Jednog sunčanog aprilskog dana na svet je došao on. Pogledala sam te plave oči i zaljubila se na prvi pogled. I odmah sam znala da je poseban…
Ja sam jedna savršeno zdrava žena (bar naizgled, onako kako pokazuju analize), kao i moj suprug. Moja trudnoća je bila takođe svršena – koža mi je sijala, bila sam aktivna do samog porođaja, išla sam na carski.
Konstantin je dobio najviše ocene. I onda mala fusnota u otpusnici: potrebno je proveriti sluh. Pedijatar tome nije pridavao značaj, ni patronažna, no, mi smo odlučili da isteramo do kraja.
Nikada nije prolazio testove. Sećam se, bio je decembar, Sveti Nikola. Bili smo na ORL, on na BERI (metoda za pecizno merenje sluha). Čitala sam poeziju Selimira Radulovića i čekala rezultate.
Oduvek sam znala da je poseban, da će biti, još dok je bio u stomaku. Negde sam i znala da ne čuje savršeno (roditelj uvek zna), ali takve rezultate nisam očekivala.
I plakala sam kad su se vrata zatvorila, a ja ostala sama sa svojim mislima. Pamtim reakciju svoje majke: „Kako je to moglo tebi da se desi? Baš sam razočarana!“.
Gledala sam u njegove plave oči i nisam delila to mišljenje. Nisam bila razočarana, niti se pitala kako mi se to desilo, mislila sam šta dalje.
Dalje je borba… Konstantin je prvo dobio aparate, a zatim, ovog juna, i implant. Čuje. Zna nekoliko reči. Oponaša zvuke i uživa u njima. Ja uživam u svakoj njegovoj maloj pobedi.
Da, imam dete sa posebnom potrebom, dete koje ne čuje. Čovek bez sluha, kažem sad već u šali, a sa ove vremenske distance ne mogu da ga zamislim drugačijeg. To je on. Moje savršeno biće. I učim ga da je to potpuno normalno. Kao što ja nosim naočari, on nosi implant.
Ide u vrtić za decu sa smetnjama u razvoju, uprkos mišljenju i savetima. Ići će i u redovan vrtić, kad bude spreman.
No, tužna, pretužna istina je da ipak osetimo diskriminaciju. To su sažaljivi pogledi, neumesna pitanja, odbacivanje.
Na sve to imam da kažem samo jedno – oni su na gubitku jer propuštaju priliku da upoznaju jedno divno biće i nauče mnogo toga.
Mene je Konstantin naučio i još uvek me uči. Uz njega sam postala bolji čovek, naučila da je u redu biti drugačiji i da nikad, nikad ne odustajem. Hvala ti do neba, sine.
Autor: Marija Bjelica
Fotografije: Pixabay.com
...){kind=link}