Kada razmislimo o budućnosti, o vremenu u kom će naša deca biti odrasla, znamo da će mnogi od njih imati fakultetske diplome (privatne ili državne), govoriti strane jezike, snalaziti se sa računarima… Šta će onda razlikovati uspešne od neuspešnih? Isto ono što ih je oduvek razlikovalo – način na koji razmišljaju o sebi, drugima i životu! Ipak, to se i dalje prepušta slučaju.
Moja ćerka je ovih dana ušetala u dnevnu sobu sa neobičnim pletenicama, novom frizurom, i pitala me je: „Nije glupo? Opsss, u stvari , da li mi lepo stoji?“ Bila sam jako srećna! Presrećna! Zašto?
Kao prvo, uočila je da je pitanje „Nije glupo?“, u stvari negativno. Drugo, dosta uspešno je svoje negativano pitanje probratila u pozitivno „Da li mi lepo stoji?“. Kao treće, ulaže napor da ovlada ovom veštinom, a kao poslednje i najveće, svesna je svojih misli. Vauuu! Pa to mnogim odraslim ljudima ne pada na pamet.
Zašto je to toliko važno?
Ogromna je to stvar kada neko u ranom uzrastu ovlada ovim veštinama! Vratite se u svoje rane godine i pokušajte da zamislite šta bi od vaših života bilo da ste na vreme naučili da u samome sebi, ali i u drugim ljudima i događajima, tražite i primećujete ono što je dobro.
Ili da vas je neko kao male učio da budete svesni toka svojih misli, da razumete sebe i svoja osećanja, da vas je neko ohrabrio da slobodno želite i slobodno govorite… Neprocenjivo je bogatstvo ovako nešto pokloniti detetu u ranom dobu!
Da li ste vi i vaše dete svesni svojih misli? Kako da procenite da li dete misli negativno?
Znate li za onu situaciju kada vam se dete vrati iz vrtića ili iz škole nekako kilavo, neveselo, a kada ga pitate: „Šta ti je?“, ono kaže ništa ili nemam pojma.
Možda se to isto događa i vama? Samo uhvatite sebe u jednom momentu u kom vas je nervoza već dooobro obuzela. Kada se pitate zašto ste tako nervozni, često uopšte nemate odgovor.
Ponekad se setite jednog neprijatnog događaja koji vas je toga dana uznemirio, ali primećujete da količina vašeg neraspoloženja znatno prevazilazi intenzitet tog događaja, tj. da on nije toliko značajan koliko se vi loše osećate. Onda možda zaključite da ste preosetljivi, veoma emotivni, ili da je to posledica akumuliranog stresa i savremenog života, da tako svi danas žive…
A šta vam se zapravo dogodilo?
Verovatno ste na jednu negativnu misao lepili drugu, pa treću, četvrtu… Čitavu lavinu negativnih misli mi možemo da pustimo u naše mozgove za samo par sati, a da toga uopšte nismo ni svesni. Samo dodajemo još kašiku po kašiku životne gorčine, jer, u stvari, ne pratimo tok svojih misli. Pa nije ni čudo što, kada pustimo da se sve odvija po inerciji, na kraju ostanemo iscrpljeni i neupotrebiljivi kao „kuvana noga“.
Mi, u stvari, nemamo nikakvu kontrolu nad najvećim blagom koje smo dobili, nad našim mozgom! A kakve mogućnosti su nam date!
To se isto dešava i deci. Neka od njih čim uđu u vrtić počnu da primećuju uglavnom loše stvari, da su drugi bolje nacrtali od njih, da su drugi lepše obučeni od njih, da se njihov drug već igra sa nekim drugim…
Svaki put kada je neko grub prema njima, oni to veoma intenzivno proživljavaju, a situacije u kojima su lepo prihvaćeni od strane druge dece, podrazumevaju. Ovakvi mališani ponekad deluju dosta tužno, iako je i njima kao i ostalima detinji osmeh često na licu, s vremena na vreme se vidi tuga u njihovim očima, ma koliko se roditelji trudili da im ugode.
Oni su ustvari zaokupljeni negativnim mislima i očekivanjima, a u toj situaciji im se upravo to i dešava. Nekako izgleda da se svi grubijani „lepe“ na njih, da samo njih čekaju da kada uđe u peščanik ostane bez svih alatki za pet minuta…
Da li pesimizam pripisujemo genetici ili ga stičemo?
Odgovor na ovo pitanje nije važan, jer oni koji misle pozitivno ne traže krivca, već rešenje. Ono što je važno je da se on može pobediti, tj. da se pozitivan način mišljenja može usvojiti! I to vrlo uspešno!
Ono što je takođe dobra ili čak odlična vest je da to mogu da urade i deca!
A da li ih tome treba učiti ili se to dešava spontano?
Postoji više tačnih odgovora na ovo pitanje.
Prvo, zavisi od toga ko ste vi.
Da li vi živite svesno? Da li stražarite nad filmovima koje motate u glavi? Da li dozvoljavate drugim ljudima da pred vama i vašim detetom izbacuju svo mentalno smeće koje su akumulirali? Da li pažljivo birate program koji pratitie na televiziji? Da li prepričavate nesreće i nepravde? Da li živite u strahu od bolesti? Da li spadate u onu grupu ljudi koja misli da je na drugom mestu i u tuđoj koži mnogo bolje?
Ako na ovih nekoliko pitanja odgovarate potvrdno, mogu slobodno da tvrdim da vaše dete to od vas, za sada, ne može učiti. Ne zaboravite, deca najviše uče po modelu.
Kažem, za sada. Možda ćete vi rešiti da menjate svoj fokus i obrasce razmišljanja, pa ćete jednog dana biti u stanju da ih prenesete deci. Pozdravljam i ohrabrujem sve one koji žele da krenu ovim putem. Nikada nije kasno za promene! Međutim, znajte, deca u tom slučaju mogu na promenu veoma dugo čekati!
Ako ste od onim drugih, kojih definitivno ima manje, ne pametnijih, ne boljih, nego od onih koji su imali uslove da ovo ranije nauče, vaše dete ima veliku sreću. Njegova startna pozicija je daleko bolja od većine ostalih. Vaše dete može ovo spontano učiti od vas, ali ipak predlažem da se razvoj pozitivnog pogleda na svet ne prepusti slučaju, već da često posvećujete pažnju ovim temama.
Postoji i treća opcija! Ovo je jedina u opcija u kojoj svesno življenje vaše dece, pozitivan način razmišljanja i samopouzdanje nije prepušteno stihiji. U Udruženju roditelja Matica, u Novom Sadu, bavimo se ličnim razvojem dece.
Ne brinite. Lako ćete motivisati dete da poželi da uči ove veštine, jer kada deca jednom dođu, posle sve ide bez problema, zato što su radionice veoma zanimljive. Sve se odvija kroz igru, zabavu i prijatnost, pa deca obožavaju da dolaze.
Radimo sa mališanima uzrasta od 4 do 14 godina. Oni mnogo mlađi nisu svesni zašto dolaze, to znaju njihovi roditelji. Dok, kada je reč o starijoj deci, možemo slobodno reći da i sami uviđaju značaj ovakvih treninga i primećuju i prate svoj napredak.
Iskustva roditelja čija deca dolaze na radionice
Volela bih sa vama da podelim i iskustva nekih roditelja čija deca dolaze na naše radionice.
„Imam dvoje dece koja već više od pola godine idu na radionice. Sin mi je šesti razred, a ćerka treći. Veoma vole da idu, tačnije ne mogu da dočekaju sledeću radionicu. Primetila sam da mnogo pozitivnije misle, da se bolje nose sa problemima i da se generalno bolje snalaze. Više govore o tome šta im se dešava, a meni je to veoma važno!“.
M. B.
„Moja starija ćerka je u januaru prošle godine krenula na radionice. Tada je pošla u prvi razred. Učiteljica nam je rekla da se retko javljala za reč, da tiho priča, da često ostane po strani kada se deca organizuju npr. za neku igru jer se boji da im priđe, pa smo pozvali Bilju i rešili da je upišemo. Od tada nije prošla ni godina, a mi smo većinu ovih problema prevazišli. Ona sada znatno češće podiže dva prsta, ima tri drugarice sa kojima se aktivno druži… Jako voli da ide na radionice u Maticu i voli društvo koje je tamo upoznala .“
Ruža Maksimović
Šta je cilj ovih radionica
Cilj nam je upravo taj da naučimo decu budu svesna svojih misli, da njima upravljaju u pozitivnom smeru, da upoznaju, prihvate i zavole sebe.
Razvijamo im zdravo i stabilno samopouzdanje, unapređujemo njihovu emocionalnu i socialnu inteligenciju, učimo ih da budu optimisti, da se fokusiraju na lepe stvari, ali da istovremeno ne potiskuju svoja osećanja.
Ohrabrujemo ih da se slobodno iskažu, učimo socijalne veštine i divno se družimo.
Kako su radionice organizovane?
Radimo u malim grupama, ne većim od sedmoro, osmoro dece istog uzrasta. Nalazimo se jednom nedeljno.
Veoma nam je važno da se deca koja idu u grupu između sebe lepo slažu i da jedni druge podržavaju. Tako stvaramo „sigurnu bazu“, koja služi da isceli rane stečene u školama i vrtićima i neprijatnim socijalnim kontaktima. Pomažemo detetu da se oseća prihvaćeno i dobro u sopstvenoj koži.
Više informacija možete potražiti i na fb stranici Udruženje roditelja Matica.
Prva radionica je uvek besplatna!
I da, na kraju veoma važna stvar, postoji grupa i za mame! Ako ste rešili i vi da svoje misli stavite pod kontrolu, da rade za vas i donose lepe stvari u vaš život, dođite na jedan Relax moms čas da vidite kako je lepo i korisno kod nas boraviti. Uzmite sat vremena nedeljno za sebe i napredujte na svim životnim poljima.
Autor: Biljana Grbović
