima odma’ da odleti kod direktora, neće ona (on) da te maltretira sad na kraju. Posle polugodišta sam mislila da će se opametiti, da ne treba da idem, ‘ajde to su ionako neozbiljne ocene, ali ovoooo. Pa stvarno nema smisla!
U slučaju da je jedinica u pitanju, odnosno da dete hoće dvojku (sa početka ovog teksta), dodajem još ovaj:
Prateći deo
– Pa šta oni misle, da ni na more ne možeš da ideš?! Pa mi smo već uplatili! Šta sad, sve to da propadne zbog nje (njega ili kad je jedinica, često bude i njih)! Jao, sad će tata morati da se sramoti kod direktora. Čekaj da proverim sa Mikom (Žikom, Perom – svaka sličnost sa bilo kojim imenom je slučajna i nenamerna) koliko su oni prošle godine dali i kome da se to sad sredi da se ne brukamo. Nemoj plakati, ‘ajde, ima još koji dan, videćemo nešto, ma sredićemo…
Čedo razdragano ustaje sa kreveta, uzima telefon i odlazi sa scene. Majka počinje da okreće brojeve u telefonu, zove oca, pa Peru, Miku, Žiku, držeći telefon na ramenu, dok usput raspakuje kese, pere ruke i odlazi konačno do toaleta…
Epilog
– Eeee, ja nisam imala tu sreću kad sam bila mala. Već u 7. razredu su mi uništili prosek i nisam izašla iz osnovne škole kao “vukovac”. Mama mi je rekla da sam sama kriva i bila ljuta na mene. EJJJ …NA MENE!!! Ali stvarno, stvarno me taj nastavnik nije voleo. Celo leto mi je trubila i nabijala to na nos. Ona meni!!! ZAISTA???
Ovaj komad treba posmatrati kao zabavu. Svaka sličnost sa bilo kim je slučajna i nenamerna. 🙂
P.S. Podržavam sve profesore i nastavnike koji se u današnje vreme trude da nečemu i nauče decu. I čvrsto verujem da oni nisu neko ko u školi samo provodi vreme, nisu mučitelji i ne žele da upropaste budućnost bilo kojeg deteta.
 !!!!! Ona (ili on) me uopšte ne voli, sad mi je dala (dao) tri ocene samo da bi mi se spustila ocena da ne mogu imati 5!){kind=link}