Često mi nalete tekstovi – mama samo jednog deteta… šta se udavala ako nije htela da rađa… ili pak druge krajnosti… šta ih rađaju kada nemaju ovo ili ono… svašta ljudi sebi daju za pravo…
Uvek su govorili da sam drugačija, da imam energije za sve, da mi se ništa u životu nije otelo… a ja sam sve to nekako radila olako. Ljudima valjda kada ne kukaš deluje da si sve što imaš stekao lako.
Do 24. godine sam proputovala pola leve polovine sveta, radila od 15. i sve sama, ali sve što sam htela, uradila… Završila fakultet, imala super momka… Za dve godine to je preraslo u dva završena fakulteta, posao za inostranu firmu, brak i mnooogo, mnooogo naučenih poslova i zanata; uvek mi je to bilo zabavno… ali nigde dece…
Kada se svet sruši…
Uvek sam sebe videla kao majku… Nakon četiri meseca braka… krah… Rutinska kontrola i dijagnoza… Sterilitet… o majku ti poljubim…. kada ti se ceo svet sruči u krilo kao da nema dalje ni napred ni nazad…
Moje rešenje – razvod… ajmo lepo svako na svoju stranu… Zašto bih ja bila vredna bilo čega kada NE MOGU DA RODIM…
Neću nikada zaboraviti taj razgovor… 21. vek a ti ćeš da se razvodiš… Vantelesne, surogati, usvajanje – nigde ti ne ideš… Prošlo je više od decenije od tog razgovora kada je odlučio da ostane sa mnom… Sećam se svake reči kao da je juče izgovorena…
Više od dve godine braka i stiže poklon broj 1… Sasvim neočekivan, a naslućen za Božić… Mislila sam da sam se prehladila pa mi se puno spava. Trudnoća savršena… rodilo se malo čudo… prva beba u obe porodice… maženko ? Stalno mu govorim da se trebao zvati Ljubiša, jer koliko to dete ljubavi ima u sebi, nekada je nezamislivo… Valjda je od tolike ljubavi i stvoren…
Ja imam sestru, a svi koji imaju brata ili sestru (ili oboje) znaju da je to ljubav koja se ne može opisati… I svađe i sve, ali beskonačna ljubav, najbolji prijatelj dat od Boga samog da bude uvek tu… i u dobru i u zlu… Uvek smo maštali o velikoj familiji i ponadali se da smo na dobrom putu, ako se desilo jednom, desiće se, zaboga, opet…
Svi su mi govorili, opusti se, imate jedno, čuvaj sebe… A ja sam se zaklela svom sinu da ću da dam sve od sebe… i da ako ostane jedinac, to će biti samo ako se stvarno nije dalo… a ne da mu u oči kažem jednog dana da je sam jer je mama čuvala sebe….
Kao da nije bilo dosta ono pre… sledi nam još pet godina borbe… dva pobačaja… inseminacije… lekari… hormoni… gojenje… pa mršavljenje… štitna žlezda… biopsije…operacije… A ja ne mogu da odustanem…
Stižu blizanci!
Pre nekoliko meseci, moj ukras sveta je dobio batu i seku….
Ne… mama nije odustala… Danas ih gledam kako im peva KADA SE RODE BEBE ČOVEK JE SREĆAN OD ZEMLJE DO NEBA… Nedelja je, 7 sati ujutru, ja pijem kafu i plačem… ovaj put od sreće… i znam da najbolje tek dolazi!
I da… jako mi je smešno kada neko kaže za bilo šta – ma ne, to je nemoguće… Ja imam TRI nemoguća savršena mala stvora… i znam sa 100% sigurnosti da NIŠTA NIJE NEMOGUĆE KADA SE DOVOLJNO JAKO ŽELI…
I naravno, kad se od toga NE ODUSTAJE….
Autorka teksta je želela da ostane anonimna.
Fotografije: Pixabay.com
