Alergija na ambroziju spada među najčešće vrste alergija na našim prostorima, a njeni simptomi umeju da budu vrlo neprijatni I dosadni. Kako je prepoznati, kako se leči i da li može da se predupredi, tema je ovog teksta.
Šta je ambrozija, kada i gde cveta?
Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka koja pripada porodici Asteraceae ( istoj porodici, na primer, pripadaju suncokret i žalfija ). Ovaj korov raste u ruralnim, ali i u gradskim sredinama, veoma je otporan i može se naći na svim zelenim površinama – livadama, parkovima, napuštenim gradilištima, zapuštenim placevima, duž puteva i rečnih obala, na područjima koja se ne održavaju.
Cvetanje ove biljke počinje krajem avgusta i početkom septembra meseca. Često dostiže visinu i do 1,5m i lako se širi i napreduje čak i na zemljištu koje nije bogato hranljivim materijama, a jedna biljka, kada procveta, može da oslobodi i preko milijardu polenskih zrna. Polen ambrozije se prenosi vetrom čak stotinama kilometara i stvara nam tegobe dovodeći do čestih alergijskih reakcija. Sitna zrna polena se prenose na velike razdaljine, dospevaju u disajne puteve, lepeći se za sluzokožu gornjih disajnih puteva, gde mogu kod osetljivih osoba da dovedu do alergijskih reakcija.
Simptomi alergije na ambroziju
Simptomi mogu biti različiti:
-intenzivan svrab očiju i nosa
-učestalo kijanje
-obilna sekrecija iz nosa
-osećaj zapupenosti nosa
-grebanje u grlu
–otežano disanje
-suv, nadražajni kašalj
-bol u grudima
-promene na koži u vidu crvenih fleka/pečata
-svrab kože
-povraćanje ili dijareja
–poremećen san
Ako je alergija na ambroziju i vaša muka, možda će vas utešiti podatak da 10% populacije ima ovu vrstu alergije, a čak 30% populacije ima alergijski rinitis, od čega je polen ambrozije jedan među vodećim uzročnicima. Naišla sam i na statistički podatak da čak svaki peti stanovnik Srbije ima ovu alergiju.
Ljudi koji su skloni alergijama i koji su atopične konstitucije – a atopiju karakteriše povećan IgE odgovor na uobičajene alergene iz spoljašnje sredine – često mogu, pored alergije na ambroziju, razviti i alergiju na druge alergene.
Dijagnozu alergije postavlja alergolog, tako da, ukoliko primetite gore navedene simptome, obratite se stručnom licu. Nakon odgovora na pitanja o simptomima i vremenu njihovog pojavljivanja, kao i dužini trajanja simptoma, alergolog će načiniti test na koži ili prick test. Ukoliko je test pozitivan i dođe do pojave reakcije na koži (najčešće je to crvenilo ), meri se jačina reakcije, a nakon toga se i savetuje adekvatna terapija. Ukoliko prick test nije moguće izvesti iz nekog razloga, alergiju je moguće potvrditi i putem krvi, no taj je test skuplji, invazivniji i manje precizan.
Kako se leči alergija na ambroziju
Terapija je individualna. Najbolji način za suzbijanje simptoma alergije je, naravno, izbegavanje kontakta sa ambrozijom. No, pošto je to često veoma teško, ukoliko ste alergični na ovaj korov, spasa svakako ima, iako ne postoji konkretan lek za alergiju na ambroziju.
Za ublažavanje tegoba alergije koriste se sprejevi za nos, kapi za oči i antihistaminici. Ipak, lekove ne bi trebalo da uzimate “na svoju ruku“ i bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Postoje sprejevi za nos koji su se pokazali kao efikasniji od antihistaminika, pogotovo ako se upoterbljavaju 7-14 dana pre nego što dođe do pojave simptoma.
Danas, na sreću, sve je više preparata na tržištu, sve su savremeniji, te se ne moraju se uzimati ranije, već kada tegobe nastanu. Uz pomoć lekara sigurno možete pronaći za sebe adekvatan preparat. Takođe se može primenjivati imunoterapija, kojom se postepeno smanjuje preosetljivost na polen ove biljke.
Može li se alergija na ambroziju izbeći?
Preventivne mere koje se mogu primeniti da smanje mogućnost nastanka alergije su izbegavanje boravka na otvorenom, pogotovo popodne, kada je u vazduhu koncentracija polena najveća. Šetnja u prirodi je najbolja posle kiše, jer tada ima najmanje polena u vazduhu.
Boravak u klimatizovanim prostorima i zatvaranje prozora će smanjiti koncentraciju polena u vašem domu. Takođe se savetuje češće tuširanje, pranje kose i menjanje odeće nakon boravka u prirodi, jer se tako smanjuje mogućnost unošenja polena u zatvoreni prostor. Često menjanje posteljine takođe može biti od koristi.
Ako imate u porodici osobu koja je alergična na polen, izbegavajte da sušite veš na otvorenom, jer se polen lako lepi za mokru tkaninu, pa koristite sušilicu za veš, ukoliko je to moguće. Vodite računa i o ishrani, jer proteini određenih biljaka koje su slične alergenima ambrozije mogu dovesti do pojave odgovora imunog sistema u vidu alergijske reakcije na sluznici usne duplje. U tu grupu spadaju dinje, lubenice, banane, krastavci, tikvice, grožđe, šargarepa, celer, suncokret, kamilica, pa ih treba konzumirati sa oprezom.
Svakako je najefikasnije samo uklanjanje ambrozije u područjima gde je ima, čupanjem iz korena. Košenjem se ne postiže željeni efekat, jer ona vrlo brzo naraste ponovo, pa problem nije rešen. Ovim putem ću iskoristiti priliku da apelujem na nadležne komunalne službe da ovom problemu pristupe ozbiljno i doprinesu očuvanju našeg zdravlja uklanjanjem ovog korova sa javnih površina. Takođe, ukoliko vi sami primetite ambroziju, kontaktirajte nadležne, bez ustručavanja i učinite sami nešto za očuvanje životne sredine.
Ne dajte da vam ovaj problem poremeti planove i uskrati boravak u prirodi. Pripremite se na vreme, pa ćete bez tegoba moći da uživate tokom cele sezone!
Autor teksta: dr Jasmina Jelić Medić, lekar, ordinacija Liman 3 DR.
Fotografije: Pixabay.com
