Da li se teško zauzimate za sebe?
Kako postupate, recimo, kada vam u goste dođu roditelji čija deca prave cirkus od vašeg stana, a oni ih samo opominju, ali ih u stvari ne sprečavaju da nastave svoju akciju uništavanja vašeg nameštaja? Da li imate problema da reagujete? Reagujete li odmah ili čekate dok se ne desi nešto zaista radikalno?
Odgovorite iskreno, pa tek onda nastavite sa čitanjem teksta.
Kao prvo, želim da vam kažem da je to što svoju decu puštaju da vam prave nered, nedvosmisleno narušava vaše granice. Iako se oni prave da pokušavaju da smire decu, vi vidite da oni u stvari biraju da ispune želju svoje dece iako su svesni da vama to smeta, da to uopšte nije u skladu sa vašim potrebama. Dakle, oni svojim postupkom pokazuju da njima nije problem da prekrše vaše granice i to čine.
Dakle u toj situaciji, vi ste napadnuti. Iako nije sasvim jasno vidljivo, možda nije ni namerno, ali svakako vas stavlja u poziciju žrtve. Veliki broj ljudi se zbuni u ovakvim situacijama zato što nije naučio kako da samostalno izvrši procenu, ne veruje dovoljno svome sudu.
Kako da lako procenite o čemu je reč?
Nekada nam je zaista teško da promislimo i realno sagledamo situaciju u kojoj smo. Čini nam se da nam je potrebno neko treće lice da kaže da li imamo pravo da se bunimo ili ne. Teško nam je da izmerimo stepen ugroženosti. Godio bi nam neki ,,agresiometar” koji bi nam ukazao na to koliko smo ugroženi i dao nam dozvolu u smilu komande: ,, Treba i smeš da se braniš. Ugrožen si za desetku. Imaš parvo na reakciju! Stvar je ozbiljna” Ova sprava bi nam dala osećaj sigurnosti koji nam nedostaje kada treba da postupimo na određen načina.
Ono što bih volela da danas, ovim tekstom naučite, to je da mi u sebi imamo merne instrumente koji nam omogućavaju da znamo kada nas je neko ugrozio. To su naša osećanja! (naravno, ovde se moram ograditi i reći da se ovim instrumentima može verovati kod psihički zdravih osoba.) Međutim, jedan veliki broj ljudi je naučio da ove svoje unutrašnje glasove utišava, da ih ignoriše.
Zašto? Zašto toliko izbegavamo konflikte?
Iako zvuči poražavajuće, istina je u stvari da smatramo da je važnije da budemo fini, nego da se dobro brinemo o sebi! Dobro razmislite o ovoj rečenici! Ona u sebi nosi dosta važnu informaciju! Brinemo da drugoga ne ugrozimo, a sebe olako povređujemo. A zapovest jasno kaže:,, Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe.“ Obratite pažnju, ne manje, ne više, već kao samoga sebe. Ovo je veoma važno da razumete! Jer se mi ponekad ponašamo kao da ona glasi ,, Ljubi bližnjeg svoga više nego samoga sebe!” Uf, i ovo je toliko važna stvar! Molim vas, nemojte preletati ove reči na brzinu, već se zamislite nad njima.
Pored ovoga što ste do sada čuli, želim da insistiram na još jednoj stvari koju bi trebalo da osvestite.
Vi ste ti koji sebe ne cenite dovoljno, zato drugi mogu da prelaze granice tako lako. Sami sebe treba da posmatrate drugim očima, očima ljubavi, očima razumevanja, očima podrške… Tako ćete naučiti druge kako da kada o vama razmišljaju imaju drugu perspektivu, što će inicirati drugačiji pristup, drugačiju komunikaciju.
A sada, sjajna vest. Vi ste ti koji mogu situaciju da promene, vi ste ti kod kojih je ključ, ključ napretka i razrešenja ovakve vase pozicije. To se uči! Ja sam to naučila, nisam oduvek znala.
Trenutno formiramo dve nove grupe, od kojih jedna startuje u petak 23. marta u 19 časova, a druga krajem marta (a održavaće se radnim danima uveče). Nalazimo se jednom nedeljno u Udruženju građana Matica, u Hadži Ruvimovoj 4. Radionice traju sat vremena.
Vodim ih ja, Biljana Grbović, jer svim srcem želim da i vama prenesem ono što sam naučila jer osećam divne, snažne promene u svom životu koje su definitivno posledica rada na sebi. Tehnike koje ćemo koristiti su razne, zanimljive i funkcionalne. Radi se u malim grupama, oko 7 osoba.
Ukradite sat vremena nedeljno za sebe da uživate, a napredujete u svakom smislu.
Upozorenje: Kada osetite efekte ovakvih radionica, postajete zaljubljenik ličnog napretka!
Autor: Biljana Grbović
Fotografije: Pixabay.com
