Endometrioza je stanje koje se relativno često javlja u reproduktivnom dobu žene, najčešće u periodu između 25. i 49. godine. Endometrijum, ili sluzokoža materice, koja u normalnim uslovima oblaže njenu unutrašnjost, u slučaju ovog oboljenja prisutna je van nje, tačnije na jajnicima, jajovodima, perioteneumu, grliću, ožiljku od carskog reza pa čak i plućima i crevima. Za endometriozu bi se moglo reći da je benigna „metastaza“ endometrijuma na drugim organima i tkivima.
Bez obzira na svoju poziciju, tačnije bez obzira na to da li se nalazi unutar materice ili na spoljašnjim organima van nje, endometrijum zadržava sve svoje osobine i shodno tome reaguje na hormonske varijacije koje se javljaju u normalnom menstrualnom ciklusu žene. Za vreme menstrualnog krvarenja kada nivo hormona opadne, dolazi do imitacije mestruacije u žarištima endometrioze.
Endometriotične ćelije se odvajaju sa površine prouzrokujući tako krvarenje u manjoj ili većoj meri. S obzirom da ovako nastala krv nema mogućnost oticanja, njeno nagomilavanje prouzrokuje nastanak cista, lokalno zapaljenje, priraslice ili neprohodnost jajovoda.
Simptomi endometrioze – kako je prepoznati?
Postoje određeni simptomi koji su mogući znaci endometrioze, kao što su bolni ciklusi, bol u maloj karlici, kao i bolni odnosi, i bolno pražnjenje creva i bešike, pojačana hemijska osetljivost ili alergije. Oni se uglavnom ponavljaju ciklično i pogoršavaju oko menstruacije.
Međutim, ovakvo stanje se svakako ne sme olako shvatiti, niti samoinicijativno dijagnostikovati. Najsigurniju dijagnozu svakako daje stručno lice, i ako sumnjate na obolenje ovog tipa prvi korak je ultrazvučna dijagnostika.
Ukoliko vaš nalaz pokaže postojanje cističnih tvorevina na jajnicima, postoji osnovana sumnja na endometriozu. Međutim, ona se sa sigurnošću može utvrditi isključivo laparoskopijom.
Šta mogu biti uzroci endometrioze?
Tačan uzrok endometrioze još uvek nije utvrđen, mada je do sada ustanovljen određen broj mogućih objašnjenja.
Neuravnotežen imuni sistem sprečava telo da prepozna i uništi endometriozna tkiva van materice, što neminovno vodi do njihovog daljeg razvoja. Šta više, endometriozne ćelije se mogu preneti do drugih delova tela putem krvnih sudova i tkiva.
Retrogradna menstruacija je jedan od najčešćih uzroka nastanka ovog oboljenja. U ovom slučaju, krv u kojoj se nalaze endometrozne ćelije se kroz jajovode vraća nazad u matericu, umesto da otiče van tela. Rast embrionalnih ćelija takođe može biti krivac. Ćelije koje oblažu karlične i trbučne šupljine dolaze iz embrionalnih ćelija i podložne su pretvaranju u endometriozno tkivo.
Jedna od teorija zastupa mišljenje da ektopična pojava na endometrioznim ćelijama postoji već u toku embrionalnog razvoja, gde endometrijum miruje do prve veće hormonske aktivnosti u pubertetu i vodi do obolenja.
Lečenje endometrioze
Terapija hormonima pokazala se kao efikasna u lečenju. Njen cilj je da simulira trudnoću ili menopauzu, kada endometrijum prestaje da bude stimulisan estrogenima, i rast ektopičnog tkiva prestaje. Pseudomenopauza se najčešće inicira Danazolom, u trajanju od najmanje šest meseci. Na žalost, ovakva hormonska terapija nema efekta kod velikih endometrijalnih cisti. Kao alternativa pomenutoj terapiji, koriste se i antiinflamatorni lekovi, ali mora se imati na umu da u toku medikametozne terapije pacijentkinja ne može ostati u drugom stanju. Dijagnostička i operativna laparoskopija spada u hiruško lečenje endometrioze.
Takođe, postoje i alternativni pristupi u lečenju. Stres, haotičan način života i nezadovoljstvo prvenstveno utiču na pad imuniteta što pomaže razvoj ektopijskih endometrijuma. Postoje alternativni postupci kao što je oblog od ricinusovog ulja koji se stavlja na donji deo stomaka u trajanju od sat vremena, tri puta nedeljno. Preporučuju se i promene u ishrani, kao i upotreba prirodnog progesterona. Fizička aktivnost smanjiće prekomernu koncentraciju estrogena. Ovde je umereno vežbanje od velike važnosti s obzirom da prekomerna aktivnost previše smanjuje nivo estrogena te dolazi do potpunog i nepoželjnog izostanka menstruacije.
Koje posledice i komplikacije može imati endometrioza
Endometrioza sa sobom može da nosi nosi niz komplikacija, pa i problem sa fertilitetom. Tako oštećeni jajnici i jajovodi prouzrokuju probleme sa začećem. Međutim, većina žena sa blagim oblikom ovog oboljenja će vremenom ipak biti u mogućnosti da ostane u drugom stanju i bez terapije. Lekovi nažalost neće povećati plodnost, a hiruškim pristupom se mogu ukloniti problematični delovi endometrijuma iz jajovoda i jajnika. Ukoliko se ne uklone poteškoće sa začećem, in vitro oplodnja je jedna od opcija, mada je i kod nje zabeležen nizak procenat uspešnosti.
Adhezija predstavlja još jednu od neželjenih posledica, a podrazumeva međusobno slepljivanje organa koji okružuju ektopijski endometrijum.
Mogu se pojaviti i veoma velike i bolne, tečnošću ispunjene ciste, kada je endometrijsko tkivo blizu jajnika ili u njima.
Komplikacije se mogu javiti i kod operativnog pristupa, kao što su infekcija rane, manje krvarenje i pojava modrica.
Ne tako česte, ali ništa manje ozbiljne komplikacije obuhvataju oštećenje organa (slučajno nastale rupe u materici, bešici ili crevu), obilno abdominalno krvarenje i pojava ugrušaka krvi u venama nogu ili u plućima.
Kada se problemi ovog tipa jave na mokraćnoj bešici ili crevima, radi se o teškom stanju koje zahteva veliku operaciju. Ovim putem se odstranjuje deo bešike ili creva, kada se postavlja, uglavnom kratkotrajna, urostoma ili kolostoma, tj. kesa koja služi za defekaciju ili uriniranje dok se organi potpuno ne oporave od operacije.
Sve u svemu, endometrioza je dobroćudna bolest koja vrlo retko poprima maligne oblike. Međutim, ništa ne treba prepustiti slučaju, i redovni ginekološki pregledi i saveti lekara su najbolja prevencija potencijalnih komplikacija i siguran put ka ozdravljenju.
Autor teksta: Jovana Petrović Simeonov
Fotografije: Pixabay.com
