U poslednje vreme javilo nam se mnogo pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza šarlaha. Majke su bile izuzetno zabrinute s obzirom na to da je proglašena epidemija šarlaha u vrtićima.
Nekada je šarlah bio teško oboljenje praćeno ozbiljnim kompilkacijama u vidu oštećenja srca i bubrega. Danas se to zaista izuzetno retko dešava, pre svega zbog ranog prepoznavanja bolesti i efikasne terapije.
Šarlah je zapravo infekcija ždrela izazvana posebnom vrstom Streptokoka grupe A, praćena osipom po koži.
Uzrok osipa je toksin koji produkuje navedena bakterija.
Uz blagovremenu primenu adekvatnih antibiotika, šarlah je bolest koja se lako i brzo leči – dakle, nije u pitanju strašna bolest!
Izvor infekcije je bolesnik ili zdravi kliconoša (što je mnogo veći problem, s obzirom na to da on nema kliničku sliku). Prenosi se kapljičnim putem, ređe putem zaraženih predmeta ili ruku.
Bolest se najčešće javlja kod dece u uzrastu od 2 do 10 godina. Inkubacija (period od kontakta do momenta pojave bolesti) je 3 do 5 dana.
Simptomi šarlaha
Bolest počinje naglo, pojavom povišene telesne temperature, bolom u grlu, a može biti praćena i povraćanjem i bolom u trbuhu.
Grlo je izrazito crveno, sa sitnim tačkastim promenama na nepcu. Krajnici su uvećani, otečeni i može se videti nakupljanje beličastih naslaga na njima. Jezik je beličasto obložen dok je četrvtog dana bolesti malinast. Vrlo često su otečene limfne žlezde na vratu.
Već prvog ili drugog dana bolesti pojavljuje se osip tipičan za šarlah: prvo zahvati vrat, trup i ekstrmitete. Na licu obično nema osipa, prisutno je crvenilo obraza uz bledilo oko usta. Osip je najgušći u pregibima, pod rukom je grub, sitno zrnast. Posle 3 dana osip polako bledi. Nakon ozdravljenja može doći do ljuštenja delova kože gde je osip bio prisutan.
Dijagnozu postavljamo vrlo lako: na osnovu kliničke slike i izolacijom bakterije brisom ždrela.
Lečenje šarlaha
Pravilo je da se uradi bris grla onima koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelim detetom. To uključuje članove porodice, ali i decu iz grupe u vrtiću u kojoj je dete bilo pre oboljevanja. Ukoliko je bris ždrela pozitivan na streptokoke, tek tada se daju antibiotici. Dakle, nema primene antibiotika preventivno.
Pravovremena terapija uz kontrolu pedijatra obećava brz oporavak i ozdravljenje deteta. Nakon završene terapije koja traje 7 do 10 dana zavisno od težine bolesti poželjno je uraditi kontrolni bris ždrela.
Ova infekcija ne ostavlja trajni imunitet, naš organizam je ne pamti, pa je na,žalost vrlo moguće da od ove bolesti obolimo više puta u toku života.
