Moje dete kreće u prvi razred. Iako se beskrajno radujemo novom poglavlju života i trudimo se da mu školu predstavimo kao nešto lepo i zanimljivo, priznajem da me je tokom celog leta ophrvavala briga. Moj sedmogodišnji sin ima manjak koncentracije. Nisam bila mirna, morala sam da pronađem neko rešenje. Srećom, ono je stiglo, i to u vidu – knjige, koja sadrži sjajne vežbice pomoću kojih se koncentracija kod dece – uči!
Da ga nijedna aktivnost ne drži duže od nekoliko sekundi, to sam primetila još u vrtiću. Ipak, mislila sam da će se to promeniti kako bude rastao. Nisam videla nek veći napredak. Već sam zamišljala sliku učionice, učiteljicu koja predaje na času i njega koji mora mirno da sedi 45 minuta. Delovalo mi je kao nemoguća misija.
Nisam želela da sve to prepuštam slučaju, već sam poslušala preporuku prijateljice koja “guta” roditeljsku literaturu (požalih što nikad nisam izdvajala vreme za to) i nabavila jednu knjigu pomoću koje smo “procvetali”!
„50 aktivnosti za poboljšanje koncentracije“, Marin Divuldi
Već sam znala za fantastične Larusove enciklopedije i svakako mi je u planu da nabavim neke od njih za dete. Ipak, ovo Larusovo izdanje je namenjeno i deci i roditeljima, a nabavila sam ga preko sajta Lagune.
Knjiga „50 aktivnosti za poboljšanje koncentracije“, osmišljena je od strane vaspitačice Marin Divuldi i predlaže fenomenalne, vrlo konkretne i precizno opisane vežbe za koncentraciju dece. Nisu teške, a detetu su zabavne.
Napredak mog deteta bio je primetan već za nekoliko dana otkako smo počeli da radimo ove vežbice, koje je on, srećom, shvatio kao igru. Tako su i koncipirane, iako su mnogo više od igre. Bitno je samo redovno ih raditi. I, još nešto, ne otkriti mu da mi sad tu kao nešto učimo. Nee, mi se zabavljamo!
Posle ovog iskustva mogu slobodno reći da se koncentracija kod dece definitivno može naučiti!
Šta smo sve primenili iz ove knjige
Vežbe u ovoj knjizi podeljene su prema vrstama koncentracije, pa su tako obuhvaćene: auditivna i vizuelna koncentracija, koncentrisanje na naše telo, ali i opuštanje. Da zadovoljstvo bude veće, na kraju nas čekaju karte, koje je potrebno da isečemo.
Dakle, radili smo svašta. Od toga da smo slušali zvuk, pa je sinčić pogađao od kog predmeta potiče, preko posmatranja slike koju potom treba da opiše ne gledajući u nu, do ekstra zabavne igre ogledala i joga-položaja. Kroz sve to, on je vežbao zapažanje, brzo reagovanje i usmeravanje misli ka ostvarenju nekog cilja. Baš sve što je potrebno da bi koncentracija kod dece bila bolja.
Bezbrižniji u školu!
Duboko verujem da će mu ovo biti odlična priprema za školu, a svakako ćemo nastaviti da radimo ove super vežbice i dalje. Najveći štos je što ih on sam traži, potpuno nesvestan važnosti ove knjige za njega. Naravno, nema uspeha preko noći i duboko verujem da će napredak tek biti uočljiv.
Dok sam govorila: “Koncentriši se”, “Vraćaj se da završiš to i to”, “Možeš li ti da sediš duže od 5 sekundi a da se ne vrpoljiš”, nije bilo mnogo vajde. Deca jednostavno ne vole naredbe, ne vole kad nešto moraju. Kad im to predstavite kao zabavu, onda su u stanju da nauče i uvežbaju svašta.
Pa čak i koncentraciju. A bez nje uspeha u školi teško da će biti.
Sledeća knjiga koju planiram da naručim je “50 aktivnosti za poboljšanje pamćenja” iste autorke. Mogu da zamislim kako će se obradovati kad vidi da nije gotovo, da ima još… 🙂
Foto: Laguna.rs, Pixabay.com
