– Imam jednu pesmu, napisanu u vreme trudnoće, nakon rastanka sa ocem mog deteta… Ne znam da li objavljujete i poeziju? – Ovako je glasila rečenica koju nam je napisala naša čitateljka. – On se mesec dana nakon našeg rastanka oženio i odselio u inostranstvo. Nasilno je ugasio svaku nadu da ćemo se pomiriti. Tada sam bila u osmom mesecu trudnoće… Nakon toga je nastala ova pesma. U nju se slila sva moja bol.
Beba danas ima 19 meseci i izrasta u srećnu i pametnu devojčicu. Njena majka kaže da joj je Anđela donela ogromnu radost u životu i da je svakog dana bezgraničeno ispunjena.
Da, objavljujemo i poeziju. Iako je do sada nismo objavljivali, Vašu pesmu sigurno hoćemo, hrabra ženo!
Na granici
Stisnula linije bez života
I živi
Korenje svoje rukama steže
I viri
Dva kotura nalaze izvor bez vode
kotlina prazna
Ispred su putevi koji ne vode
Na njima magla
Nokti meso bole bez boli
odvojeni od živaca kao more bez soli
Mir je samo neprobuđeni san
odmor samo poraz prikazan
Stabljiku suvu plod izvija do bola
stisnula je zube, biće kao nova
I kada naiđe vetar, izdajnik lepi
Zažmuriće jako da je ne oslepi.
