Šetam juče pijacom i kupujem mušemu sa Deda Mrazom i irvasima. Radujem se ja, raduje se moj sin i kaže: „Mama, i Deda Mraz će se oduševiti!“. Stoji dekica pored nas, smeška se i kaže kako je to lepo da se deci učini da se raduju.
A radujemo se, ako ćemo iskreno, i mi stariji i ako smo pametni to nikada ne prestane.
Zašto su praznici nešto posebno, zašto im se toliko radujemo?
Početkom decembra, kada krene da se ukrašava grad svetlucavim ukrasima i svetiljkama, izniknu vesele jelke i svetlucavi irvasi, u nama počne da se budi ona nevina radost, isčekivanje i osećaj blaženstva, jer znamo da dolazi za većinu najlepši period u godini – Nova godina. Organizovani veseli dočeci 31. uveče, Deda Mraz i irvasi sa poklonima, Božić i vreme za porodicu provedeno uglavnom kod kuće, kada ne radimo baš ništa osim što uživamo u našoj porodici i verujemo kao i svake godine, da će naredna biti bolja, uspešnija i lepša od prethodne.
Iz našeg ugla kao odraslih i roditelja, dolazi vreme da učinimo naš dom čarobnim, da okitimo jelku, da brižljivo planiramo paketiće ispod jelke, da učinimo da kuća zamiriše na medenjake i sreću.
I da jedva dočekamo jutro 1. januara da klinci potrče ispod jelke da otvaraju poklone, iznova i iznova se oduševljavajući i objašnjavajući da nemate pojma kako je Deda Mraz opet znao da su baš tu igračku želeli.
Neprocenjiva je ta njihova sreća kada zablistaju okice. I neprocenjivo je detinjstvo nas koji smo tako nešto imali kao mali, pa želimo da oni osete istu tu radost, beskonačnu ljubav i sigurnost... da smo tu pored njih, da ćemo ih uvek štititi i da će i sutra sve biti još bolje i lepše.
Praznici su vreme kada se porodica okuplja, kada svi budemo zajedno oko praznične trpeze, period kada imamo vremena, ako ne uspevamo preko godine da posetimo bake i deke, period da se deca raduju i spremaju omiljena jela i poslastice.
Vreme kada, bez obzira kakva je situacija, uspemo sakupiti novac da sve drage osobe obradujemo nekom sitnicom, nečim što znamo da će da im se dopadne kada nađu paketić ispod jelke, jer odavno to nije stvar vrednosti nego pažnje.
A deca?
Za decu, to je (pored rođendana) najvažniji period, period kada se čuda dešavaju.
Za decu čarolija počinje već početkom decembra kada pišemo pismo Deda Mrazu, pravimo ukrase, bojimo pahulje i zvezdice. A onda dok trepneš počeo je raspust, nema odlaska u vrtić jedno vreme, u toku su sve pripreme za dolazak Deda Mraza, kitimo jelku, prozore, ako imamo sreće pada sneg, pravimo Sneška.
Onda jedva dočekamo 31. i vatromet da da znak da je čarolija počela – počeli su praznici! Sada mama i tata nigde više ne žure, bićemo po ceo dan zajedno, gledati omiljene filmove, igrati omiljene društvene igre i samo uživati.
Upravo je taj osećaj pripadnosti, sigurnosti i vere u bolju budućnost nešto što nam ostaje iz detinjstva i koji se svake godine početkom decembra iznova budi u nama.
I tako i treba da bude. Porodica je stub i oslonac svake osobe. Svima nam je bitno da se osećamo sigurno, vredno i voljeno, a naročito deci. Zato smo mi, i zato je cela porodica tu. Zato treba da pustimo to dete u nama da uživa, da se opusti, da se valja po snegu i raduje Deda Mrazu i poklonima ispod jelke.
A bolje sutra? Pa za to je tu Deda Mraz 🙂 a on sve učini mogućim..
Srećni praznici!
Fotografije: pixabay.com
