Ako tragate za knjigom koja detetu godinama neće dosaditi, i iz koje će dosta toga naučiti, onda nećete pogrešiti ako nabavite Sveznanje za decu, koje izdaje Kreativni centar. Čim nam je stigla u paketu, imala sam osećaj da je dragocena. Pažljivo sam je prelistala, ne otvarajući prozorčiće kojima obiluje svaka stranica, ostavljajući tu “privilegiju” mom petogodišnjem čudovištancetu.
Piše da je namenjeno uzrastu dece od 5 do 9 godina. Na samoj smo granici, i priznajem da sam pomislila da je možda i prerano da joj dam ovakvu knjigu, jer već vidim, recimo, osmogodišnju Nataliju koja sedi i sama čita podatke na prozorčićima i ispod njih. Međutim, sada bih rekla da smo je nabavili u idealno vreme. Zato mi je i drago što nisam požurila sa recenzijom knjige i dopustila svojoj devojčici da se čitav mesec bavi njome, prateći njene reakcije.
I uzima je svaki dan. Sama. Samo prvi put sam joj je dala ja. Svaki sledeći dan je ugledam kako sama otvara prozorčiće i ponavlja ono što smo prethodnog dana radile. Ili, sa knjigom u rukama, dolazi kod mene i vuče me za ruku da joj čitam.
Po čemu je knjiga specifična?
Da, to je jedna od onih neuobičajenih knjiga, koje na posebno kreativan način izazivaju znatiželju kod dece, i rado sam birala takvu vrstu knjiga kada je moja kćerka Natalija bila mala. Sada imamo priliku da uživamo u ovako nečem, a da je izuzetno informativno i edukativno.
Već sam pomenula prozorčiće. Ovde ih je baaaš mnogo. Zapravo – svaka stranica je sastavljena od prozorčića. Još je veća fora što su različitih oblika (npr. Egipatska piramida, plavi kit, kostur, robot, jedrilica, Mona Liza, olimpijska baklja…).
Na površini prozorčića, ali i svuda okolo, stoje razni zanimljivi podaci iz različitih oblasti nauke, kulture i umetnosti, a ono što je najzanimljivije je da svaki prozorčić tajnu krije kad se otvori. Tako smo, recimo, kad smo otvorili “sarkofag”, videli iz čega se on sastoji; otvorivši prozorčić sa dinosaurusima, prikazalo nam se kako je Zemlja tada izgledala, a kad razgrnemo “oblak”, saznajemo koje sve vrste oblaka postoje i šta uz njih nastaje…
Koje oblasti obuhvata?
Prva oblast ove enciklopedije je Svet, a u okviru nje se pominju specifičnosti naše planete – vrste kopna, šume, jezera, planine, mora, reke, pustinje… ali i najstarije građevine.
Zatim se zalazi u oblast Živi svet – zanimljivosti o životinjama i biljkama.
Naučna laboratorija je treća, i ujedno mojoj devojčici omiljena, oblast, u okviru koje izučavamo (namerno pišem u množini jer moje dete još ne zna da čita, pa sam neizostavno uključena) svašta uzbudljivo: zvezde i planete, ljudske kosti, hemijske elemente, znamenite naučnike itd.
Oblast Zabava krije podatke o sportovima, plesu, baletu, šahu, karaokama i ukrštenicama, kartama i dominama… Priznajem da posebno uživam kada obrađujemo ove stranice. 🙂
Istorijsko blago je deo koji „miriše“ na avanturu i, shodno tome, retko kojem detetu se neće dopasti. Totemi, Faberžeova jaja, umetnička dela, Vikinzi, blaga, raspored muzičara u orkestru… samo su neke od tema ove oblasti.
Kada se to dogodilo nas vodi kroz istoriju, od Velikog praska, preko vladavina poznatih careva, velikih pronalazaka, bitaka i revolucija, pa do nastanka interneta.
Pred kraj knjige čeka nas stranica Tačno ili netačno, sa mnoštvom pitanja iz raznih oblasti, dete pogađa odgovor, a ispod prozorčića saznaje koji je pravi, uz objašnjenje.
I, na samom kraju, igrica Spojte parove, koja je jedina bez prozorčića, ali jednako edukativna. Spajamo zastave sa zemljama, Mesece sa planetama, grabljivice sa plenom i slično.
Kako je moja petogodišnjakinja reagovala?
Kao i svako dete, prvo je odreagovala na ilustracije. A one su – sjajne. Nestrpljiva, kakva je inače, nije mogla da dočeka da joj prvo pročitam šta piše na slici i ispod, već je krenula da otvara prozore jedan za drugim. Ipak, kad sam joj objasnila da je to spolja i pod prozorom povezano, onda je dozvolila da idemo po redu. 🙂
Prvog dana smo pročitale dve oblasti, a onda se umorila i poželela pauzu. Za taj uzrast – legitimno. 🙂
Sutradan, tražila mi je (sama) da ponovo pređemo oblasti od juče. Srećna, jer je sad neke podatke upamtila i sama znala da ih kaže i pre mog iščitavanja.
Trećeg dana, krenule smo dalje. Ali se, s vremena na vreme, vraćamo na pređene oblasti.
Nekad bira nasumice, a nekad po redu. U svakom slučaju, vidim da joj je zabavno i da joj drži pažnju, jer je svakodnevno, bez izuzetka, zatičem sa tom knjigom u ruci, gde i sama otvara prozorčiće i preispituje sebe šta zna.
U šetnji me je pitala da li je i otrov zlatne žabe (za koju smo u enciklopediji saznali da je najotrovnija životinja na svetu) isto zlatan. Pa je na obližnjoj trafo stanici primetila znak opasnosti (kosturska glava) i uporedila ga sa onim iz knjige, gde se govori o otrovima. Baki se pohvalila da je na vrhu totema gromovita ptica, a da Vikinzi, zapravo, nisu imali rogove na šlemovima.
Impresionirana je ljudskim kosturom i ponosno pominje da je butna kost najveća, a sve vreme se pita kako su to čiki izvadili mozak koji naučnici čuvaju u formalinu i izučavaju.
I sijaset drugih sitnica, koje je upamtila i, rekla bih, logički povezala sa realnošću u kojoj živi.
Čini mi se da će ovo štivo dugo biti aktuelno u našoj kući. 🙂
Kakvi su moji utisci?
Pomenuh već da sam isprva pomislila da petogodišnjaci još nisu zreli za ovakvo štivo (prvo – većina još ne zna da čita ili, bar, ne zna sva slova, a drugo – neke teme se uče tek u osnovnoj školi), međutim, s ove distance (a nakon mesec dana “druženja” sa knjigom), mogu reći da je sasvim ok nabaviti je baš u ovom uzrastu.
Verujem da će dete, kako odrasta, sve više shvatati činjenice o kojima se u knjizi govori, odnosno razumevati ih na drugačiji način. Osmogodišnjak, recimo, verovatno o mnogim stvarima koje se pominju već ponešto zna, ali ovo je prilika da sazna detalje. Ipak, moje lično mišljenje je da je knjiga savršena za, recimo, đake prvake. Ali ni mlađima ni starijima neće biti suvišna, niti monotona.
Posebno mi se dopada što knjiga na zabavan način edukuje mališane. Priznajem da mi se učinilo da je “nabacano” svašta od podataka bez nekog naročitog reda, ali, sudeći po reakcijama moje devojčice, možda baš to knjigu čini jednako zanimljivom i kada se u ruke uzme deseti ili pedeseti put.
Sviđa mi se što s ovom knjigom zajedno radimo, jer mi je uvek malo vremena koje provodim sa detetom, ali je dobro što ume i sama njome da se zabavlja, ponavljajući.
Ma, budimo iskreni, koga još ne bi mamilo da sazna šta se krije iza nekog prozorčića? Čak i ja, odavno odrasla, sam jedva čekala da ih sve pootvaramo. 🙂 A biću potpuno iskrena pa reći i da sam saznala neke stvari koje nisam znala.
Ja ovakve knjige volim i mislim da ih vredi imati, a takođe su i lep, vredan i koristan poklon. Sve što obogaćuje detetova saznanja i unutrašnji svet, a pobuđuje znatiželju i glad za novim saznanjima, može biti samo dobro.
Knjiga Sveznanje za decu rađena je u punom koloru, tvrdi povez, ima 16 strana. Autori su Aleks Frit i Džejms Meklejn, a ilustrator Marki Palmijeri. Možete je naručiti u Kreativnoj knjižari.
Fotografije: autorka teksta
