Ako vaše dete ima POREMEĆAJ MOKRENJA, a odavno već ne bi trebalo da ga ima, znajte da niste sami. Oko 25% zdrave dece do deset godina starosti ima ovaj problem, a neretko se dešava da se taj period produžava i do adolescentske dobi. Najčešće je to stanje bezopasno, ali ipak nemojte se opuštati. Kod 20% mališana koja se suočavaju sa ovim poremećajem, on može da predstavlja ozbiljan medicinski, psihološki, a samim tim i socijalni problem. Zato je važno da pratite svoje dete i da se posavetujete sa stručnjacima kako biste na vreme predupredili posledice.
Kako je u pitanju kompleksan problem, smatrali smo da ga je potrebno analizirati sa više aspekata. Pitali smo naše saradnice dr Mirjanu Lukić, pedijatra i Milicu Rašević, psihologa, da nam objasne šta se u ovim slučajevima tačno dešava i kako se poremećaj mokrenja kod dece leči.
*** Dr Mirjana Lukić, pedijatar
Uspostavljanje kontrole mokrenja
To je razvojni proces uslovljen nizom faktora. U periodu između 2. i 4. godine najveći broj dece stiče adultni obrazac, svesne, voljne kontrole mokrenja. Gubitak sposobnosti kontrole mokrenja kod dece bez kongenitalnih anomalija ili stečenih oštećenja i oboljenja nervnog sistema i urinarnog trakta naziva se enureza.
Primarna enureza je nekontrolisano mokrenje kod deteta koje nikad nije uspostavilo kontrolu mokrenja odnosno kod deteta starijeg od 3 godine koje nije bilo suvo duže od 6 meseci. Sekundarna enureza nastaje naknadno, pošto je određeno vreme postojala kontrola mokrenja. Sekundarna enureza najčešće se javlja u periodu od 5. do 8. godine života, češće kod dečaka.
Vrste enureze
Enureza se uobičajeno deli na dnevnu i noćnu u zavisnosti od doba dana kada ne postoji adekvatna kontrola mokrenja. Dnevna enureza je češća kod devojčica. Mnogo češći oblik je noćna enureza, zastupljenija je kod dečaka. 10-25% dece uzrasta 5 godina ima noćnu enurezu, 7-10% dece uzrasta 7 godina i 1-2% dece do uzrasta 15 godina.
Monosimptomatska noćna enureza označava izolovano noćno umokravanje, bez znakova disfunkcije mokraćne bešike. Pražnjenje bešike je kompletno. Razlozi su brojni:
– porodični i genetski faktori
– san
– veličina i kapacitet bešike
– aktivnost bešike
– urinarne infekcije
– produkcija antidiureznog hormona
– udruženost sa drugim bolestima
– konstipacija
– psihološki faktori
Kako prepoznati poremećaj mokrenja kod deteta?
Za dijagnozu enureze potrebno je da se nekontrolisano noćno mokrenje javlja najmanje dva puta nedeljno, tokom nekoliko meseci. Dovoljna je dobra anamneza i osnovna laboratorijska ispitivanja radi isključivanja pridruženih bolesti. Inicijalna terapija se sastoji od kontrole unosa tečnosti, vežbe mokrenja i slično. Ukoliko izostane pozitivan efekat može se uvesti farmakološka terapija. Povoljan efekat terapije se svakako može povećati ukoliko se uvede i obrada od strane stručnog psihologa.
Problemi noćnog mokrenja kod dece u našem društvu su još uvek tabu tema i veliki problem i za decu i za roditelje. Generalno je ovaj problem pokriven velom srama i zbog toga se o ovome malo priča, a suština je da je u najvećem broju slučaja problem zdravstvene prirode, a ne psihološke.
*** Milica Rašević, psiholog
Zašto se javlja poremećaj mokrenja kod dece?
Sa psihološkog aspekta, mokrenje kod dece se može javiti kao posledica nekih stresova koje dete nije u stanju da samo obradi.
Dešava se da se noćno mokrenje pojavi nakon selidbe – promene stana/kuće/vrtića, nakon odvajanja deteta u drugu sobu, posle razvoda, nakon smrti bliske osobe, nakon rođenja brata ili sestre, i generalno događaja koji na dete ostave dubok utisak.
Česta je zabluda da deca to namerno rade da bi manipulisala roditeljima. To dalje dovodi do fizičkog kažnjavanja dece iz, moram to tako nazvati, neznanja roditelja. Statistike kažu da su najveći broj fizički zlostavljane dece u školskom uzrastu, upravo deca sa problemom noćnog mokrenja. Ovakav pristup roditelja srozava samopouzdanje deteta, jer ono to ne radi namerno, ali ne zna to rečima da objasni roditeljima.
Umesto toga, budite podrška, recite detetu da znate da ono to ne radi namerno i da ste sigurni da će uskoro prestati. Sa druge strane, kontrolišite unos tečnosti 2-3h pre spavanja i ispratite da dete obavezno piški pre spavanja. Ako se umokravanje i desi, praksa može biti da dete samo promeni i opere svoju pidžamu, gaće i posteljinu. Ove poslove postavite kao ličnu higijenu, a ne kaznu. Nakon što problem bude rešen, dete će samo izostanak pranja umokrene odeće i posteljine videti kao motivaciju i nagradu da nastavi sa pozitivnom praksom.
Šta je uzrok pojave ovog poremećaja?
Češće su psihološki problemi posledica, a ne uzrok noćnog mokrenja. Deca koja se suočavaju sa ovim imaju vrlo malo samopouzdanja, emotivno su labilnija i socijalni odnosi su slabo razvijeni. Sami se često osećaju krivima, manje vrednim, nesposobnim i ne upuštaju se u druženja iz osećaja sramote. Njima je najvažnije da niko ne sazna da imaju „taj“ problem. Ako na sve to nemaju podršku i razumevanje roditelja jasno je da se situacija samo dalje komplikuje.
Jako je bitno napomenuti da ako se problem ustanovi blagovremeno i sa terapijom krene na vreme, problemi noćnog mokrenja neće uticati na dalji razvoj samopouzdanja i samopoštovanja deteta, te će se ono bez problema normalno razvijati dalje u psihički zdravu, stabilnu i socijalno adaptiranu osobu.
FOTO: Pixabay,
privatna arhiva Dr Mirjane Lukić i Milice Rašević
