Današnji dan želimo da obeležimo tako što ćemo skrenuti pažnju na jednu veoma bitnu i, na žalost, ne tako vedru temu: samoubistvo! Danas je Svetski dan prevencije samoubistava. Ova tema je veoma važna i od nje ne treba bežati, već svi treba da pokušamo da se uključimo – bili stručnjaci ili ne.
Svake godine, samoubistvo je među 20 vodećih uzroka smrti u svetu. Među mladima, samoubistvo je, nakon saobraćajnih nezgoda, na drugom mestu kao uzrok smrti u uzrastu 15-29 godina.
Šokantno zvuči, ali je istina: svakih 40 sekundi neko u svetu izvrši samoubistvo. U Srbiji je stopa samoubistava izuzetno visoka (19,5), što nas stavlja na 13. mesto u svetu, a Vojvodina je jedna od najkritičnijih regija.
Svaka smrt je velika tragedija za porodicu, prijatelje i kolege, ali jedno je bitno znati: samoubistvo je nešto što može da se spreči. Svi mi možemo igrati važnu ulogu i svako od nas može pomoći da se spreči samoubistvo.
Samoubistvo kao tema je veliki tabu, kako širom sveta, tako i kod nas u Srbiji. Za društvo danas, ovo je veliki izazov, ali na njega možemo uspešno odgovoriti ako delujemo na vreme i svi zajedno.
Od presudnog je značaja da svako od nas brine, kao i da preduzme određene korake, jer jedino tako se može doći do produktivnih i smislenih rešenja za smanjenje stope samoubistava.
Na prvom mestu – važan je razgovor. Potrebno je da se dopre do osobe koja je u problemu, važna je saradnja i generalno podizanje svesti na ovu temu.
Odluke koje donosimo danas mogu pomoći u sprečavanju samoubistva. Svi mi možemo promeniti život onih koji se muče i pate ako redovno i smisleno razgovaramo o problemima, o usponima i padovima u njihovom životu, ako ih makar saslušamo.
Prevencija samoubistava i dalje je univerzalni izazov, pa hajde da poradimo na tome!
Hajde da razgovaramo o samoubistvu
Ne morate biti stručnjak da biste se uključili i pritekli u pomoć – dovoljno je da budete samo dobar prijatelj i sjajan, nepristrasan slušalac. Pokušajte da prihvatite tu osobu kakva jeste.
Osobi koja je u problemu dajte do znanja da ste tu za nju, neka oseti da izlaz postoji. Nekada je najbolje što možete da učinite je samo da slušate bez predrasude, kritikovanja ili nabijanja osećaja krivice.
Ne morate biti kliničar, lekar ili medicinska sestra da biste se pomogli nekome za koga ste zabrinuti.
Bolje je uključiti se i pomoći nekome kome je evidentno teško, nego izbegavati osobu iz straha da će razgovor biti pogrešan. Stručnjaci se uglavnom slažu da je vrlo malo verovatno da ćete pogoršati situaciju ili „staviti loše ideje nekome u glavu“ ako postavite pitanje nekome: ,,Da li misliš na samoubistvo? Da li imaš želju da se ubiješ?’’
Ukoliko dobijete potvrdan odgovor na ovo pitanje, nemojte se uplašiti, već shvatite ovo ozbiljno.
Nemojte pokušavati da umanjite problem, niti da razveselite ovu osobu u stilu ‘’Ma, nije to ništa, proći će to…’’ Budite strpljivi i dajte vremena da se osoba oslobodi i poveri vam se u potpunosti.
Budite oči i uši svima koji prolaze kroz težak period, jer ćete im tako pokazati da ih podržavate i na taj način ćete ih ohrabriti da što pre potraže pomoć.
Ljudi često žele da razgovaraju, ali teško je započeti razgovor. Ako mislite da je vreme da pitate: ,,Da li si dobro?’’ – ne oklevajte! Ako samo posumnjate da osoba pati, primetite promenu u ponašanju, bez obzira na to koliko mala bila, ponudite joj razgovor. Ukoliko primetite da gubi volju za životom, posavetujte tu osobu da se obrate stručnjacima.
Ukoliko posumnjate da postoji opasnost da osoba sama sebi može da naudi, važno je da utvrdite da li za to postoji konkretan plan. Postojanje jasne ideje i plana za suicid ide u prilog tome da je rizik povišen i da treba brzo reagovati. Ne ostavljajte takvu osobu samu i diskretno uklonite sve potencijalno opasne predmete kojima bi osoba mogla da se povredi.
Neki razgovori mogu biti preteški za prijatelje i porodicu. Ako se za nekoga brinete i mislite da im treba stručna podrška, ohrabrite ih da se povežu sa pouzdanim zdravstvenim radnikom poput njihovog lekara.
Verujte svojim instinktima i pristupite izvorima za sprečavanje samoubistva kako bi vam pomogli u razgovoru.
Imajte na umu – većina ljudi ne želi umreti, samo žele da njihov bol prestane.
Ukoliko imate strah da niste dovoljno sposobni da pomognete ili smatrate da je problem isuviše veliki, te vam treba stručna pomoć, ne oklevajte da se obratite stručnjacima. Postoje organizacije koje mogu da vam pruže pomoć – vama lično ili vašim bližnijma.
Ukoliko se i sami osećate loše, molim vas da bez ustručavanja porazgovarate sa stručnim licem ili sa nekim bliskim.
Za pomoć se možete obratiti:
- Centru Srce: www.centarsrce.org telefon: 0800/300-303;
- svom lekaru;
- školskom psihologu ili nastavniku;
- psihoterapeutu;
- specijalističkoj ustanovi kao što je Institut za psihijatriju u Novom Sadu, Hajduk Veljkova 1, telefon: 021/484-3-484;
- Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević““ , Višegradska 26, Beograd, 011/36-36-400;
- Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević““ , Padinska Skela bb, 011/36-36-500;
- Klinici za psihijatriju, KC Srbije, Pasterova 2, Beograd, 011/366-20-90;
- Klinici za psihijatriju, KC Niš, Topionički put 22, Gornja Topionica 018/460-1667;
- Mesnoj bolnici u svakom većem mestu;
Imajte na umu da su vam na raspolaganju brojni vidovi podrške ako se i sami borite sa svojim mentalnim zdravljem. Niste sami.
Autor teksta: dr Jasmina Jelić Medić, lekar, ordinacija Liman 3 DR.
Foto: Pixabay.com
