Ma, zašto ljudi bacaju pare na dečiji rođendan?
Kako smo mi nekad – slavili kod kuće, pozivali samo nekoliko najbližih drugara, mama napravi sendviče i tortu i – svima super. Jeste da posle spadne s nogu dok sve pospremi, ali nema veze.
Misliš da je zato što zovu celu vrtićku grupu ili razred, pa ne mogu svi da stanu u mali stan? Ma, šta ima da zovu svu decu, k’o da smo mi sve zvali, mo’š misliti! Šta ima veze što i tvoje dete svi zovu – ti nemoj! Tvoj sin želi da mu dođe što više dece? Pa, kad ga nisi naučila da bira prijatelje.
Stvarno ne razumem čemu ovo današnje bahaćenje?
Mame se doteraju, eeeej, doteraju, pa na šta to liči? Plaćaju nekoga da gostima seče tortu i služi piće, umesto da one to same, za zadovoljstvom odrade! Jer, zamisli, i one hoće da im bude lepo! Šta ima mamama da bude lepo na rođendanu svog deteta??? Zna se šta mama treba da radi.
Kad smo kod toga, jes’ vid’la ove što se našminkaju da bi odvele decu u školu? Ej, nafraka se, kao sad je nešto bitno da je ona lepa. Ima jedna što nikad čupava nije izašla na ulicu, kao ona uspeva i da je posvećena deci i da je lepa, ma nemoj! Jaoo, izvini, umem ja tako da odem sa teme…
Pa još kad vidim ono iživljavanje sa raznim slanim i slatkim stolovima. Mani me slatkih stolova. Torta je dovoljna. Naručuju ketering – strašno! Ispečeš sama smrznuto pecivo ili mesiš, kako ti volja. Ili praviš sendiče. Sve ostalo je – lenjost.
Tortu obavezno mama mora da pravi, a ne da kao ove razmažene danas naručuje. Šta nema vremena? Nek rasporedi na dane, cele nedelje ponešto nek napravi i da vidiš kako može.
‘Ajde molim te, ovamo kukaju kako nemaju para, a ovamo daju čitavo bogatstvo za jedan pišljivi rođendan. Štede za rođendan, eeej, štede. Zna se za šta se štedi. Za novu veš mašinu. Ili mašinu za pranje posuđa. Za crne dane. Za dedinu sa’ranu. A ne za dečiji rođendan, kojeg ima svake godine.
A, jes’ videla što angažuju i fotografa? Molim te lepo, kao da one same ne mogu da slikaju. Kao, jako je važno baš da rođendanske slike budu lepe i kvalitetne. Kako smo mi – dve, tri sa tortom, i ‘ajd’ zdravo. Ovo sad bre sve novokomponovano.
I još se raspituju gde su dobri animatori. Kakvi animatori, bre?! Mi kad smo bili mali sami smo se igrali, niko nas nije animirao. Sad izmišljaju “toplu vodu” sa raznoraznim igricama. Jest’ da nekad ne bismo znali šta ćemo, ali nije nam animator trebao.
Čisto pomodarstvo, kažem ja tebi lepo. To je dečiji rođendan, a ne svadba. A mi preterujemo kao što je i običaj… A kad smo kod svadbi, preteruju, brate, i sa svadbama. Te skupe venčanice, te ne znam kakav meni, te vatromet, te dim, te pokloni za goste, pa još i plaćaju da nauče prvi ples! Ma udaš se bre u beloj haljinici, kumove na ručak, i ‘ajd vozi. Skrenula sam s teme? Ups…
Onda, zovu i kurtu i murtu. Šta imaš da zoveš prijatelje koji nemaju decu? Šta će oni na dečijem rođendanu? Misliš da će zbog toga da se osećaju loše? Ma kakvi. Uštediš. Šta ima da se družiš s onima koji nemaju decu po rođendanima, nije njima to zanimljivo.
Ma vidi, radije ću te pare koje bih uložila u rođendaonicu da uložim u neki veći i jači poklon za dete, to je važnije, ne?
Šta kažeš, dete želi da slavi u rođendaonici, jer svi drugari slave? Pa naučiš ga da ne može da dobije sve što hoće. I tačka.
Ne možeš me ubediti da je nekoj mami praktičnije da slavi van kuće, da ništa nije sama napravila od posluženja, da ne služi goste sama… Ne prihvatam! One samo vole da se ističu. Da se prave važne. Da posle kače slike na Fejsbuk da bismo svi mi gledali kako je njima bilo lepo. Dokone žene, nemaju druga posla…
Kad smo kod slika, što me nervira što se te neke toliko slikaju, pa samo kače… Zamisli, slikala se na bazenu! Ko da ja ne idem na bazen. Pa u restoranu, kao muž je izveo. Izveo bi i mene muž da imamo para ili da se setio godišnjice. Pa se slikala u izlasku (a malo, malo pa izađe negde, k’o da je devojka, a ne supruga i majka). Nemam reči. Jao, opet ja otišla van teme, pa što ne kažeš…
Još nešto: to je sve lenjo. Mrzi je da se bakće sama oko rođendana sopstvenog deteta. Nema drugog razloga, kad ti ja kažem! Znam da radi dva posla, znam da za sve to treba vremena, ali molim lepo, što je rađala dete ako nema vremena da mu sama pripremi rođendan.
Taman posla da svako izabere kako mu je najlakše i najlepše da prave sopstvenom detetu rođendan. Treba da rade ovako kako ja kažem, jer je to jedino ispravno.
Ma, kakvi. Ne gledam ja uopšte tuđa posla. #samokazem
NAPOMENA: tekst je satiričan i ne odražava stav autorke. Autorki je svejedno gde i kako ko pravi rođendan, samo je pozabavila sve češćom pojavom – „zabadanjem nosa“ u tuđe izbore. 🙂
Fotografije: Pixabay.com
