Vanredno stanje, neproverene informacije, panika i neizvesnost, kao i činjenica da se prvi put svi susrećemo sa ovakvom globalnom krizom, čine da se svi osećamo nesigurno, nepoverljivo i uplašeno. Pojačana anksioznost, neprijatne emocije kao što su strah, ljutnja i tuga su sasvim normalne reakcije na trenutno stanje. Plašimo se za svoje i zdravlje naših najbližih, kao i za ekonomske posledice koje će ostaviti svetska pandemija korona virusa.
Ljudi mogu reagovati različito
U doba krize, aktiviraju se i mehanizmi odbrane, pa onda neki ljudi iskuse pojačanu euforiju i neobjašnjiv priliv životne energije. Ovo su takođe normalne i adekvatne emocije u ovakvim uslovima i trebamo kao takve i da ih prihvatimo.
Ljudi su skloni da se u situacijama nad kojima nemaju direktnu kontrolu ponašaju na pasivan način, prepuštajući odluke drugima i prateći ponašanje drugih ljudi. Mnoga istraživanja kojim se bavi socijalna psihologija pokazuju da se osobe u grupama ponašaju sasvim suprotno u odnosu na to kako bi se kao pojedinci ponašali. Tako da se panika i euforija u masi šire mnogo brže i upravljaju našim ponašanjem.
Dokaz za to su lažne vesti, opustošene prodavnice i nepoverenje u sistem. Jasno je da na ovaj način ne čuvamo sebe ni druge, niti radimo išta korisno što može sprečiti ili zaustaviti širenje virusa koje je totalno van kontrole bilo kog pojedinca.
Drugi izazov sa kojim se naša generacija prvi put susreće je i izloacija i preporuka da se ne izlazi iz svojih domova. Ova promena svakodnevnog funkcionisanja takođe donosi mnogo izazova u svakodnevnom ponašanju pojedinca i porodice. Neophodno je uskladiti porodični život, održavanje domaćinstva, čuvanje dece (njihovo školovanje od kuće) i obavljanje poslovnih aktivnosti od kuće. Zbunjeni smo, preplavljeni obavezama i emocijama.
U redu je da se loše osećamo i tražimo pomoć
Svaka promena zahteva određeni period adaptacije, te dajte sebi vremena da se priviknete na novonastale okolnosti i nemojte sebe kriviti ukoliko vam je teško. Svaka promena je teška, svaka kriza je teška. A ovo što nam se trenutno dešava je kriza svetskih razmera koja će na sve uticati.
Da, u redu je da se loše osećamo. U redu je da ne znamo šta nas čeka. Ali u redu je i potražiti stručnu pomoć ukoliko nam je potrebna. U redu je tražiti sigurnost i utehu od članova porodice i prijatelja, tražiti ono što Vam je potrebno da biste se u ovim nesigurnim vremenima umirili.
U cilju očuvanja mentalnog zdravlja u uslovima epidemije, od strane Ministarstva zdravlja otvorene su Nacionalne telefonske linije za pomoć građanima.
Telefon za psihosocijalnu pomoć građanima:
0800 309 309
telefoni Instituta za mentalno zdravlje:
063 7298260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina)
063 1751150 ( za osobe starije od 18 godina)
Putem navedenih brojeva telefona stručna lica će savetodavnim radom sa svim zainteresovanim licima i pružanjem podrške kao i adekvatnih informacija o načinima prevazilaženja stresa i anksizonosti doprineti očuvanja mentalnog zdravlja u uslovima epidemije.
Saveti za očuvanje mentalnog stanja
Ono što možete raditi kako biste očuvali svoje mentalno stanje može biti sledeće:
1. Jednom dnevno proveravati informacije na portalima i televiziji, ne češće;
2. Okružiti se dobrim knjigama, filmovima i emisijama;
3. Kontaktirati svakodnevno sa prijateljima i porodicom;
4. Vežbati pola sata dnevno, meditirati;
5. Stvoriti nove rituale koji se mogu sprovoditi kod kuće;
6. Otići u prirodu na svež vazduh;
7. Prihvatiti anksioznost, strah i neizvesnost kao normalne reakcije na ovu situaciju;
Čuvajte sebe, svoju porodicu i znajte da smo svi zajedno u ovome. Radite sve ono za šta mislite da će vam olakšati boravak kod kuće i prihvatite ovo kao još jednu životnu krizu i izazov koji će nam doneti nova iskustva i obogatiti našu ličnost, iako nam se možda sad tako ne čini. I onako svaki problem izgleda mnogo manji kada prođe. Ostajte mi bezbedno i zdravo i ne zaboravite da pored svog fizičkog zdravlja, negujete i ono mentalno.
Autor teksta: Lidija Pejović, psiholog-transakcioni praktičar, psihološko savetovalište AEQUILIBRITAS, Instagram stranica savetovališta Aequilibritas
Fotografije: Pixabay.com
