Situacija oko pandemije virusa korona se polako stišava, svi se nadamo da je najgore prošlo i oprezni se polako vraćamo svojim životima i obavezama koje smo imali i pre nego što je ovo zadesilo celu planetu. U toku najveće panike, neodgovorenih pitanja i preplavljenosti informacijama, počeli smo mnogo više da obraćamo pažnju na svoje mentalno stanje i psihičko zdravlje. Kako preživeti, kako se nositi sa situacijom u kojoj smo prvi put u životu i kakve će to posledice ostaviti na nas, naš budući život i odnose? Zato sad možemo da se zapitamo ko smo, gde smo i kako smo posle korone?
Pojačana anksioznost i napadi panike
Strašne svakodnevne vesti, neizvesnost i značajno promenjena struktura dana, rituala i navika kod određenog broja ljudi su aktivirali anksioznost, čak i panične napade. Osobe koje su i pre patile od promena raspoloženja i psihičkih smetnji opet su iskusile ove tegobe, jer je ova situacija delovala kao okidač. Stresne situacije nas često vrate na neadekvatne obrasce mišljenja i ponašanja.
Takođe, mnogi su prvi put iskusili strah, anksioznost i paniku i upali u začarani krug ovih „neprijatelja“ normalnog svakodnevnog funkcionisanja i života. Naravno da se prestankom vanredne situacije, pandemije i izolacije strahovi ne mogu zaustaviti kao na dugme. To je bio taj stresni događaj koji je izazvao čitav niz tegoba sa kojim osoba mora da se uhvati u koštac, odnosno da osvesti svoje tegobe i strahove (ovde ne pričamo o realnim strahovima nekog umerenog intenziteta koji su kod svih nas bili prisutni u proteklim mesecima).
Veliki je izazov patiti od svakodnevne anksioznosti i sličnih mentalnih smetnji, a moramo se vratiti svim ostalim obavezama koje su ostale zaustavljene. Veliki je izazov vratiti se istom životu kada nismo više iste ličnosti. Neophodno je potražiti stručnu pomoć kako ne bismo svakodnevno patili ili izbegavali situacije koje nam prouzrokuju ova stanja, jer to u velikoj meri utiče nepovoljno na kvalitet života.
Zagledanje u sebe i svoje želje i potrebe
Ono što nam je takođe donela neizvesnost je i potreba da se zagledamo u sebe, revidiramo svoje odnose, prioritete, ciljeve i odluke. Veća usmerenost jednih ka drugima u porodičnom okruženju učinili su da isplivaju bračni problemi koji su se, možda, zanemarivali, izbegavali jer smo imali izgovor posla, prijatelja, hobija i svega onog što se ne dešava kod kuće u naša četiri zida. Sa druge strane, mnogi odnosi su ojačali, dobili smo priliku da više razgovaramo međusobno, da se upoznamo i posvetimo negovanju odnosa.
Otkriveni su novi talenti ili interesovanja za koje možda nismo imali vremena i želje nakon napornog dana punog obaveza ili smo samo imali priliku da se mentalno resetujemo i revidiramo sve ono što nam čini život lepim, ko su ti ljudi koji su nam potrebni i šta je to na šta bez pritiska u stvari biramo da usmerimo svoju pažnju.
Kada razmislimo šta nam je tokom dana izmenjenog života najviše nedostajalo, u stvari ćemo uvideti koje su to naše najveće životne vrednosti, jer je čovek 21. veka sada dobio priliku da razmisli i zastane, te svoje životne vrednosti preraspodeli ili samo potvrdi da živi na način na koji stvarno želi.
Empatija i povezivanje sa ljudima
Počeli smo više da pričamo o mentalnom zdravlju, da pitamo jedni druge kako se osećamo, da budemo ranjiviji i otvoreniji ka iskazivanju svojih misli i osećanja. Shvatili smo koliko je, pored fizičke, neophodna i mentalna higijena i koji su to mehanizmi očuvanja sebe, zdravog razuma i rasuđivanja. Zaista je bila opomena kako zdravo telo ne ide bez zdravog duha. Trebalo bi da nastavimo da živimo na taj način, usmeravamo svoje mentalne resurse na sebe, svoje bližnje, štitimo se od previše informacija, susreta koji nam ne prijaju i okrenemo se ka sebi.
Empatija, zajedništvo i solidarnost najveća su pobeda i lekcija na nivou celog čovečanstva koju nam je ostavila korona. Ne treba zaboraviti da su ovo normalne ljudske potrebe i reakcije na velike katastrofe, ali one bi trebalo da budu deo našeg svakodnevnog funkcionisanja. I dalje će biti nesreće, starih i bolesnih ljudi ili beznadežnih situacija, a mi kao društvo treba da budemo zdrav stub na kojem počiva naša budućnost i da dajemo primer životom po ovim principima.
Ne zaboravimo ovu situaciju
U redu je da se ne možemo odmah privići na novonastale promene, isto kao što nam je bilo potrebno vreme da se naviknemo na totalno izmenjen način i tok života. Dajte sebi oduška, potrebno vreme i dozvolu da i ovo prebrodite na svoj način i u svom tempu, bez trke i žurbe.
Kada svakodnevica ponovo krene da nas melje, nije loše setiti se kako sve začas može da se promeni i stane, tako da je nekad potrebno zastati i revidirate malo svoje prioritete. Tada se, kao i sada, možemo zapitati: “Ko sam i gde sam? Da li je ovo pravac u kojem želim da idem?“, jer nije loše s vremena na vreme podvući crtu sa samim sobom, kako ne bismo čekali da nam se na sličan način ovo ponovi.
Autor teksta: Lidija Pejović, psiholog-transakcioni praktičar, psihološko savetovalište AEQUILIBRITAS, Instagram stranica savetovališta Aequilibritas
Fotografije: Pixabay.com
