U našoj zemlji problem pasa lutalica još uvek nije trajno rešen. I pored prihvatilišta za pse i nastojanja republičkih i lokalnih vlasti da ovo pitanje efikasno reše na ulicama se i dalje pojavljuju nove napuštene životinje. Tome nažalost, doprinose i neodgovorni vlasnici, koji ne snose odgovornost za svoje postupke. Iz tog razloga se ovaj problem iz dana u dan uvećeva pa vrlo često na ulicama srećemo napuštene pse (i mačke) koji lutaju sami a neretko i u čoporima. Obično se sakupljaju oko mesta gde mogu naći hranu. U najvećem broju slučajeva u pitanju su miroljubive životinje koje vape za udomljavanjem. Ali nažalost, jedan broj ovih životinja zna i da napadne slučajne prolaznike i bez ikakvog povoda, najčešće ugrizom, pričini štetu.
Šta se smatra psom lutalicom?
Svaki grad odnosno opština u svojoj Odluci o držanju domaćih životinja reguliše i šta se smatra napuštenom životinjom, pa je tako predviđeno da se neobeleženi pas, bez brnjice i povoca, koji se zatekne na površini javne namene, smatra napuštenim psom, odnosno lutalicom.
Šteta od ujeda psa
Naknada štete usled napada ili ujeda psa lutalice može biti materijalna (izgubljeni prihodi usled lečenja, troškovi lečenja ili pocepana garderoba i sl.) i nematerijalna (na ime pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenog straha i duševnih bolova usled naruženosti).
Odgovornost za nastalu štetu
Za pretrpljenu štetu odgovorna je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji dogodila štetna radnja, tačnije, grad odnosno opština. Osnov odgovornosti je propuštanje da se preduzmu potrebne mere kako bi se sprečilo nastupanje štete.
U mnogim gradovima je ovo pitanje regulisano donošenjem odgovarajućih pravilnika ili odluka. Njima je jasno određeno šta se smatra napuštenim psom, na koji način je regulisana komunalna delatnost vezana za hvatanje napuštenih životinja sa javnih površina i njihovo zbrinjavanje, kao i sam postupak naknade štete koja nastane usled napada napuštene životinje.
Šta raditi ukoliko dođe do ujeda psa lutalice?
U slučaju ujeda psa lutalice građani bi, najpre trebali da se obrate nadležnoj medicinskoj ustanovi radi pregleda, kako bi se sanirale nastale povrede, prepisala terapiju i izdao izveštaj o nastalim povredama sa napomenom da je u pitanju povreda nastala usled ujeda od strane nevlasničkog psa. Nakon toga, lekar upućuje u Infektivnu kliniku odnosno Pasterov zavod na procenu da li je potrebno primiti vakcinu protiv besnila. Infektivna klinika (odnosno Pasterov zavod) zatim službenim putem obaveštava nadležnu veterinarsku ustanovu u cilju pronalaženja konkretnog psa.
Nakon okončanja postupka lečenja građani mogu da ostvare pravo na naknadu pretrpljene štete.
Postupak naknade štete
Kao i u drugim slučajevima naknada šteta i u ovom slučaju se postupak može okončati na dva načina: mirnim putem ili u sudskom postupku. Svaki od ovih postupaka ima svoje prednosti i mane.
U slučaju sporazuma građani podnose predlog za mirno rešenje spora nadležnoj Komisiji za procenu osnovanosti predloga koja radi pri svakoj lokalnoj samoupravi. Prednost ovog načina je što se pokazao kao znatno brži i što iziskuje manje troškova za građane, međutim, mana je to što su iznosi koje grad odnosno opština predloži oštećenima višestruko niži u odnosu na iznose koje oštećeni ostvaruju u sudskom postupku.
Drugi način je podnošenjem tužbe nadležnom sudu za naknadu pričinjene štete. Osnovna mana ovog postupka je što traje dugo, neretko i godinama, pogotovo kada se postupak nastavi po žalbi nezadovoljne strane. Takođe, u ovom postupku se kao dodatni trošak javlja veštačenje oštećenog od strane veštaka medicinske struke, koje je neophodno, i kojim se utvrđuje težina povreda i pretrpljenog straha. Međutim, satisfakcija kod ovog načina rešavanja spora je iznos štete koji se dosuđuje i koji je veći, nego kada se postupak rešava dogovorom, kao i kamata koja teče u međuvremenu.
U svakom slučaju, obraćanje nadležnoj Komisiji radi mirnog rešenja spora nije preduslov za vođenje sudskog postupka. Takođe i sam predlog koji Komisija ponudi oštećenom nije obavezujući, tako da u zavisnosti od težine povreda i nastalih posledica, kao i brzine kojom oštećeni želi da ostvari svoja prava zavisiće i prihvatanje odnosno neprihvatanje predloga Komisije.
Pored toga što je iz teksta jasno da se gore opisano odnosi samo na pse lutalice, posebno ukazujemo na to da je, u slučaju štete koja nastane usled ujeda od strane psa koji ima vlasnika, odgovornost na njegovom vlasniku.
Nasuprot lutalicama koje su agresivne i dalje su mnogo češće one koje su apsolutno miroljubive. A šta mi sami možemo da uradimo kada su ove napuštene životinje u pitanju? Ukoliko smo u mogućnosti, možemo neku od njih udomiti. Kako to uraditi, pročitajte u OVOM tekstu..jer, nisu svi psi lutalice agresivni i opasni po okolinu. Naprotiv, ima i onih divnih koji samo žele da budu nečiji.
Fotografije: Pixabay.com
