I ove godine deca polažu malu maturu. Na samu pomisao većini roditelja se“ diže kosa na glavi“, pa se već neko vreme postavlja pitanje kome je to važnije, deci ili roditeljima?
Mala matura… Šta to beše?
Šta, u stvari, predstavlja mala matura? Nije li to “samo” provera realnog znanja koje su deca stekla tokom osmogodišnjeg školovanaja? Predstavlja li ona znanje koje deca poseduju i nose sa sobom? Ili, možda, matura predstavlja njihovu budućnost onakvom kakvom je roditelji najčešće vide?
Matura je skup nekih poena koje svršeni osmaci predaju za upis u srednje škole, a koja najčešće označava početak budućnosti njihovog života. Ono što mali maturanti izaberu prema svojim afinitetima i željama. Opet se postavlja pitanje, da li oni znaju šta žele? Da li ih mi, roditelji, usmeravamo prema svojim izgubljenim ili ostvarenim željama ili prema njihovim potencijalima? Savetujemo li ih, možda, spram sopstvenog mišljenja o tome koje profesije su poželjne u ovoj zemlji, šta je isplativije, bolje? Kako mi to znamo? Možemo li, uopšte, pouzdano znati? Ako ste ove godine roditelj malog maturanta, jeste li uplašeni, prestravljeni? Verujemo da je odgovor DA.
Sabiranje poena ili nešto drugo…
Prošao je prvi ispit i počinju se sabirati poeni sa uspehom, mogući i željeni ishodi. Strahovi i nade se mešaju, osećanja zbunjenosti, muke, ponegde i prolivenih suza. Nameće se pitanje da li je sve ovo neophodno, cela ova šarada od spremanja male mature, gomile privatnih časova, svađa, pretnji – ali i puno podrške, ljubavi, razumevanja. Ovo je samo deo onoga šta im budućnost nosi, nek prodrmaju svoje glavice i na najbolji mogući način pokažu sve što znaju i mogu. Vremena da se spreme i obnove celo gradivo koje su do sada trebali usvojiti bilo je dovoljno. Svi oni koji su vredno radili ne bi trebalo da se boje za rezultate. Oni koji nisu – ovo je prilika da se nauče novom iskustvu. Kao i uvek, ima i onih koji se nadaju da će prepisati, da će biti lako, ali i oni koji se jako plaše i imaju tremu. Svima njima pružimo podršku i poželimo puno sreće!
Imajte poverenje u svoju decu i u sebe!
A što se tiče roditelja, imamo li savet na koji način prebroditi ovaj stresan period? Možda je potrebno samo se malo više opustiti i prepustiti deci da se uhvate u koštac sa sopstvenim životom. Biti tu sa strane i povremeno im dunuti vetar u jedra. Imajmo poverenja u svoju decu, jer ma koliko mi bili uticajni, na njima leži budućnost , oni predstavljaju ono što nam vreme donosi, oni su naš odraz iIi ogledalo onoga što smo stvorili. Sa druge strane, šta god mali maturanti upisali, bitno je da nastave školovanje, a potrebno je mnogo duže vremena da bi se pokazalo na koju stranu će krenuti. Ako pogledamo uspešne ljude svuda u svetu, koliko njih je zaista školovano za ono čime se danas bave?
Fotografije: Pixabay.com
