Polako stižu hladniji dani, temperature su sve niže i uz jesenje i zimske radosti, stiže nam i sezona gripa. Da biste izbegli grip i sačuvali svoje zdravlje, preporuka Svetske zdravstvene organizacije za 2019. godinu je svakako da se vakcinišete novom vakcinom protiv gripa koja štiti od 4 soja virusa, od kojih će jedan najverovatnije biti uzročnik gripa.
Grip spada u jednu od čestih akutnih infekcija koju uzrokuju razni sojevi gripa i može biti ozbiljna i dovesti do teških oblika gripa, do komplikacija, pa čak do smrtnog ishoda. U posebnu rizičnu grupu spadaju hronični bolesnici, starije osobe, osobe lošijeg zdravstvenog stanja, imunokompromitovane osobe, mala deca i trudnice.
Kome se preporučuje vakcinacija protiv gripa?
– Osobama starijim od 6 meseci sa hroničnim poremećajem kardiovaskularnog i plućnog sistema (asmatičari, osobe sa metaboličkim poremećajima, naročito dijabetičari, hronični bubrežni bolesnici, osobe sa oboljenjima jetre, malignim oboljenjima, imunodeficijentni, oboleli od HIV-a…)
– Osobama starijim od 65 godina
– Osobe koje neguju bolesnike sa visokim rizikom od teških komplikacija gripa
– Osobe koje borave u kolektivnom smeštaju, uključujući i zaposlene
– Osobe koje profesionalno dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi (nastavnici, zdravstveni radnici, poštanski i bankarski službenici, prodavci….)
– Primena kod trudnica se razmatra od drugog trimestra trudnoće, uz konsultaciju sa izabranim ginekologom, dok se onima koje su u povećanom riziku od pratećih komplikacija usled gripa preporučuje vakcinacija bez obzira na stadijum trudnoće, opet, uz konsultaciju sa stručnim licem.
Kako se grip prenosi?
Grip se prenosi kapljičnim putem, a to znači da zaražena osoba može da vam prenese bolest i sa udaljenosti od 2m. Inficirana osoba kašljanjem i kijanjem, govorom, izbacuje u vazduh sitne kapljice koje sadrže virus, a one se tako prenose do zdravih osoba, koje, udišući kapljice zajedno sa virusom, mogu da podlegnu infekciji. Kapljice se osim putem vazduha prenose i dodirom, bliskim kontaktom, preko predmeta koji koriste inficirane osobe, itd.
Mere prevencije:
Ključno je održavanje lične higijene! Neophodno je temeljno i redovno pranje ruku. Potom, treba često provetravati prostorije u kojima se boravi. Poželjno je izbegavati blizak kontakt sa osobama obolelim od gripa. Koristite papirne maramice za jednokratnu upotrebu, a kada ih upotrebite odlažite ih u kantu za otpatke. Čuvajte se suvišnog izlaganja hladnoći i izbegavajte duže zamaranje. Ishranu obogatite vitaminima (posebno vitaminom C), konzumirajte dovoljno tečnosti i tople napitke (čajeve).
Koji su simptomi gripa?
Najčešće su to:
* nagli porast telesne temperature
*jeza, groznica, drhtavica
*bolovi u grlu
*sekrecija iz nosa
*kašalj,
*glavobolja
*slabost, malaksalost
*bolovi u kostima i mišićima…
Koliko traje bolest?
Oboljenje traje nedelju dana do dve nedelje, dok kod starijih, slabijih osoba, može da traje i duže.
Koliko dugo je osoba obolela od gripa zarazna?
Period u kojem je odrasla osoba obolela od gripa zarazna kod počinje jedan dan pre početka simptoma i traje do petog-šestog dana bolesti. Kod dece je ovaj period malo duži i traje i do 10 dana.
Terapija?
Grip se leči u kućnim uslovima, terapija je simptomatska. To podrazumeva mirovanje, uzimanje dovoljno tečnosti, vitamina C, antipiretika i analgetika. Grip se NE LEČI antibioticima, i oni se u terapiju uključuju isključivo po preporuci lekara, ako za to ima potrebe ( kod bakterijskih komplikacija kao što su upale pluća, zapaljenja sinusa,…)
Kako da razlikujemo grip od prehlade?
Za razliku od gripa, prehlada je blaže odoljenje disajnih puteva koja traje najviše par dana, dok grip traje nedelju dana i duže. Ukoliko od gripa oboli zdrava osoba, koja ne boluje dodatno od hroničnih oboljenja, simptomi bi trebalo da budu blaži, a trajanje bolesti oko nedelju dana, pa čak i kraće. No, može doći do komplikacija, kao što je zapaljenje pluća i slično, pa se svakako savetuje poseta lekaru.
Kada je vreme za vakcinaciju?
Preporuke su da se vakcinacija protiv gripa sprovodi pre nego što počne sezona oboljevanja – dakle novembar ili prva polovina decembra. Vakcinacija se sprovodi samo jednom u toku sezone, što je dovoljno da se sprovede zaštita tokom cele zime.
Na koji način nas štiti vakcina protiv gripa?
Vakcinom protiv gripa se u organizam unosi vrlo mala količina oslabljenih ili umrtvljenih oblika virusa gripa. To dovodi do imunološke reakcije, te se organizam stvara antitela protiv unetih sojeva gripa. Kada organizam dođe u kontakt sa visrusom gripa, antitela reaguju i uništavaju virus, štiteći organizam od oboljenja. Ovaj proces u organizmu traje 2-3 nedelje, nakon čega vakcina počinje da nas štiti od virusa. Vakcina se daje intramuskularno ili duboko supkutano u deltoidnu regiju.
Da li vakcina može da nam naškodi i kako?
Nakon vakcinacije može doći do blagih i prolaznih reakcija, kao što su svrab, bol, otok i crvenilo na mestu na kojem je aplicirana vakcina. Takođe se mogu javiti simptomi kao i kod oboljevanja od gripa, ali u znatno blažoj formi (blago povišena temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja, slabost, malaksalost…). Ponekad, doduše, veoma retko, mogu nastati teže reakcije, poput neuroloških komplikacija ili alergijskih reakcija.
Ko ne sme da primi vakcinu protiv gripa?
– Osobe sa povišenom telesnom temperaturom, višom od 38C
– Deca mlađa od 6 meseci
– Osobe koje su alergične na kokošija jaja i belančevine pilećeg porekla,
– Osobe koje su u toku neke od prethodnih vakcinacija protiv gripa imale težu reakciju
Da li je vakcina zaista efikasna ili je to samo farmaceutski trik?
Pođimo od toga da nijedan lek nije efikasan 100%. To važi za sve vakcine, pa i za ovu protiv gripa. No rezultati istraživanja pokazuju da je efikasnost ove vakcine do 70%. Istina je da se dešava da osobe koje se vakcinišu mogu da obole od gripa, uprkos sprovedenoj imunizaciji, ali su i u tom slučaju u prednosti u odnosu na ne vakcinisane osobe, jer će simptomi bolesti biti znatno blaži i lakše će podneti.
Bitno je istaći da ako se veliki deo populacije vakciniše, zaštita celokupnog stanovništva je bolja, jer se na taj način sprečava dalje širenje bolesti. Zato, kao neko ko je predstavnik stručne javnosti apelujem da se što veći broj populacije odluči da se vakciniše, jer štiteći sebe, štitimo i druge.
Autor teksta: Dr Jasmina Jelić Medić, lekar, ordinacija Liman 3 DR
Fotografije: Pixabay.com
