Pismo za mamu od deteta

Budi tu, mama. Samo budi tu za mene. Sa mnom, pored mog malog bića.

Znam da te čekaju važni poslovi, telefonski pozivi, mejlovi, poruke…  Znam da klijent ne sme dugo da čeka, jasno mi je da se nesporazumi sa kolegama moraju izgladiti, shvatam i koliko si zbog svega toga nervozna…

Znam da se ručak neće sam skuvati, znam da je kuća stalno u neredu i da ga ja najviše i pravim…

Znam da nije lako skrpiti od prvog do prvog i da ti iznalaziš neverovatne načine da u tome uspeš…

Budi tu.

Podupri me kad me tuge poviju, dočekaj me u naručje kad padnem… Da, tugovaću i ja, i to zbog mnogo ozbiljnijih stvari od izgubljene igračke ili razbijenog kolena. Možda tada neću želeti da ti pričam o tome, verovatno će me tvoja ispitivanja i nervirati, ali značiće mi da znam da si ipak tu.

Ako mi daš neki savet iz svog iskustva, možda ću prevrnuti očima i reći: „Tako je bilo u tvoje vreme, sad je drugačije!“, ali ipak ću ga čuti. I ceniti što sa mnom deliš svoja saznanja i moju bol.

A, ako ipak poželim da ti ispričam šta me tišti, voleću što imam kome. Zato, budi prisutna u mom životu i prati šta mi se dešava.

Oseti i onda kada ti ne kažem. Prepoznaj moju stidljivost, uvređenost, ljutnju… Odreaguj ako su me povredili. Uoči kada se prvi put zaljubim. Razumi kada se razočaram. Podrži me u mojim snovima. Reci mi da ja to mogu.

Ali, da bi sve to učinila u pravom trenutku, moraš biti tu. Posmatraj. Prati me. Svaki dan. Što češće.

Sada se suočavaš sa mojim detinjim kapricima, a to ume toliko da izludi, znam. Baš onda kad negde žurimo, ja usporim. Baš kada poželiš da se javim tvojim prijateljima, ja se isplazim. Baš kada vodiš važan razgovor, ja te prekinem nekim od svojih pitanja. Baš kada poželiš da se na kratko odmoriš, ja počnem da udaram u doboš. Nije ti lako,verujem.

Ali i to će proći.

Ti si, mama, tako izuzetna!

Tako si hrabra – uspevaš da izađeš kao pobednik u svakodnevnim malim borbama.

Tako si dovitljiva – preguraš svaki težak trenutak i nastaviš dalje, jača.

Tako si mudra – pronalaziš neverovatna rešenja za probleme koji ti prepreče put.

Tako si dobra – uvek si tu za sve bliske ljude kojima treba pomoć, a gane te čak i tuga nepoznatih.

Na kraju, tako si lepa – tvoj pogled zrači toplinom i snagom posebne žene. Meni jedine, nezamenjive.

I ne zaboravi: ničiji zagrljaj me ne teši tako brzo kao tvoj. Tvoje milovanje briše suze s mojih uplakanih obraza najnežnije. Tvoj šapat umiruje moje uplašeno srce najlekovitije.Tvoje reči odagnavaju moje male strepnje najuspešnije.

Zato, na trenutak ugasi računar. Na kratko utišaj telefon i ne pogledavaj u ekran svaka dva minuta.

Poigraj se sa mnom i ne misli na druge stvari dok to činiš. Pročitaj mi priču i unesi se u nju. Razgovaraj sa mnom i koncentriši se samo na to. Udubi se u pesmu koju zajedno pevamo.

Sve ostalo će sačekati.

Ja neću.

Rastem i menjam se.

Ono što ću upamtiti su trenuci provedeni sa tobom.

Posveti mi ih, mama. U potpunosti.