Malaka Hulali Vitor je lekar, majka četvorogodišnje Anje i dvogodišnjeg Alekse. Rodom je iz Vrbasa, školovala se u Novom Sadu, a već pet godina živi u Australiji. I sama dete iz mešovitog braka, odlično se snašla u zemlji sa oko 160 nacija! Govori srpski, mađarski i engleski, a arapski, čije korene nosi, žali što nikada nije naučila. Kroz priču sa njom, dočaravamo život jedne porodice u Australiji kroz razne aspekte – vaspitanje, školovanje, zdravstvo, društveni život…
Malaka je pre devet godina upoznala svog sadašnjeg supruga i, nakon četiri godine odlučila da se preseli u Australiju.
Razgovor smo počeli od najvećih razlika između života u Srbiji i života u Australiji.
– Život u Srbiji pruža za sada više socijalizacije, u smislu druženja tokom radnih dana, ovde je to svedeno ma minimum – započinje priču naša sagovornica, baš onim što je većina nas već čula od nekih svojih prijatelja ili rođaka „preko okeana“, i dodaje – Ali, zaista mislim da je to zbog ljudi koji su tako odlučili, a ne zbog sistema, jer se i u Srbiji radi od 8 do nekih 16-17 časova i opet se ljudi više druže.
Kako Malaka naglašava, žene podjednako rade kao i muškarci, čak često možete videti i žene na građevini, u policiji… svuda. Skoro je bio referendum o legalizaciji istopolnih brakova, pa se čeka rezultat.
Australija – zemlja sa najvećim procentom vakcinisane dece
S obzirom na to da se u Srbiji smanjuje stopa vakcinisane dece, zamolili smo Malaku, koja kao lekar ima informacije, da nam opiše kakvo je stanje sa vakcinacijom u Australiji.
– Vakcinacija je obavezna. Ukoliko vam dete nije potpuno vakcinisano, ne možete dobiti dozvolu da pohađa zabavište niti školu.
Dodaje da je Australija zemlja sa najvećim procentom imunizacije dece, oko 95 %. Pojedini ljudi koji se protive vakcinaciciji su neretko naši ljudi.
– Moja kćerka je skroz imunizovana. Ostala još jedna MMR koju treba da dobije sa 4 godine, a mališan je trebalo da sa godinu dana dobije prvu MMR, ali je odložena zbog zdravstvenih problema.
Kvalitetno zdravstvo – ali uz privatno osiguranje
Pošto je ova mama po struci lekar, zanimalo nas je i kakvi su uslovi rada u njenoj novoj domovini i ima li puno naših stručnjaka iz oblasti medicine.
– Naših lekara nema puno, bar ja ne znam veliki broj, govorim za Južnu Australiju. Uslovi rada su fantastični, najnovija tehnologija je zastupljena u svim poljima medicine, ljubaznost na nivou, mada ako nemate privatno osiguranje i dalje vas čeka čekanje po sat i dva, kao kod nas – kaže Malaka.
Plusevi za škole u Australiji
Ono što roditelje možda i najviše zanima, to je način i kvalitet školovanja dece u ovoj dalekoj zemlji, kao i cene istog.
– Definitivno u Australiji imate bolje uslove za život, a samim tim možete i deci obezbediti šta želite, a ne šta možete. Privatno školovanje je finansijski dostupno svima, ali i od cene zavisi kako je rangirana škola. Školarine za osnovnu školu se kreću, na godišnjem nivou, od 3.500 $ pa do 20.000 $ u najboljoj školi – objašnjava Malaka.
Njena kćerka Anja za sada pohađa zabavište u grupi ELC (EARLY LEARNING CENTER). Sa pet godina moraće da krene u školu, jer deca rođena do kraja maja 2013. u školu moraju krenuti u februaru 2018. godine.
Dotakli smo se i vannastavnih aktivnosti dece:
– Moja deca za sada idu na treninge plivanja, a kasnije planiramo i neki drugi sport da uključimo, ali da ih ipak ne opteretimo previše. U slobodno vreme odlazimo u igraonice sa drugarama, u parkove kojih ima jako puno i odlično su održavani i bezbedni.
Gde se australijska deca igraju i na koji način
Pitali smo Malaku kolika je sloboda kretanja dece u Australiji u odnosu na Srbiju. Njen odgovor vas može iznenaditi!
– Što se tice igranja na ulicama – to ne postoji! Previše je pedofila i kriminala da biste bili sigurni da decu ostavite samu napolju. Bar jednom u četiri meseca možete čuti na vestima kako deca nestanu – deli sa nama Malaka ovaj poražavajući podatak.
Ona navodi da se deca igraju ili u pesku, igračkama, na bazenu ili se bave sportom, pogotovo fudbalom.
– Dosta naše dece (iz Srbije) ide na folklor pa se i tu druže. Mada je današnja elektronika ubila svaku maštu deci. – tvrdi ova majka.
Vaspitni sistem – kako odgajaju male Australijance
Ova rođena Vrbašanka ističe da sistem u Australiji ne dozvoljava roditeljima ni javno podizanje tona na svoje dete, pa je samim tim nezamislivo i bilo kakvo fizičko kažnjavanje deteta.
– Lično sam bila svedok kako majka dete od oko 7-8 godina u prodavnici ubeđuje da ne kupe određenu igračku, a ono se valja po podu. Ona mu preti kaznom za loše ponašanje, a dete viče da će je tužiti jer nema pravo da viče na njega i kažnjava ga.
Prema rečima naše sagovornice, deci se u školama puno govori o njihovim pravima i nasilju u porodici.
– Mnogo je dece koje su zlostavljana, pa ne zna čovek ni sam nekad da li je zakon pravedan ili ne. Ukoliko bih, recimo, ja lupila svoje dete po guzi (onako kako je većina roditelja bar jednom uradila) u radnji i neko me uslika i prijavi, ne bih se dobro provela. Možda bih čak i izgubila starateljstvo nad sopstvenim detetom.
Brza hrana na sve strane
Što se gastroonomije tiče, žena iz ove priče nije imala naročite reči hvale.
– Australijanci se dosta hrane na ulici. Slabo ja tu vidim neko kuvanje. Ako i vidite da žena kupuje povrće ili sirovo meso, verovatno nije poreklom Australijanka. Mislim da je karcinom creva na drugom mestu posle karcinoma pluća. Aditivi u hrani, brza masna hrana…Užas. Decu viđam da već sa četiri godine piju koka-kolu.
Kako se druže ljudi na sedmom kontinentu?
Iz Malakinog iskustva, porodice slobodno vreme provode najčešće po nacionalnim prakovima gde ima životinja (Australija obiluje rezervatima).
– Sa društvom organizujemo piknike po parkovima, odemo nekad i svi van grada, iznajmimo kuću pa budemo ceo vikend.
Malaka primećuje da se većina naših ljudi druži sa našima. Opet, postoji i omladina koja je rođena tu ili je migrirala u nekim ranim godinama, te se odlično snalazi.
Malaka nije nailazila na naročito lepe reakcije kada bi strancima govorila odakle je. Najčešće bi ljudi skretali na drugu temu kada bi se pomenula Srbija.
– Mnogi ni ne znaju na kom smo kontinentu… hahaha… Da nema Đokovića, mnogi ne bi ni dan danas znali za Srbiju.
Ipak, to ne sprečava Malakinu porodicu, kao ni na druge ljude koji su odlučili da svoju sreću potraže u Australiji, da uspešno grade svoje karijere i život baš na australijskom tlu. I dobro im ide.
Fotografije: Pixabay
