Ortoreksija – zavisnost od zdrave ishrane ili nova izmišljena bolest?

Da li se može razviti zavisnost od zdrave ishrane? Šta zapravo znači hraniti se zdravo? Da li ste trenutno na posebnom režimu ishrane? Ako jeste, da li osećate krivicu ili pad samopouzdanja kada odstupite od tog režima? Da li osećate kontrolu i moć kada se držite pravila dijete? Da li stalno razmišljate o tome koja je hrana nezdrava? Smatrate li da se u vašem okruženju jedino vi pravilno hranite i pitate se kako drugi mogu da jedu to što jedu? Poželite li povremeno da jedete i ne brinete o kvalitetu hrane?

Ukoliko se pronalazite u nekom od ovih opisa, čitajući naredne redove možete saznati kada zdrav način ishrane prelazi granicu umerenosti i postaje opsesija, odnosno zavisnost.

Šta znači pojam ORTOREKSIJA?

Orthorexia nervosa, odnosno ortoreksija, je pojam nastao od grčkih reči “orthos” – ispravan i “orexis” – apetit, što bi u bukvalnom prevodu značilo ispravan apetit ili ispravna ishrana. Osoba obolela od ortoreksije je opsednuta definisanjem i održavanjem savršene dijete, umesto idealne težine. Ona se fokusira na konzumiranje hrane koja joj daje osećaj da bude čista i zdrava. Pacijenti sa ortoreksijom često pokazuju znake i simptome anksioznih poremećaja i javljaju se u kombinaciji sa anoreksijom, bulimijom i drugim poremećajima ishrane.

Ovaj pojam se definiše kao ekstremna opsednutost zdravom ishranom. Definisao ga je doktor Stiven Bratman, specijalista alternativne medicine, koji je i sam postao žrtva ovog poremećaja ishrane.

Da li to znači da je “nezdravo” hraniti se zdravo?

Zdrava ishrana je svakako korisna, ali do one granice do koje ne ometa normalan način života i ograničava funkcionisanje ljudi u drugim oblastima života. Preterano bavljenje zdravom ishranom i pravilima ishrane može preovladati u tolikoj meri da obuhvata veći deo svakodnevnice, a takođe se javljaju i promene u odnosu sa drugim ljudima. Takođe, u ekstremnim slučajevima, opsesija zdravom ishranom dovodi do gubitka težine i neuhranjenosti.

Ishrana ortoreksičnih osoba često je, zapravo, izuzetno nezdrava, sa nutritivnim deficitima specifičnim za ishranu koju nameću sami sebi. Osoba gubi sposobnost da intuitivno jede – da zna kada je gladna, koliko joj hrane treba, i kada je dosta. Umesto da jede prirodno, stalno ima osećaj da „pada sa vagona“, što dovodi do osećaja neuspeha poznatog sledbenicima bilo koje dijete.

Dakle, nema ništa loše u tome da se hranimo zdravo! Ljudi koji se zdravo hrane nisu ortoreksični, osim u slučaju kada koncept zdrave ishrane oduzima mnogo vremena i pažnje, odstupanje od te “dijete” praćeno je krivicom i smanjenjem samopouzdanja, ”dijeta” se koristi za izbegavanje drugih životnih problema. Takve osobe se postepeno osamljuju i postaju asocijalne, jer se sve svodi na planiranje ishrane.

Ko može oboleti od ortoreksije?

Definitivno u najvulnerabilniju grupu spadaju žene, tačnije tinejdžerke i žene srednjih godina koje nisu zadovoljne svojim izgledom, mada se iz godine u godinu i broj muškaraca znatno povećava. Ovde nije reč samo o osobama koje imaju cilj da izgube kilograme, već postoje i psihološki faktori koji utiču na razvoj ovog poremećaja ishrane.

Ortoreksija počinje kao nevin pokušaj da se jede zdravije, ali ortoreksične osobe se fiksiraju na kvalitet hrane i čistoću. Svakodnevno se dokazuju ostatku društva u vezi sa zdravom ishranom i samokažnjavaju se ako dođe do iskušenja (obično to podrazumeva još strožiji režim ishrane i češće, napornije treninge). Dolazi do osećaja zadovoljstva i podizanja samopouzdanja, jer su ortoreksične osobe ubeđene da su iznad drugih.

Ortoreksija se javlja češće kod osoba sa određenim karakteristikama ličnosti. Pre svega, posebno su u opasnosti osobe koje teže redu i savršenstvu. Ove osobe su dominantne, nepokolebljive, krute i stroge prema sebi i drugima. Takođe ih karakteriše nemogućnost kontrole negativnih emocija (strah, bes, ljutnja, tuga). Za njih su tipične fantazija o besmrtnosti i strah od nemoći i prolaznosti i neispunjene želje za nadmoći nad drugima. Ovaj tip ličnosti, u kombinaciji sa ortoreksijom, procenjuje situacije i ljude isključivo na dva načina: sve je isključivo dobro ili isključivo loše, crno ili belo.

Iako deluje da je uzrok nastanka ortoreksije želja za zdravim načinom života, ona osim iz zdravstvenih razloga, nastaje i zbog psiholoških momenata kao što su želja za boljim izgledom, potreba za potpunom kontrolom nad sobom, poboljšanje samopoštovanja, bekstvo od strahova, pokušaj za poboljšanjem duhovnog stanja kroz konzumiranje “ čiste” hrane, kao i pokušaj kreiranja identiteta.

Razlozi nastanka ortoreksije

Ljudi često, iz različitih razloga (npr. nezadovoljstvo izgledom, zdravstveni problemi, gojaznost, pa čak i prevencija određenih bolesti), menjaju svoje navike u ishrani. U početku eliminišu samo određene vrste hrane, npr. masno, slatko, slano, ali vremenom uklanjaju čitave grupe namirnica čak i kad ne postoji zdravstveni razlog za to.

Zdrava ishrana postepeno zauzima centralno mesto u njihovom životu. U početku je, kao i kod drugih poremećaja ishrane, faza “medenog meseca” kada se čovek oseća bolje i ima više samopouzdanja, jer je za sebe uradio nešto korisno. Međutim, kako vreme prolazi, osoba postaje okupirana hranom – od odabira namirnica, pripreme hrane na jedinstven način, nošenja sopstvenih obroka svuda sa sobom, konzumiranja hrane na posebnom mestu, do planiranja menija nekoliko dana unapred. Zdrava ishrana počinje kao vrednost da dominira nad drugim vrednostima. Vrednovanje sebe i drugih prolazi kroz prizmu zdrave hrane.

Ukoliko osoba poželi da prekrši pravila ishrane i pojede nešto od “nezdravih”namirnica, javlja se osećaj krivice, pa se primenjuju još strožija pravila o ishrani, a prema ljudima koji se hrane drugačije javlja se osećaj gađenja.

Šta sve podrazumeva ortoreksični “režim” ishrane?

Osobe obolele od ortoreksije postepeno izbacuju grupe namirnica poput onih koje sadrže:
•    Veštačke boje, arome ili konzervanse
•    Pesticide ili GMO
•    Masti, šećer ili so
•    Životinjske ili mlečne proizvode
•    Ostale sastojke koje smatraju nezdravim

Promene ponašanja koje su karakteristične za ortoreksično stanje uključuju:

• Opsesivnu zabrinutost oko odnosa između izbora hrane i zdravstvenih problema kao što su astma, probavni problemi, slabo raspoloženje, anksioznost ili alergije, ali bez lekarskog saveta.
• Značajan porast potrošnje suplemenata, biljnih lekova ili probiotika.
• Drastično smanjenje mišljenja o prihvatljivom izboru hrane, tako da pacijent na kraju može konzumirati manje od 10 namirnica.
• Iracionalnu zabrinutost zbog tehnika pripreme hrane, posebno pranja hrane ili sterilizacije posuđa.
• Osećanja krivice kada se odstupa od strogih pravila o ishrani.
• Povećanje vremena provedenog u razmišljanju o hrani.
• Redovno planiranja obroka za sledeći dan ili narednih nekoliko dana.
• Osećanje zadovoljstva, uvažavanja ili duhovnog ispunjenja zbog konzumiranja „zdravih“ namirnica.
• Loše mišljenje o drugima koji se ne pridržavaju rigoroznih ishrana.
• Strah da hrana daleko od kuće onemogućava usklađivanje sa ishranom.
• Udaljavanje od prijatelja ili članova porodice koji ne dele slične stavove o hrani.
• Izbegavanje hrane koju su kupili ili pripremili drugi.
• Pogoršanje depresije, promene raspoloženja ili anksioznost.

Sličnosti i razlike između ortoreksije i anoreksije

Slično osobi koja pati od bulimije ili anoreksije, osoba sa ortoreksijom može utvrditi da njena opsesija hranom počinje da sprečava svakodnevne aktivnosti. Stroga pravila i uverenja o hrani dovode do toga da osobe postanu društveno izolovane i rezultiraju anksioznim ili paničnim napadima u ekstremnim slučajevima. Pogoršanje emocionalnih simptoma može ukazati na to da bolest napreduje u ozbiljan poremećaj ishrane.

Ortoreksija je termin sa različitim nivoima prihvatanja u zajednici što se tiče dijagnostike i lečenja poremećaja u ishrani. Neki specijalisti poremećaja u ishrani smatraju ortoreksiju kao zasebnu dijagnozu u odnosu na anoreksiju i bulimiju. Međutim, drugi smatraju da pacijenti sa simptomima ortoreksije zapravo boluju od anoreksije. Osobe obolele od ortoreksije i anoreksije mogu pokazati sličnosti kao što su:

•    Želja da se uspostavi kontrola nad životom kroz kontrolu unosa hrane.
•    Traženje samopoštovanja i duhovnog ispunjenja kroz kontrolu ishrane.
•    Navode se nedijagnostikovane alergije na hranu kao razlog za izbegavanje hrane.
•    Poremećaji koji se javljaju uz poremećaj ishrane kao što su OKP ili opsesivni kompulsivni poremećaj ličnosti.
•    Rituali vezani za obradu, pripremu i konzumiranje hrane koji mogu dovesti do socijalne izolacije.

Razlika je u tome što je opsesija težinom jedan od primarnih znakova anoreksije, bulimije i drugih poremećaja u ishrani, ali nije simptom ortoreksije. Dok osoba sa anoreksijom ograničava unos hrane kako bi izgubila težinu, osoba sa ortoreksijom želi da bude čista, zdrava i prirodna. Fokus je na kvalitetu konzumirane hrane, a ne na njenu količinu.

Da li imam ortoreksiju?

Ukoliko ste ljubitelj zdravog načina života, kao i zdrave ishrane, odgovorite na sledeća pitanja. Ovo samotestiranje će vam pomoći da utvrdite da li ste se približili ili ste prešli granicu umerenosti u zdravom načinu ishrane. Ako većina odgovora bude potvrdna, prepoučljivo je da se posavetujete sa psihologom ili psihoterapeutom.

(1) Toliko vremena provodim u razmišljanju, izboru i pripremi zdrave hrane, da me to sputava u normalnom funkcionisanju u svim ostalim aspektima života – porodici, ljubavi, školi, poslu, druženju sa prijateljima…
(2)  Kada jedem neku hranu koju smatram nezdravom, osećam se uznemireno, prljavo, imam osećaj krivice, a prema ljudima koji takvu hranu konzumiraju osećam gađenje
(3) Moj lični osećaj mira, sreće, radosti, sigurnosti i samopoštovanja preterano zavisi od čistoće i ispravnosti onoga što jedem.

(4) Ponekad bih voleo/la da se opustim i prekršim pravila zdrave ishrane za posebne prilike, kao što su venčanja, rođendani, proslave, nedeljni ručak sa porodicom i prijateljima, ali je to prosto jače od mene i smatram da time škodim sebi (Napomena: Ako je vaše zdravstveno stanje takvo da bi ga odstupanje od određenog režima ishrane dodatno narušilo, ova stavka ne važi.)

(5) Vremenom sam eliminisao/la mnogo vrsta hrane iz svog režima ishrane, kako bi poboljšao/la svoje zdravlje. Imam sopstvena uverenja i stavove o zdravoj ishrani kojih se pridržavam i na to niko ne može da utiče.

(6) Nakon primene sopstvenog režima ishrane, izgubio/la sam više težine nego što bi većina ljudi rekla da je dobro za mene ili je došlo do drugih znakova neuhranjenosti, kao što je opadanje kose, problem sa kožom, gubitak menstruacije.

Koliko je opasna ortoreksija?

Simptomi ortoreksije su ozbiljni, hronični i prevazilaze izbor života. Opsesija sa zdravom hranom može napredovati do tačke u kojoj on guši druge aktivnosti i interese, narušava odnose, pa čak postaje i fizički opasan. Kada se ovo desi, ortoreksija uzima dimenzije istinskog poremećaja u ishrani, kao što su anoreksija ili bulimija. Uzimanje ‘’jedine prave hrane” izaziva osećaj superiornosti u odnosu na druge. Ovo može da ugrozi odnose sa porodicom i prijateljima, pošto su odnosi manje važni od držanja u ishrani.

Održavanje opsesije zdravom hranom može izazvati ograničenje kalorija samo zato što se raspoloživa hrana ne smatra dovoljno dobrom. Osoba sa ortoreksijom može izgubiti dovoljno težine da bi joj dala indeks telesne mase u skladu sa nekim sa anoreksijom. Ako su ograničenja u ishrani suviše jaka, može doći do neuhranjenosti. U retkim slučajevima, kada dođe do kombinacije sa drugim oblicima zavisnosti ili poremećaja, ortoreksija može rezultirati ozbiljnom neuhranjenošću i gubitkom težine, što može dovesti do kardijalnih komplikacija ili čak smrti.

Zbog rigoroznih pravila u vezi sa zdravom ishranom osobe se udaljavaju od porodice, partnera i / ili prijateljskih aktivnosti, često zapostavljaju seksualni život, a neretko dolazi i do ugrožavanja porodičnog budžeta, jer je sav novac usmeren na kupovinu posebnih namirnica.

Bitno je naglasiti da je ortoreksija poremećaj koji ne treba zanemariti. Iako trenutno nije prepoznata kao klinička dijagnoza u klasifikaciji DSM V, mnogi ljudi se bore sa simptomima povezanim sa ovim pojmom.

Kako pomoći osobama sa ortoreksijom?

Od krucijalnog značaja je tražiti odgovarajući klinički savet od profesionalca sa iskustvom u lečenju ortoreksije, anoreksije i ostalih poremećaja ishrane. Opsesivne tendencije povezane sa ortoreksijom mogu ukazivati na poremećaj koji treba da dijagnostifikuje i leči stručno lice.

Zajednica podstiče zdravu ishranu i vitkost, tako da mnogima nije lako da shvate koliko problematično ovo ponašanje može postati.

Prvo, ortoreksična osoba mora priznati da postoji problem, a zatim otkriti šta je izazvalo opsesiju. Ona mora postati fleksibilnija i manje dogmatski nastrojena u vezi sa ishranom. Rad na osnovnim emocionalnim problemima olakšava prelazak na uobičajena jela. Oporavak zahteva stručnu pomoć, iako lekar zvanično ne može dijagnostikovati ovaj poremećaj. Nakon oporavka, ortoreksične osobe će se i dalje hraniti zdravo, ali će na pravi način shvatiti šta podrazumeva zdrava ishrana. Shvatiće da ih hrana neće učiniti boljom osobom i da samopoštovanje nema veze sa kvalitetom ishrane. Njihov identitet će se preusmeriti sa „osobe koja jede zdravu hranu“ na osobu koja voli, radi, ima hobi, porodicu, prijatelje.

Nakon uspešnog oporavka, osoba će doći do zaključka da je ishrana važna, ali to je jedan mali aspekt života i često su važnije i druge stvari!

Da li je ortoreksija izmišljena bolest 21. veka ili ste ipak prepoznali nekoga sa ovim simptomima?