Ponuda različitih kozmetičkih proizvoda na današnjem tržištu je ogromna. Kozmetički preparati za negu kože lica, tela i kose, kao i onih namenjenih mejkapu, različitog su sastava i namene. Upravo zbog njihove ekspanzije, bilo je neophodno uvođenje zakonske regulative o proizvodnji i upotrebi istih. Međutim, ona se još uvek ne poštuje svuda i zato je veoma važno da znate koje su toksične supstance i kakva negativna dejstva mogu da imaju, kako biste takve preparate izbegavali.
Zašto je važno šta nanosimo na kožu?
Koža, kao najveći čovekov organ, koji je pritom celom svojom površinom izložena spoljašnjim uticajima i štiti ceo organizam, mora da ima adekvatnu odbrambenu funkciju.
Jedna od osnovnih uloga kože jeste fizička barijera, koja za cilj ima regulisanje prodora supstanci unutra i spolja.
To znači da sve što nanosimo na kožu ima tendenciju da preko nje prodire u organizam i tamo ispolji svoje dejstvo.
Upravo zbog ovoga, neophodno je poznavanje štetnih i zabranjenih supstanci koje se mogu naći u kozmetičkim preparatima sa kojima se srećemo u svakodnevnoj nezi.
Uloga potrošača, na prvom mestu, je da se pozabavi čitanjem sastava preparata i etiketa. Neophodno je da znamo barem osnovne i najčešće korišćene štetne sastojke.
Ukoliko imate svog kozmetičara, onda verovatno nemate potrebu da sami tragate za preparatima za negu i bavite se čitanjem sastava različitih preparata koje koristite. Vaš kozmetičar je tu da vam da pravi savet za adekvatnu kućnu negu, objasni vam šta preparat u svom sastavu sadrži kao aktivne supstance neophodne za negu vaše kože i da vam ukaže na to ukoliko preparat sadrži nešto od nepovoljnih i štetnih komponenti.
Međutim, ukoliko preparate birate i kupujete sami, trebalo bi da obratite pažnju na deklaracije.
Koje se to toksične supstance najčešće upotrebljavaju
FTALATI (PHTALATES) – plastifikatori koji stabilizuju miris u parfemima i dezodoransima, kao i boju u drugim kozmetičkim preparatima poput lakova za nokte i farbe za kosu. Dve vrste ftalata koje se obično nalaze u kozmetičkim proizvodima zabranjene su na tržištu Evropske Unije. Brojni proizvođači laka za nokte uklonili su “toksični trio” iz svojih proizvoda – dibutil ftalat, toluen i formaldehid.
PARABENI – hemijske supstance koje se koriste kao konzervansi radi stabilizacije preparata, zaštite od bakterija i plesni i dužeg roka trajanja. Veoma su rasprostranjeni u kozmetičkim preparatima. Danas se akcenat u marketingu stavlja upravo na kozmetičke preparate koji su “Paraben free”. Najpoznatiji korišćeni parabeni su: metilparaben, propilparaben, butilparaben i etilparaben.
SLS – sodium lauryl sulphate – korišćen kao emulgator u preparatima za pranje (šamponi, kupke, paste za zube…). Naučno je dokazano da njegovo direktno nanošenje na kožu nema kancerogeno dejstvo, ali je izuzetno jak iritans i allergen, te često dovodi do pojave ekcema i dermatitisa.
TRICLOSAN – korišćen kao emulgator i antiseptik. Najviše ga ima u pastama za zube.
PEGs – polyethylene glycols – hemijska supstanca veoma često korišćena u preparatima za ličnu higijenu. U kozmetičkim preparatima koristi se kao zgušćivač, rastvarač ili ovlaživač, u obliku etilen oxida i 1,4 dioxana.
IMIDAYOLIDINYL UREA – beli prah bez mirisa, u kozmetičkim preparatima široko korišćen u losionima, kremama, šamponima, balzamima za kosu, dezodoransima. Ima jako na mikroorganizme, tako što ih ubija i inhibira rast mikroorganizama u kozmetičkom preparatu i na taj način sprečava kvarenje kozmetičkog preparata, međutim, kod mnogih korisnika izaziva alergijske reakcije.
TEA – TRIETHANOLAMINE – organsko jedinjenje koje se sastoji iz etilen-oksida i amonijaka. Ima ga u brojnim kozmetičkim preparatima i koristi se u cilju podizanja pH vrednosti pojedinih preprata i kao emulgator. Ima blag miris amonijaka. Korišćen je u preparatima za šminkanje, ali i u kremama, preparatima nakon brijanja, losionima,…
Dugotrajno korišćenje preparata sa TEA može dovesti do neželjenih dejstava.
VEŠTAČKE BOJE (PPD Phenylenediamine) – široko rasprostranjene u bojama za kosu. U tamnijim bojama ima ih više nego u svetlim i imaju toksično, čak i poznato kancerogeno dejstvo.
VEŠTAČKI PARFEMI – veliki potencijalni alergeni, te ukoliko preparat sadrži veštačke parfemske supstance velika je verovatnoća pojave alergijske reakcije. Postoje i prirodni biljni parfemi koji su zastupljeni u organskim preparatima i sada veoma popularni zbog izbacivanja iz upotrebe ovih veštačkih – sintetičkih.
POLYACRYLAMIDES – koristi se kao okluziv u kremama i kao zgušćivač.
Ove toksične supstance su najčešće korišćene u kozmetičkim preparatima, ali daleko od toga da ih nema još!
Iako postoji kozmetička regulativa koja jasno definiše šta jedan kozmetički preparat sme da sadrži, a šta ne sme, a na nadležnim institucijama je da to kontrolišu, i dalje se prodaju preparati sa štetnim supstancama.
Uloga estetičara je da se bave edukacijom svojih klijenata i korisnika kozmetičkih preparata i da ih upute u to na šta da obrate pažnju kada se odlučuju za kupovinu određenog preparata. Sve ostalo je na zakonskim propisima i institucijama koje imaju ulogu kontrole poštovanja zakonske regulative.
Od ogromnog je značaja i edukacija stanovništva putem medija i interneta, a u vezi sa kozmetičkim preparatima koji se koriste, te se iskreno nadamo da će se sve više obraćati pažnja na ovakve stvari u cilju što zdravije i pravilnije nege i upotrebe istih.
Fotografije: Pixabay.com
