Ako smo mi zadovoljne same sobom, onda smo odlične majke, supruge na mestu, sjani prijatelji, fenomenalne snaje, dobre ćerke…
Mi jednostavno ne tražimo izgovor da nešto ne može, već način da zamišljeno sprovedemo.
Ja sam Jelena, a one su Ana, Ana, Milena, Nataša i Branka.
Mi smo tridesetčetvorogodišnje mame, supruge, domaćice.
Sve smo zaposlene godinama i godinama unazad.
Mi smo drugarice duže od 15 godina.
I baš sve ovo vreme, mi smo se družile, ispijale kafe, posećivale koncerte, predstave i raznorazne događaje. Za sve to vreme završile smo fakultete, zaposlile se, udale se i dobile decu.
Mi smo i dalje zajedno. Naše aktivnosti i zajednička druženja su istog inteziteta, sa novim destinacijama, nekim novim temama za razgovor, novim planovima. Mi smo i dalje jedna drugoj podrška. Umesto što smo se nekada sve (ni sama ne znam kako) smeštale u jedan auto i prevozile, sada krećemo sa minimum tri automobila. Da, sada imamo male pratioce. Tačno njih deset.
I svaka ima neku ulogu u svakom projektu koji organizujemo. Sa parolom „dogovor kuću gradi“ gotovo uvek od ideje brzo stižemo do realizacije.
Upravo prošlog vikenda, odlučile smo da rođendan jedne od nas proslavimo zajedno i to da ga slavimo tri dana ☺. Naravno, sa decom. Deca su naša satisfakcija, naše zadovoljstvo, naša sreća i radost. Oni će vrlo brzo porasti, imaće neko novo društvo, interesovanja… Zato sada provodimo sve vreme ovog sveta sa njima.
Vikend u Vrnjačkoj Banji
Evo, ukratko ću vam preneti utiske sa proteklog vikenda. Ana S se najviše bavi putovanjima. Ona grabi popuste i destinacije koje su prilagođene deci i mamama. Naš najbolji saveznik za ovakav vid druženja je Miloš koji nam pomaže u izboru destinacije. On raspolaže izuzetnim iskustvom i godinama unazad nas nije izneverio; i kada smo putovale kao devojke, i same, i sa muževima, pa i sada sa decom.
Ovog puta smo provele tri dana u Vrnjačkoj Banji. Nas šest i desetoro dece (tri bebe od 5, 9 i 10 meseci, a ostalih sedmoro dece su uzrasta – 3 godine jedno, 4 godine dvoje, jedno 5 i troje 6 godina). Namerno naglašavam da postoji razlika u godinama, a isto tako i u interesovanjima kod dece.
Naša deca su već navikla na zajednička druženja. Mašu jedni drugima iz auta, grickaju, igraju se i nikada im nije dosadno. Da, znaju i da se posvađaju, prekidaju nas dok pričamo, zapitkuju, hoće da jedu ovo, neće da jedu ono, hoće sok od jabuke, neće hladno mleko, hoće zvonce… Prihvatamo da je sve to normalno, strpljivo prilazimo svom ili tuđem detetu, zavisi koja je najdokonija i rešavamo problem.
U hotelu u kom smo odsele bile smo i ranije, tako da smo po navici decu odmah ostavile u igraonici i dale sebi malo oduška uz kafu. „Servisirale“ smo bebe. Nakon sat vremena uzele smo decu iz igraonice i svi zajedno smo otišli u šetnju po Banji. Ovog puta smo svoj deci ponele trotinete i to je bio pun pogodak.
Deca – kako im ispuniti vreme?
Naše večeri su uvek zasnovane na malom ulepšavanju. To naše devojčice obožavaju. Naročito sa malo šminke i laka za nokte… ☺
Nakon večere, obično se okupljamo u najvećoj sobi i organizujemo dečije radionice. Ovaj put je bila aktuelna radionica „oblici od balona“. Nakon priređenog iznenađenja slavljenici, deca su vrlo brzo zaspala, a onda je došlo vreme da uz malo vina proslavimo rođendan.
Kao i uvek kada se jedno dete probudi, ono budi i ostalu decu. Mame koje imaju bebe ostaju sa bebama, a veliku decu šalju na doručak sa mamama koje nemaju bebe.
Uvek koristimo sve mogućnosti koje se pružaju za razonodu i uživanje. Igraonice su nam uvek dobrodošle jer, dok se naša deca igraju mi uvek možemo još nešto da uradimo ili se malo odmorimo. Bazeni su nam uvek velika odgovornost..ali ti osmesi dece kada se spomene bazen ne dozvoljavaju nam da ih ne odvedemo. Zbog beba ne mogu uvek sve mame da idu, ali to nije razlog da ne idu ostala deca. Pod punom ratnom opremom, i sa gumom i sa mišićima na sebi, sa svim rekvizitima uvek se uživa u ovakvim avanturama.
Najviše volimo da organizujemo maskenbal za decu. Oni tada recituju, oslobađaju se straha i stida. Dodeljujemo im diplome i poklone.
Treći dan ovog našeg produženog vikenda karakterističan je po dečijoj olimpijadi (takmičenje u trčanju, skakanju na jednoj nozi, prenošenju jajeta u kašici, balonima, obaranje kule od čaša i igrama između dve vatre). Uvek organizujemo ovakve igre. Tada učimo decu da se bore, da prihvate poraz, da učestvuju, da se ne ljute…
Sa samim napuštanjem hotela, uvek se pravi plan gde u povratku može da se svrati i odmori. Ovog puta je to bio predivan odmor u manastiru Žiča.
Povratak kući nam je uvek u popodnevnim časovima. Mame su malo umorne, ali vrlo zadovoljne..i sve nas dočekuju muževi. Uželeli se svi jedni drugih i uživamo u ovoj nedelji. ☺ I uvek ovako…
Autor teksta: Jelena Savić
Fotografije: Pixabay.com, iz privatne arhive autorke
