Agneš Asodi je majka dvoje dece, šesnaestogodišnje Sofije i devetogodišnjeg Mateja. Radi kao Operations manager u jednoj novoj IT firmi u Novom Sadu. Gde god da krene – na posao, rekreaciju, druženje – ona ide biciklom. Vožnja biciklom je u njenom životu postala tolika strast da je pre 6 godina, u svrhu širenja svesti o prednostima korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva, sa još šest istomišljenika osnovala Novosadsku biciklističku inicijativu. U međuvremenu, otkrila je još jednu veliku ljubav – kapueru.
Sa Agneš smo popričali o obe aktivnosti koje su njen život učinile lepšim i ispunjenijim, u nadi da će možda i druge mame podstaći na pokret.
Bicikl – najbolje prevozno sredstvo
Kao što smo pomenuli, naša sagovornica se bavi biciklističkim aktivizmom, što znači da širi ideju o prednostima gradskog bicikliranja. Ona naglašava da nije sportski, pa čak ni rekreativni biciklista, već neko ko u većini slučajeva u gradu stiže iz tačke A u tačku B koristeći bicikl kao prevozno sredstvo, umesto da ide peške, javnim prevozom ili kolima.
– Bicikl mi je zbog geografije, reljefa grada, kao i mreže biciklističkih staza najefikasnije i najbolje prevozno sredstvo. Štedi gorivo, štedi životnu sredinu, štedi moje zdravlje, smanjuje buku u gradu koja već polako postaje nesnosna, podiže mi pozitivno raspoloženje jer mi diže nivo dopamina i endorfina ujutro dok vozim na posao – nabraja Agneš pozitivne aspekte korišćenja bicikla i, već na početku priče, uviđamo da ih ima baš dosta i da su baš značajni.
Omasovljavanje biciklista
Vizija Novosadske biciklističke inicijative je, kako Agneš kaže, ista kao i njena lična želja – da Novi Sad postane mesto gde će bicikl postati dominantno prevozno sredstvo.
– Naše rezultate je teško pratiti, jer je uzorak za merenje jako velik, ali smo svi svesni porasta broja biciklista u Novom Sadu, kao i vidnim promenama na biciklističkog infrastrukturi, na primer spušteni ivičnjaci, crveni prelazi biciklističke staze preko kolovoza, povećan broj parkinga za bicikle u gradu i slično.
Jedan od njihovih prepoznatljiviih događaja je Novosadska kritična masa – masovna biciklistička vožnja po gradu, koja se održala 67 puta, svakog poslednjeg petka u mesecu.
Zašto bi preporučila porodicama da koriste bicikl?
– Kad sam čekala svoje prvo dete, prva stvar koju su mi rekli je da kupim auto jer se bez njega ne može imati beba. Tad sam imala 18 godina i verovala sam u sud i iskustvo većine, pa sam kupila krntiju od auta koji nas je služio neko vreme ali je „jeo novac“ koji tada nismo imali – priseća se ova Novosađanka i nastavlja – Sa drugim detetom, 7 godina kasnije, rekla sam sebi, ali i okolini, da želim da probam da ga odnegujem bez auta. Najveći deo vremena smo proveli na biciklu, i jedan mali deo u kolima, recimo da je odnos bio 90% – 10%. Uštedeli smo novac, izvesno, iako smo u to vreme već imali pristojne plate, dakle nije samo to bio motiv.
Agneš veruje da su njena deca manje razmažena i spremnija na akciju i kretanje jer su ih naučili na bicikl.
Takođe, kaže da je posebna draž kad po nekom kijametu stigneš negde na biciklu. Poštuješ sebe, i drugi te gledaju uglavnom s poštovanjem, a i sa podsmehom, jer ima raznih ljudi.
Svima nam preporučuje da pogledamo video i sajt, gde ima zanimljivih stvari na ovu temu: http://www.carexit.org/rs.
Pozitivne promene koje korišćenje bicikla donosi
Zanimalo nas je koje promene na sebi i u svom životu Agneš primećuje otkako aktivno koristi bicikl.
– Brža sam i spremnija na akciju. Ne moram da planiram da li ću imati gde da parkiram, da li mogu da pijem i slično. Svuda stignem brže i osećam se zdravije.
Pored kondicije koja se vožnjom bicikla stiče, ona je korisna i za psihu.
– Za mene je vožnja bicikla neka vrsta meditacije, potpuno se isključim iz fizičke okoline i prepustim mislima, čak i ako put traje pet minuta, vrlo brzo se prebacim mentalno u neko metastanje, novu perspektivu iz koje bolje vidim trenutne izazove, pa lakše i brže i izlazim iz njih.
Pored nabrojanog, ova mama u kondiciji voli i obilazak novih gradova na biciklu. Kako ona kaže – dovoljno je sporo da možeš svašta da vidiš detaljno, a dovoljno i brzo da možeš svuda da stigneš!
Čudesna kapuera
Iako je celog života bila aktivna u sportu, Agneš je napravila kratku pauzu kada je završavala fakultet, sa dvoje dece i stalnim poslom. Nakon perioda dojenja i pelena, osetila je da su i deca i ona spremni na to da se malo ozbiljnije posvete nekom sportu.
– Želela sam da probam nešto novo i jedna od mojih učesnica na jednom treningu o pisanju projekata me je pozvala da im se pridružim na treninzima kapuere. Tad još nisam imala jasnu predstavu šta je to, samo sam otišla. Nije mi se odmah sve dopalo. Kapuera je trening haosa i ne postoje jasna pravila. Meni je to dugo smetalo, ja sam osoba koja voli jasne granice i pravila.
Ali baš zato, kaže Agneš, je i bilo zanimljivo i izazovno. Mnogo je naučila o sebi od kad trenira kapueru, a počela je sa 32 godine, kad je već bila izgrađena ličnost.
– Drago mi je što sam time sebi razbila više predrasuda – jedna je da je nakon tridesete sramota nešto ne znati. Druga je da imam pravo da se prema meni ljudi ponašaju s poštovanjem, zbog uspeha u životu – primećuje naša sagovornica i dodaje svoj zaključak – Ne, ništa nam nije dato, i uvek moramo da se dokazujemo, na prvom mestu pred nama samima. U kapueri sam ja bila „beba“ tad i morala sam da pokažem da sam uporna i vredna, kako bih stekla bilo kakvo poštovanje ili bar prihvatanje, bez obzira na poštovanje koje sam već imala u poslovnom ili aktivističkom okruženju. Skromnost se valjda teže uči od drugih vrlina.
Po čemu je kapuera specifična?
Kapuera je jedina borilačka veština koja je toliko povezana sa muzikom. Od nje sve zavisi – i koji tip igre će se igrati, da li će biti kontakta, da li će on biti blag, samo markacija, i pun i jak udarac.
– U svakom momentu moramo biti svesni ritma koji slušamo da bismo prilagođavali svoje ponašanje u igri u skladu s tim. S obzirom da potiče iz Brazila, ona je takođe manje „vojnička“ u odnosu na druge veštine – priča Agneš o ovoj aktivnosti.
– I treneri i instruktori imaju neverovatnu slobodu u osmišljavanju treninga, u dodavanju i izmišljanju novih tehnika, u pisanju nove kapuera muzike i slično. Ono što je specifično takođe je da u kapueri svi igraju sa svima – deca sa odraslima, žene sa muškarcima, mlađi pojasevi sa starijima. I poenta nije u tome koliko ćeš nekoga da povrediš, nego kako ćeš nekog da nadmudriš, i to je ono što se gleda i poštuje, a ne da nekom razbiješ nos. Bude povreda, naravno, ipak ne treniramo balet, ali one su ređe nego u drugim borilačkim veštinama.
Za šta je kapuera posebno korisna?
Agneš tvrdi da u kapueri svako ko je trenira može da pronađe nešto za šta mu je korisna. Neko razvije bolji osećaj za ritam zbog sviranja instrumenata, neko se zarazi brazilskom kulturom, a neko prosto razvije fizičku spremu kakvu ranije nije imao.
– Ja sam razvila mnogo bolju ravnotežu nego ranije, smanjila sam napade migrene sa 3-4 mesečno na dva puta u tri godine i imam mišiće koje nisam videla od kad sam se pre 20 godina bavila plivanjem.
I kaže da izuzetno uživa u tom estetskom benefitu, iako on nije glavni razlog njenog bavljenja ovim sportom.
Kapuera za decu?
Oboje Agnešine dece je treniralo kapueru, a sada samo kćerka Sofija.
– Deca se uče poštovanju starijih, disciplini, ali s obzirom na to da rade i sa manjima i mlađima od sebe, nauče i da ih štite i čuvaju, čak i od samih sebe. Smanjuju agresiju i uče da razvijaju strategije i taktike kako da nadmudre osobu a da je fizički ne povrede. Uče da gube, jer se često desi da te neko sruši i ego ti bude povređen. To je recimo i meni odrasloj bilo veliko učenje – ističe Agneš benefite ovog sporta za decu, a potom se osvrće i na odrasle.
– Odraslima je dobro da treniraju bilo koji sport, a kod kapuere zaista radi celo telo, razvija se i snaga i eksplozivnost i balans i izdržljivost, jer kapuera ima nekoliko ritmova i vrsta igara, pa je sve zastupljeno. A mnogo dubimo i na glavi 😀
Kapuera seminari
U kapueri nema takmičenja, ali seminara ima toliko da je Agneš morala sebe da ograniči na šest godišnje, što znači da na seminare ide svakog drugog meseca, a oni obično traju od petka do nedelje, intenzivno.
– Tu se um odmori, ali telo umori i uz posao i obaveze oko dece, treba mi nekad i deset dana da dođem sebi od premora. Poslednji na kojem sam bila održan je u Beču, a često idemo u Niš, Beograd, Beč, Budimpeštu, Grac…
Za sledeću godinu ona planira posetu Minhenu, kad će jedan poznati majstor kapuere slaviti pola veka bavljenja kapuerom, kao i Kopenhagen, kao mesto odakle je njen majstor.
Kapuera za žene?
Pitali smo Agneš zašto bi preporučila ovaj sport ženama, a pogotovo majkama.
– Meni je donela instant olakšanje od stresa i neverovatno poboljšanje tonusa celog tela nakon dva porođaja. Mnogo bolje spavam, stekla sam mnogo prijatelja koji se svud po svetu time bave, gde god da odem, imaću gde da spavam, imam osećaj pripadanja grupi… – opisuje nam uticaj kapuere na svoj život ova mlada i energična žena.
Lakši život uz obe aktivnosti
Svakako, potrebno je mnogo mentalne i fizičke snage da se izdrži dan. Agneš se razvela pre nešto više od godinu dana i sada je sama sa decom, svuda ih vodi i preuzima sve obaveze oko kuće i ishrane. Pored toga, posao joj je zahtevan, radi oko 9,5 sati dnevno.
Zato joj je kapuera, kako kaže, oaza mira, gde iako se fizički umori, ipak se psihički odmori, jer mora da bude fokusirana na tehnike, kako ne bih popila nečiju petu iza uha ili izgubila zube.
– Sa druge strane, dok vozim bicikl, motaju mi se razne misli i problemi po glavi, i često ih baš tu, u tom pokretu i rešim, odnosno setim se nekog rešenja kog se ne bih setila da sam u tom momentu u kancelariji. Ne bih se odrekla ni jedne od tih aktivnosti, izuzetne su mi pomoći u životu – samouvereno kaže Agneš.
Zvuči kao dovoljno razloga za bavljenje i jednim i drugim, zar ne?
Fotografije: iz lične arhive
