Volite li ratluk – tu božanstvenu istočnjačku poslasticu koja se topi u ustima? Ako ste ljubitelji istog, nema sumnje da će vas oduševiti ukus HCF ratluka, koji pravi Novosađanka Sandra Krkljuš, majka dvadesetdvogodišnje Tine i devetnaestogodišnje Nađe.
Divna tekstura, komadići voća ili orašastih plodova, intenzivan ukus… A izbor – da svima bude po volji: ananas, badem, breskva, banana, buter-vanila, borovnica, višnja, jagoda, kokos-badem, kokos, limun, limun-đumbir, menta, lešnik, malina, narandža, ruža, ruža-orah, orah… Sandri kao da to nije dovoljno, pa stalno osmišljava i pravi i nove, neverovatne ukuse.
Ovaj slatkiš, koji se najčeće konzumira uz kafu, pravi se od skrobnog ili pirinčanog brašna, uz dodatak šećera u prahu. Pihtijaste je strukture, a u njega se dodaju različiti sirupi, začini, dodaci… U različitim zemljama poznat je i kao lokum ili rahat-lokum, a evo priče o ovoj majstorici koja ga izvrsno pravi.
Iz Kliničkog centra u svet slatkiša
Sandra je zaposlena kao viša medicinska sestra u Kliničkom centru u Novom Sadu. Kako su njena deca porasla, u životu joj se iznenada stvorio višak slobodnog vremena, koji je želela pametno da iskoristi. Nakon 26 godina u državnoj službi bila je, kako kaže, prilično uljuljkana u „zoni komfora“ i bez neke konkretne ideje šta bi mogla dodatno da radi.
– Ideja o ratluku je bila isključivo suprugova. Prvo što smo uradili je bilo osnovati firmu. Naravno, ideja o ženskom preduzetništvu je odmah iskočila u prvi plan, tako da sam ja preko noći postala direktor. Tada sam još bila nesvesna da sam automatski postala i kuvarica, spremačica, dobavljač, komercijalista, knjigovođa… ali sjajno je zvučalo moram priznati – priča Sandra.
Dogovorili su uvoz mašine iz Turske i tada je usledio za njih veoma stresan period, pun neizvesnosti, ali za dva amatera vrlo efikasno odrađen i završen u rekordnom roku. Uvoz mašine je bio uslov da se dobije i tajna receptura turskog ratluka. Ali, kada su sve to odradili, priča se promenila. Srećom, imali su recept suprugove bake iz Bečeja, i to onakav kako se to nekada radilo.
– Besna i ogorčena, nisam htela da pristanem na ucene naših, tobože, saradnika iz Turske, nego sam rešila da sama doradim bakinu recepturu. Prvi pokušaji su bili u šerpici, u malim količinama, a potom sam prešla na mašinu i količinu od 30 kilograma. Kad se samo setim koliko je toga bačeno, nije mi dobro! – priseća se Sandra samih početaka.
No, sudeći po broju Sandrinih kupaca i njihovom oduševljenju slatkih zalogaja koje pravi, zaključujemo da je – vredelo.
Kad beli mantil zameni belom keceljom – jedan Sandrin dan
Sandra svakog dana ustaje oko 5.30, sprema se za posao i u 6.30 je na jutarnjem sastanku, nakon čega slede sve one obaveze i radni zadaci koje nosi njena osnovna profesija. Sve to traje do 14 časova.
– Nakon završenog posla u državnoj službi, beli mantil zamenjujem belom keceljom. Ulazim u svoju radionicu gde sam sama sa svojim kockicama. Od samog početka do danas, mislim da sam daleko dogurala. Na društvenim mrežama sam došla do ljubitelja ratluka, od kojih su mnogi postali moji stalni kupci. Trenutno iz moje radionice izlazi 20 ukusa koji su već u prodaji, imam bar još deset u planu i tu nije kraj – opisuje ova vredna žena.
U poslu joj pomaže i porodica. Kako kaže, zaduženja su podeljena, tako da muž radi osvajanje tržišta i naplatu, kao i jedan deo knjigovodstva. Starija kćerka je student FTN-a i ona najviše radi dizajn pakovanja, flajera, reklamnog materijala… Dok je mlađa kćerka Sandrina „desna ruka“ i ona je zadužena za promocije i komunikaciju sa kupcima na manifestacijama koje redovno posećuju, ali se ponekad ušunja i u radionicu da pomogne. Ove godine je upisala Tehnoloski fakultet, a njihova majka ističe da je veoma ponosna na uspehe obe svoje kćerke.
– Moj trenutni život je dosta komplikovan. Nekada su žene u mojim godinama iščekivale penziju, a ja sam, evo, na nekom profesionalnom početku. Ali, ne žalim. Sve ovo što je u mom životu „komplikovano“ i stresno, sve to neizvesno i nesigurno me je zapravo osnažilo – dodaje Sandra i nastavlja – Dok sam bila uljuljkana i bezbrižna u svom svakodnevnom životu (tada toga, naravno, nisam bila svesna), nisam ni znala koliko i šta mogu. Što me život vise pritiska, ja sve više guram. Gde ću biti sutra, sta ću raditi, nisam sigurna… Jedino u šta sam sigurna je da ću se boriti da dosanjam svoj san, a to je da vrhunski radim šta god da radim i da mi samo nebo može biti granica – s optimizmom govori Sandra.
I, zaista, Sandra to i svakodnevno dokazuje!
Sandrin savet preduzetnicama
Ova mama koja ne staje veruje da je strah kod žena koje razmišljaju o registraciji firme prisutan uglavnom zbog velikog nameta države i poreza. Ipak, ona od starta ima registrovanu firmu. Kako kaže, prošla je „sito i rešeto“, ali bi opet isto postupila, jer pravi, održivi posao jedino tako može da se razvija.
– Moj savet ženama je da budu hrabre. Da ne zvuči kao kliše, ali zaista mnoge od njih imaju sjajne ideje, zlatne ruke, ali su pune straha. Nema razloga da sumnjate u sebe i mislite da nećete uspeti. Svaki početak je težak, puno je uspona i padova, ali je zato uspeh koji dolazi nakon toga mnogoooo sladak. Svima vam držim palčeve i želim svu sreću! – ohrabruje Sandra sve žene koje razmišljaju o nekom svom biznisu.
Ko su obožavaoci ratluka?
Ratluk, kao što znamo, najbolje ide uz domaću kaficu. Od Sandre saznajemo da ga mnogo vole i ljudi koji ne piju kafu, kao i mališani. Čak je bila iznenađena koliko se ratluk kupuje za decu, čiji su favoriti uglavnom voćni ukusi, kao što su višnja, malina, narandža…
– Ratluk se kupuje za ličnu upotrebu, na poklon, kupuju ga mladi, stari, zaista pravila nema. Često se iznenadim kada mi na nekoj promociji priđe neki tinejdžer i prokomentariše kako obožava ratluk, još kad vidi sve te ukuse…- opisuje naša sagovornica.
Ona veruje da se njen proizvod izdvaja prvenstveno zbog ambalaže, jer je u pitanju providna pet kutija, pa odmah vide proizvod. Na dizajn omota su jako ponosni, pogotovo jer je on Tinino delo i za njega često dobijaju pohvale. Naravno, sam ukus je verovatno najzaslužniji za sve veću i bolju prodaju brenda HCF.
Sama svoja gazdarica
Sandra tvrdi da je najlepše u njenom poslu to što si sam svoj gazda, jer radiš za sebe i svoju porodicu i samo tebe sve zavisi.
-Jako je lep osećaj kada na kraju za sav svoj trud dobiješ osmeh, pohvalu i neku novu saradnju i kupca. Često čujem „Svaka čast i na ideji, a i na realizaciji“. Ovo je zaista veoma kreativan posao i obožavamo da iznenađujemo kupce novim ukusima i neverovatno ludim kombinacijama, o kojima nisu ni razmišljali – sa entuzijazmom priča Sandra.
Dok završavam ovaj tekst, na nepcu već osećam osvežavajući ukus limuna, uz blago resku notu đumbira – jednu od mojih omiljenih kombinacija Sandrinog ratluka. Uz to, prijao bi i sladak ukus banane koji podseća na detinjstvo, ali i neodoljiva, mirisna buter – vanila.
Čini mi se da je vreme za novu porudžbinu. 🙂
Autorka teksta: Svetlana Bogićević
Fotografije: iz privatne arhive sagovornice, Mirjana Dimitrić
