Ne znam ni sama koliko su me puta za ovih pet godina koliko smo muž i ja zajedno pitali kako je biti žena jednog DJ-a! Iskreno, odgovor nije nimalo lak. Evo moje priče…
Privlačio me je glas sa radija…
Kada smo počeli da se dopisujemo, krajem 2011. godine, ja sam ga znala samo kao glas sa radija, glas koji mi je ispunjavao sve muzičke želje koje su mi padale na pamet. Naslućivala sam po slikama na Fejsbuku da ne radi samo na radiju, već i još nešto, nešto što je u meni budilo radoznalost, znatiželju i, pomalo, avanturizam!
Bio je onaj lik koji u diskoteci ume da napravi lom (ne govorim samo o mom mužu, već uopšteno o svim DJ-evima koji to umeju), bio je faca… On je sasvim drugačiji uživo, a sasvim neko drugi kad stane za miks pult: on je tada car, on vlada masom, samo pomoću muzike…
Moje zabavljanje sa DJ-em
Kad smo počeli da se zabavljamo, meni su vikendi bili strašni, jer je tada znao da radi u četvrtak, petak i subotu – po celu noć. A ja sam ostajala u svom stančiću.
Znala sam da ostanem u čudu kada šetamo gradom i kad mu ljudi prilaze i kažu da je muzika bila vrh, da su se brutalno proveli. U tim momentima su znali da me spucaju kompleksi tipa “Ej, bre, ko sam ja da idem uz takvog čoveka, čoveka uz kojeg vikendom brdo ljudi uživa?” Koliko mi je samo puta to prošlo kroz glavu…
Koliko mu je samo lepih devojaka, mlađih od mene, prilazilo… Ne znam ni sama broj. Tada me je ubijala ljubomora,jer sam ga zavolela onako ludo, do poslednje kapi krvi i plašila sam se da ću ga izgubiti zbog neke mlađe i lepše (ženski strahovi – nema koja žena ih nije imala), a bio mi je sve.
U tom periodu ja sam imala problema u nekim drugim sferama života. A on, on je ostao uz mene, svakim danam sve više me voleo, kao i ja njega.
Strepnja, ljubomora, ali i ponos!
Moj prvi izlazak sa njim u klub gde radi je za mene bio šok. Svetla, ljudi, neki skroz drugačiji način života, a ja kao marsovac u tom momentu, zbunjena stojim kraj njega u pultu i gledam ljude koji dolaze da se pozdrave sa njim. I u tom momentu on ponosno govori “Ovo je moja devojka!”. Tu noć pamtiću kao jednu od najboljih, jer sam shvatila da je moj, kada on mene pred svim tim ljudima i, moram priznati, lepim devojkama, drži za ruku i osmehom me hrabri da se opustim.Nikada ponosnija. Kada se ujutru, pred zoru, svetla pogase i kada se sve sumira, on je i dalje običan čovek, ali noću on pravi magiju od muzike…
Priznajem, bilo je vikenda kada nisam išla sa njim i… ufffffffff… tada sam mislila da ću prolupati od ljubomore.Vremenom sam se smirila, jer sam shvatila da je on moj i da druge za njega ne postoje. Pokušale su razne osobe preko Fejsbuka da mi šalju slike devojaka kod njega u pultu, ali džaba im kad ih on prestigne pa mi javi ko mu je tu.
Besane noći žene DJ-a
Vremenom, došla su i deca. Zato nisam izašla sa njim godinu i osam meseci. Priznajem, fali mi malo da odem, ali znam da sam i mojim mališanima potrebna.
NIje lako biti žena DJ-a, tu mora pre svega postojati jaka ljubav, poverenje u ono drugo i razumenvanje za takav posao, jer on koliko god da deluje lagano, nimalo nije lak. Ima noći kada masu ne može da pokrene, pa sve i bombu da baci, ima noći kada pijani gosti dosađuju sa jednom te istom pesmom (a ja im poručujem da nisu zakupili klub i DJ-a samo za sebe), bilo je i trenutaka kada se njemu nije išlo na posao… Pa, kad je najbolje, masa luduje, a ono uleti racija (imala sam više nego lude sreće pa nikada nisam doživela da upadnu policajci pod punom ratnom opremom) i tada se zna – fajront. Ali, bilo je i momenata kada se i on sam otkači, luduje sa masom…
E, ovo je jedna noć kada sam ja budna, a on radi. Ovo je ta jedna noć kada mene muči nesanica, jer mi on fali. Uglavnom sada noću, dok on radi, ja spavam, ali ovo je ta noć kada san neće na oči…Ovo je noć kada je nastala ova moja priča, jer ja sam ipak žena DJ-a. Imam 34 godine, troje dece i muža kojeg, malo je reći, obožavam. Zajedno smo pet godina, od toga dve u braku.
Ponekad poželim da odem sa njim u izlazak, da vežem ceo vikend u ludovanju i da u zoru dođemo kući i zaspimo zagrljeni, ali onda pogledam moja tri mala anđela i shvatim da sam njima ipak potrebnija. A vremena ima, polako, bice još vikenda i ludovanja.
Autor teksta: Tamara Jekelić
Fotografije: iz lične arhive autorke
