Da li ići u školu i boriti se za zaštitu dečjih prava ili učiti decu kako sami da se nose sa situacijom u kojoj su se našli?
Evo nekoliko konkretnih saveta koje možete slediti ako vaše dete ima grubog ili suviše strogog nastavika.
1. Otkrijte deci važnu tajnu
Može se reći da su nastavnici, pored vršnjaka, centar dečje pažnje. Ali na nastavnike se ne gleda kao na obična ljudska bića. Deca uopšte nisu svesna činjenice da i nastavnici imaju emocije, dušu, tj. da su ljudi od krvi i mesa. Ta perspektiva im nedostaje, a ona predstavlja jednu od šansi koju vi imate da pomognete detetu da se oslobodi preteranog straha od nastavnika.
Dakle, otkrijte im tajnu koja je od dečjeg mozga nekim čudom tako dobro čuvana, a glasi da se nastavnici boje dece! Oni se i ponašaju tako grubo jer se boje da ih deca ne nadjačaju, da ih ne raskrinkaju, da im se ne podsmevaju, jer ako sa decom ne uspeju da ostvare kontakt i autoritet, bez obzira na njihova akademska znanja, oni neće biti cenjeni.
Zašto je deci važno da ovo znaju? I kako im to može pomoći da smanje svoj strah? Na prvi pogled, nikako, ali to nije tačno. Zavirite malo u sebe i setite se osoba koje su prema vama bila kritički nastrojene i grube. Verovatno ste imali snažan osećaj neprijatnosti kada ste u njihovoj blizini, nešto slično ovom osećaju vaša deca kada imaju čas sa najomraženijim nastavnikom. Ako ste uspeli da se izborite sa tom situacijom u ličnom iskustvu, onda mogu da se kladim da ste morali proći fazu u kojoj ste razumeli zašto su se vaši ,,agresori“ tako ponašali. Razumevanje donosi prihvatanje, a ovo pak snižavanje intenziteta negativne emocije! Dakle, prihvatanje je pola posla!
Da, ali šta kada su nastavnici zaista prešli svaku meru?
Pojedini nastavnici se ističu svojom drskošću i neodmerenim rečima. Njih se deca opravdano najviše boje. E ti isti nastavnici su, znajte, visoko frustrirani ljudi. Oni koji vređaju i kritikuju decu i druge ljude uopšte, u sebi tiho vređaju i kritikuju sebe. Oni nevoljeni – ne pružaju ljubav. Oni za čije greške niko nije imao razumevanja, nisu spremni da oproste dečje propuste.
Ovo je velika nauka, objasnite je i prenesite svojoj deci. Verovatno će zinuti od iznenađenja!
Čak i ako su jako kivni na pojedinog profesora sa punim pravom, ovo će im pomoći da smanje intenzitet svojih negativnih emocija, a to je već ogroman uspeh. Jer snažna osećanja, kad tad sebi nađu odušak, često na neprimeren način ili izazivaju blokade u telu pa tako loše utiču na zdravlje.
2. Podržite dete kada se nastavnik prema njemu ružno ponaša
Da li ovo do sada napisano znači da treba dozvoliti frustriranim nastavnicima da vređaju vaše dete?
Nikako!
Sve što spada u nasilje, a pojedini načini obraćanja deci od strane nastavnika zaista to jesu, samopouzdana deca i isti takvi roditelji nikako neće dozvoljavati. Dakle, ne dajte se! A evo i šta pod tim konkretno podrazumevam.
Na prvom mestu, obratite se razrednom starešini za pomoć. Iako je vrlo neprijatna situacija u kojoj kolega kolegi treba da sugeriše u kom pravcu da koriguje svoje ponašanje, znajte da je to jedna od obaveza razrednog starešine.
S obzirom da sam neko ko je iščitavao zakonske odredbe na ovu temu, znam da u opisu obaveza koje ima razredni staršina, spada i obaveza da prati rad kolega koji predaju deci u razredu koji je njemu poveren na starešinstvo. Dakle, nije neosnovano ni suvišno da od razrednog starešine očekujete pomoć.
Na kraju krajeva, i nastavniku čije ponašanje je neprimereno, lakše je da to čuje u četiri oka od jednog kolege, nego da se čitava stvar iznese negde javno ili završi u kancelariji školskog psihologa ili čak direktora. Ipak, moram da kažem da su retke razredne starešine koje će i ovaj deo svoga posla ozbiljno shvatiti, ali ih ima, a vaše je da pokušate.
Šta dalje? Šta ako razredni starešina samo sa vama razgovara ljubazno, a u stvari ništa ne preduzme?
Pa odgovor je jasan. Ako se nastavnik i dalje ružno ponaša prema deci, vređa ih, nepravilno ocenjuje i slično, važno je da krenete dalje. Obratite se školskom pihologu, direktoru, ministarstvu… Nije to sramota i ne znači da ste agresivni kada pokušavate da štitite svoja prava. Ljudi koji drže do sebe to uvek čine!
E sad, postoji tu jedna važna stvar, a to je procena u kojoj treba dobro sagledati da li će biti skuplja dara ili mera!
Nekada ova bitka zaista jeste duga i teška! Ipak znajte, mnogi su je dobili. Ali isto tako preporučujem da dobro procenite svoje kapacitete! Ponekad je lakše promeniti svoj način doživljaja neke situacije, nego ući u borbu sa vetrenjačama!
3. Promenite svoj doživljaj situacije
Povucite se na kratko u tišinu i postavite sebi pitanje: „Zašto me ovo toliko boli?„. Samo ostanite tihi i mirni neko vreme i odgovori će se sami pojaviti. Oni su sigurno u vama. Zapišite ih. Postaće vam sve mnogo jasnije. Verovatno ćete se vratiti u dane u kojima je vas neko vređao, aktiviraćete neka vaša snažna osećanja koja su nekada gurnuta pod tepih i tamo su ostala nerazrešena.
Drugo, znajte da su sve teškoće na životnom putu vašeg deteta ustvari njemu na korist, pa čak i takvi nastavnici. Vaš tinejdžer sada uči kako da podnosi negativne komentare, teške ljude, neopravdan tuđi bes… Zamislite koliko bi bio iznenađen kada bi ga kroz čitavo detinjstvo i mladost pratile sve sjajne dobre osobe, kada jednog dana zakorači u neku državnu ustanovu u kojoj treba da se zaposli! Verujte, bio bi paralisan!
4. Promenite detetov doživljaj situacije
U tom smislu promenite i detetov stav prema onome što proživljavaju sa lošim nastavnicima. Učite ih da je su i to lekcije, važne životne lekcije, da ih one jačaju, treniraju njihovu izdržljivost, vežbaju se u nepridavanju značaja tuđim rečima, izgrađuju svoje snage i slično…
Možda ste sada zbunjeni, jer su vam dosadašnje informacije kontradiktorne.
5. Stanite sada, da li da se suprotstvaljamo i idemo u školu i borimo se za prava našeg deteta ili da učimo da prihvatimo situaciju i jačamo sopstveno dete?
E pa nisu kontradiktorne! I jedan i drugi oblik ponašanja je svojstven emocionalno inteligentnim osobama i samopouzdanim roditeljima. Jer je staro pravilo da pokušavamo da učinimo sve što možemo da se neka situacija popravi, ali drugi deo tog pravila glasi, da ono što ne možemo da promenimo treba da prihvatimo. Dakle, radite i jedno i drugo!
6. Šta je prevencija, a istovremeno i najsnažniji lek
Najsigurnija prevencija svih problema na ovom polju jeste da jačate samopouzdanje vašeg deteta i razvijate njegovu emocionalnu i socijalnu inteligenciju.
U Udruženju roditelja Matica mi se upravo time bavimo! U malim grupama dece koja su razvrstana prema uzrastima, na njima zabavne načine učimo koji su nam stavovi korisni, kako da negujemo pozitivne misli, kako da se bolje snađemo sa vršnjacima, kako da se zauzmemo za sebe, kažemo nešto i kada nam grlo drhti…
Radimo u malim grupama do 8 članova. Sve tehnike koje koristimo su vrlo prijatne i zabavne.
U toku je formiranje novih grupa dece svih uzrasta (od 4 do 14 godina). Više informacija možete dobiti na broj telefona 063 622 900 ili na našoj fb stranici Udruženje roditelja Matica.
