Deca nas gledaju i slušaju. Mnogo više nego što smo mi toga svesni.
Naročito kada su mali, kada smo mi njihov ceo svet i uradiće sve da nam izmame osmeh.
Međutim, svako odrastanje nosi sa sobom i lepe i izazovne trenutke i pre ili kasnije dođe do situacije kada naši anđeli izgovore i poneku psovku. Kod većine roditelja to izazove najpre čuđenje i pitanja gde li je to dete čulo i od koga. Potom slede i razne nedoumice kako psovanje eliminisati ili ga ograničiti na već prihvatljiv rečnik u datoj porodici. Da krenemo od početka…
Zašto deca psuju?
Deca do 5-6 godina ne znaju šta psovke znače. Oni su te REČI čuli ili od odraslih, ili od druge dece u vrtiću ili od starijeg brata/sestre. Vaša reakcija na njih određuje da li će nastaviti te reči da koriste ili ne. Ako dete naiđe na simpatije, ako ste vi porodica koja smatra da je psovanje simpatično i podržavate ga, dete će nastaviti da psuje jer će to svima biti zanimljivo. Ono čega morate biti svesni je da mala deca uglavnom ne razlikuju OVDE MOŽE – a, na primer, KOD BABE NE MOŽE. Zato će se verovatno isto ponašanje nastaviti i u vrtiću, na igralištu, u gostima..
Međutim, ako ste porodica koja ima politiku bez psovanja u svom domu, odmah ćete detetu objasniti da te reči u vašem domu nisu dozvoljene i reći mu da ih više ne ponavlja. Ono što ja koristim je „tvoja lepa usta ne govore ružne reći“ i to je kod nas pravilo. Čak i ako se meni „omakne“ moj sin meni to odmah kaže – mama rekla si ružnu reč 😉
Morate biti svesni da deca uče i po modelu – gledajući nas i slušajući nas. U slučaju da u kući važe pravila BEZ PSOVANJA, kada vas dete uhvati, poželjno je grešku prihvatiti i izviniti se. Sama deca mnogo bolje prihvataju pravila ako ista važe i za odrasle.
Kažnjavanje ovde uglavnom nema smisla, jer dete nije izmislilo tu reč već ju je negde čulo, pa ponovilo da vidi reakciju. Čvrsto reagovanje da je to ružno i ne sme da se ponovi uglavnom će uroditi plodom.
Psovke i deca školskog uzrasta
U ovom periodu deca psuju kako bi izazvali odrasle, ispituju granice i traže sebe. Sa vršnjacima psovke se koriste kako bi izgledali „starije“ i izborili se za dominantniji položaj u grupi. U ovom periodu počinje i izražavanje osećanja, frustracije rečima (pa i psovkama) i na to se mora obratiti pažnja.
Sada im se već može lakše objasniti šta koja psovka najpre znači, pa onda i zašto je ružna i zašto i kako lako psovkom nekoga mogu povrediti. Generalno je važno da od malena uče da jednom kada nešto izgovore, teško je povući te reči. Jako je važno osluškivati ih i učiti ih da svoje emocije TREBA da ispoljavaju ali da postoje prihvatljiviji načini za to.
Kažnjavanje i u ovom uzrastu slabo će imati efekta. Oduzimanje privilegija tipa – nema crtaća, igrice ili šta već dete voli, ako razgovor ne pomogne, je uvek dobro i korisno rešenje.
Tinejdžeri i psovanje
„Omiljena“ tema, dragi nam tinejdžeri.. Deca ovog uzrasta su dobro svesna značenja reči i oni direktne psovke koriste isključivo da bi sagovornika naljutila i povredila. Ovde dolazi do izražaja sve naučeno u mlađim godinama. Kod tinejdžera se na rečnik mora obratiti pažnja kao i na celokupno ponašanje jer ružno ponašanje pa i izražavanje često može da znači poziv u pomoć.
Što se tiče psovanja u kući, tu će dete nastaviti da se pridržava pravila naučena od malena, a ako se psovkama bavi kao provokacijama, morate zauzeti čvrst stav i staviti do znanja da je to ružno ponašanje, vrlo neprihvatljivo i biti autoritet.
Oduzimanje privilegija tipa – zabrane izlazaka, smanjivanje džeparca dok se ponašanje ne popravi, naravno ako istrajete u ovome, će doneti željene rezultate. Opet ponavljam, morate pažljivo osluškivati, jer se lako može desiti da se iza neprihvatljivog ponašanja kriju problemi koje dete ne zna samo da reši pa je psovanje samo način privlačenja vaše pažnje.
Ako dete nije jedino koje koristi psovke – znam porodice sa teglom na sred stola i izraženim cenovnikom – pa svaki dan po 50 dinara od džeparca, a i od mame/tate i vrlo brzo će rešiti problem i napuniti kasicu koju, na primer, može da preuzme ko najmanje psuje 🙂
„SVE IDE IZ KUĆE“
Kao i za sve ostalo, i za ovo važi – BUDITE DOBAR PRIMER SVOM DETETU. Lepo ponašanje kao i ružno dete mora negde da VIDI da bi znalo da može i tako. Isti stav zauzmite i prema rodbini – nema ružnih reči u našoj kući.
Lep rečnik, način na koji se suočavate sa problemima, rešavate frustracija deca SVE primete i upijaju kao sunđeri. Pokažite im da može i lepim rečima da se iskaže svoje mišljenje, emocija, nezadovoljstvo… Naučite ih, pokažite im kako, neka znaju kada imaju problem da mogu da vam se obrate, da mogu da vam veruju šta god da je u pitanju.
Sada je vreme da budete roditelji, a tako ćete im biti i prijatelji za ceo život.
Srećno 🙂
Fotografije: Pixabay.com
