Ni dan danas, 162 godine nakon prvih osmomartovskih protesta, žene nisu u potpunosti zadovoljne svojim položajem u društvu. Otežana mogućnost zaposlenja, male plate, preopterećenost poslovnim i porodičnim obavezama samo su neke od stvari na koje se savremena žena žali.
Nezadovoljstvo sopstvenim statusom posebno dolazi do izražaja kada se približi Dan žena – 8. mart. Šta smo to sebi uradile, pitaju se mnoge od nas. Da li nam je zaista trebalo i da radimo (i to obično po nekoliko poslova) i da brinemo o deci, i da radimo kućne poslove i da… šta sve ne?
Treba li, možda, da se zapitamo gledamo li na ovaj praznik iz prave perspektive? Da li uopšte znamo kako su žene nekada živele i za šta su se borile? Da li smo svesne kako bi sada bilo nama da se od tada nije ništa promenilo?
Kako danas gledamo na 8. mart
Ne čudi što je višedecenijsko karikiranje ovog međunarodnog praznika u vidu karanfila za “drugarice” u preduzeću (koje uglavnom nisu dovoljno poštovane na radnom mestu) ili bilo kojeg poklona od strane muža (koji često ne obraća pažnju na svoju ženu ostalih dana ili je, u najgorem slučaju, i agresivan prema njoj) stvorilo i jednu lošu sliku o ovom datumu.
Čak toliko lošu da mnogi “prevrću očima” na sam pomen najpoznatijeg ženskog praznika.
– Ne treba mi nikakav poklon, treba mi pažnja cele godine – kažu nezadovoljne žene.
– Ne poštujem 8. mart, ja žene poštujem svakog dana – “vade” se pojedini muškarci.
Nekako, mic po mic, dođosmo do toga da nam je 8. mart “kriv” za to kako nam je.
Da li je? Ili je samo zgodna prilika da iskažemo kako se osećamo i šta bismo sve želeli da promenimo u našim životima? A upravo je potreba za promenama i hrabrost da se do njih zaista i dođe posredni uzrok priznavanja ovog praznika. Vođene željom za promenama, neke žene su (nekada davno) odlučile da se bore za sebe. I za nas, koje ćemo jednog dana biti rođene.
Koliko god nam se čini da smo upućeni u istorijske događaje povezane sa idejom obeležavanja Dana žena, čini se potrebnim da se podsetimo zašto se ovaj praznik, u stvari, obeležava i šta on predstavlja.
Šta, u stvari, slavimo 8. marta
Nema sumnje da svi znamo da se 8. marta svake godine obeležava Međunarodni dan žena. A, zašto baš tada i šta to znači?
Ideja za nastanak međunarodnog dana žena javlja se početkom 20. veka, kada su zbog brzog razvoja industrije žene imale nezamislivo loše uslove života i rada. Iako se prvi nacionalni Dan žena proslavio drugog datuma, 28. februara 1909. u SAD-u, u prethodnim, ali i daljim događanjima, 8. dan meseca marta postaje najznačajniji datum za žene.
Šta se tog datuma značajno desilo?
8. marta davne 1857. godine dogodile su se javne demonstracije u Njujorku, koje su organizovale i izvele žene zaposlene u tekstilnoj industriji. Njihovi razlozi protesta bili su loši uslovi rada i niske plate. Iako ih je prekinula policija, rasteravši demonstrantkinje, iste su ostale dosledne ideji i nakon dva meseca formirale sindikat. Tako su se protesti ponavljali i narednih godina, na isti datum, 8. mart.
8. marta 1908. godine desio se jedan u nizu pomenutih protesta. Postaće najpoznatiji u istoriji. Čak 15.000 žena, odlučnih da zahtevaju kraće radno vreme, bolje plate, pravo glasa i ukidanje eksploatisanja dečijeg rada, kretalo se ulicama Njujorka.
8. marta 1910. godine održala se prva međunarodna ženska konferencija u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale. Tog dana u Kopenhagenu, na predlog Klare Cetkin (političarke i borca za ženska prava) ustanovljen je Praznik borbe za prava žena.
8. marta 1911. godine Dan žena obeležilo je preko milion ljudi u nekoliko zemalja: Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Danskoj.
8. marta 1913. godine održane su mirovne demonstracije duž cele Evrope
8. marta 1914. godine Dan žena je prvi put obeležen u Srbiji
8. marta 1917. godine ovaj datum je prihvaćen kao Međunarodni dan žena
8. marta 1975. godine Ujedinjene nacije su zvanično počele da obeležavaju Međunarodni dan žena.
8. mart danas, kao Međunarodni dan žena, obeležava ogroman broj organizacija u svetu, organizovanjem događaja koji za cilj imaju ukazivanje na položaj žena
Mnogi od ovih protesta bili su krvavi, a neke od učesnice su žrtvovale svoje živote. Kako god sagledavali položaj žena sa bilo kog naučnog stanovništva, ne smemo zažmuriti na činjenicu da se, od tada, ipak toliko toga promenilo.
Razlog za zahvalnost i dalju borbu
Čak iako je Dan žena izgubio svoju prevashodnu ulogu zbog načina na koji se ustaljeno proslavljao u komunističkim zemljama, ne čini li se značajnim da se ovog datuma osvrnemo na sve ono što se dešavalo? Da sagledamo šta se promenilo i da li bismo zaista volele da “8. marta” nije ni bilo?
Poenta 8. marta ne treba da budu pokloni, niti napijanja. Tog datuma treba da se slavi sve što su žene postigle na ekonomskom, političkom i društvenom planu. Da se proslavi pravo na obrazovanje, pravo na zapošljavanje, pravo na glasanje, pravo na izbor u svakom smislu te reči.
Da porazmislimo na koje načine možemo promeniti ono loše u našim životima, i biti zahvalne za ono što, ipak, imamo?
Jer, danas su žene ambasadori, premijeri, predsednici, dobitnici Nobelobih nagrada… Danas žene mogu biti sve što požele. Nekada nisu imale tu mogućnost.
Ne treba da budemo kivne ukoliko dobijemo darove, ali ni ukoliko ih ne dobijemo. Darivanje je samo pažnja i simbol ženskog postignuća. To zaista jeste samo jedan dan, isti kao i svaki drugi. Ali toga dana su se desile važne stvari koje su uticale i na naše živote danas. Ne treba ih omalovažiti.
Žena, koja je danas i radnica, i majka, i supruga, i poslovna žena, i domaćica zaista zaslužuje da se njena vrednost proslavi. I lepo je ako se proslavi i svakog drugog dana. Ali 8. marta ne sme da se zaboravi.
Autor: Svetlana Bogićević
Fotografije: Pixabay.com
