Postoje osobe koji nisu javne ličnosti, ali i te kako privlače pažnju gde god da se pojave. Izgledom, rečima, postupcima, ali najčešće jasnim i samouverenim stavom. U realnom ili, čak, virtuelnom svetu postaju popularne i njihove izjave se pomno prate, bez obzira na to da li se sa njima slažemo ili ne.
Savršen primer takve osobe je Thea Bahun Csernik – diplomirani pravnik, makeup artist, nekadašnja TV voditeljka, mama dva dečaka, žena koja je ostavila državni posao da bi se posvetila hobiju, osoba koja ne preza od toga da otvoreno izrazi svoje mišljenje, neko ko je izgledom varirao od mračnog seksi stila Dite fon Tiz i nosio čak 21 pirsing, do devojke iz komšiluka…
Theu sam upoznala preko Fejsbuk grupe Mame Novosađanke, u kojoj je specifičnim načinom izražavanja svojih stavova brzo stekla popriličnu popularnost. Ovom prilikom, razgovarale smo o njenim iskustvima iz raznih segmenata života, majčinstvu u ranim i kasnim godinama, ljubavi, prijateljstvu, novcu, neobičnom stajlingu, ali i aktuelnim trendovima o šminkanju. Ono što sam znala u startu, pokazalo se kao tačno – intervju sa Theom ne može biti dosadan!
MS: U onlajn krugovima u kojima se srećemo važiš za osobu „bez dlake na jeziku“, koja se ne libi da javno iskaže svoj stav čak i kada zna da se većina neće složiti sa njim. Da li zaista uvek kažeš sve šta misliš?
THEA: Češće je slučaj da ja samo govorim ono što mnogi misle, ali neće/ne smeju da kažu. Naravno, dešava se i da budem „crna ovca“, mada, meni ta „uloga“ stoji mnogo bolje od toga da bivam „neko iz mase“. Ne umem ja to.
Da li uvek kažem ono što mislim? Ne. Inače bih odavno bila izbačena iz grupe. Ali sve što kažem – to i mislim. Ujedem se za jezik iz dva razloga: prvi je – OK Thea, treba ti ta grupa, korisna je i nećeš da ”letiš” zato što si se nekome pošteno „načestitala Nove godine“; Drugi je: stavim se u kožu osobe koja komentariše na način sa kojim se ja ni u kom slučaju ne slažem i pokušam da je shvatim. Ako mi uspe, ako razumem razloge i nađem opravdanje za to – ja ćutim. To se zapravo vrlo često dešava. Postoji i opcija kad vidim da je to neko koga ne želim da vidim ni na webu ni na zemlji, da tu osobu upoznam ili bilo šta sa istom imam – onda blok. Da bi nam obema bilo lepše i lakše. Što bi se reklo – zarad mira u kući. Zapravo, mislim da je blok sjajna stvar i olakšava komunikaciju u ogromnim grupama poput MN.
MS: Interesantno je da, bez obzira na takav nastup, većina žena je oduševljena tobom i prati i podržava sve što napišeš. Može se reći čak i da si, na neki način, postala influenser u grupi. Kao primer ću navesti post u kojem si preporučila određenu farbu za kosu, nakon čega su žene masovno kupovale baš tu farbu. Kako to objašnjavaš? Da li se nekad i sama iznenadiš reakcijama?
THEA: Mislim da se opet dotičemo prvog pitanja gde zaista sve sto kažem i mislim, tj. stojim iza svake svoje napisane (i izrečene) reči. Možda se to nekima zaista dopada. I meni bi se neko takav dopao. A farba k’o farba. Ti jesi plavuša, ali ne ta „pepeljasta“ sorta. Eee, imaš li ti predstavu koliko je teško izvući tu boju sa pigmentom jednog kanarinca? Pa i ja bih bogaoca probala da je neko drugi ispisao post sličan mom.
MS: Nekada si radila „državni posao“. Onda si ga ostavila i posvetila se dotadašnjem hobiju – šminkanju. Kako je došlo do te odluke? Da li si se ikada pokajala? Šta je ta promena posla donela u tvoj život?
THEA: Ono je bio pakao. Ta presija, osinjak, obim i vrsta posla, teški klijenti i jos teži nadređeni, kolege isfrustrirane poslom i odnosom prema nama, plata mala. Pritom, ako sam zalegla da učim i završila prilično težak fakultet, ne očekujem da svoj radni vek provedem natežući se sa „Kurtom i Murtom“ na obe strane, da budem hronično pod stresom i bolesna od toga i da ćutim jer eto, imam „sigurnu platu“.
Jedan od mojih hobija, koji mi je sada posao, donosi mi MIR! Zen fazu. Ja jaaaako uživam u tome. Iskreno, radije provodim vreme radeći sadašnji posao nego bilo šta drugo. Moje klijentkinje su vesele, nasmejane, zadovoljne, ulepšane, oduševljene kad vide „lepšu sebe“ (iako tvrdim da lepota dolazi iznutra). Stres koji doživljavam je samo pozitivan (da, da, postoji i to). Mislim da nikad nisam pametniju stvar od ove promene posla uradila. Kako je došlo do odluke? U suštini – nije bilo šanse da se nakon trudničkog i porodiljskog vratim na posao Pre bih završila u nekoj ludnici ili zatvoru. Eto, toliko o „divnim, državnim jaslama“.
Što se tiče zarade, to se nikad ne zna. Nekad bude baš loš mesec. Nema konkretnog razloga. A nekad bude začuđujuće dobro. To je sve „lutrija“. Al‘ nije to ni bitno. VOLIM svoj posao. Baš, baš jako. Ako imam za račune – nisam u minusu. Meni okej.
MS: Starijeg sina si rodila sa 23, a mlađeg sa 36 godina. Opiši nam majčinstvo iz perspektive vrlo mlade majke i majke u kasnim tridesetim?
THEA: Hmmm… Poruka mladim ženama: rađajte sa 23! Okej, nesporno je to da sam sada zrelija i u neku ruku bolja mama, ali opet, živci su mi…. imam li ih?! Snage više nemam koliko bi trebalo. Kad moj mali sin bude bio za ženidbu – ako doživim – biću starica. Neću moći ni da čuvam unučiće. Ali opet, on je u mene uneo ne samo novu radost, već i neki novi život. Novo poglavlje. Opet sam nova osoba, nakon što se rodio.
Sa starijim sinom je sve bilo „lako ćemo“ iako je bio dete sa zdravstvenim problemima u najranijem dobu. Nekako, lakše se prođe kroz sve kad si mlad… Lako je bilo i spavati sto puta na stolici u Dečijoj bolnici. Sada, mislim da ne bih preživela. Zato bebu držim (skoro) pod „staklenim zvonom“.
MS: Između njih dvojice je 13 godina razlike. Iz tvog iskustva, šta su pozitivne, a šta negativne strane velike razlike u godinama dece?
THEA: Jedan mali i nerazuman, drugi u pubertetu i nerazuman. U suštini – ljubomore nema kod tih velikih razlika, a preživeti dvoje dece istog temperamenta u „ludim godinama“ samo na drugi način je ravno plivanju sa ajkulama dok ti sveže krmenadle vise oko vrata. Mislim da je to možda i veština. Koju ja još nisam savladala.
MS: Nakon rođenja prvog sina, tvrdila si nećeš imati više dece. Našim odlukama sudbina baš ume da se poigra – drugog sina dobila si pomoću inseminacije. Opiši nam put koji je doveo do promene odluke…
THEA: Pa, čuj… Nakon prvog muža sam rekla da se više neću udavati, a tri puta sam se „zamalo“ udala i jednom zaista. Tako da ne bih ja baš sebe ozbiljno shvatala uvek. Put je popločan zaista dugim razmišljanjem i preispitivanjem „šta bih ja mogla da uradim za čoveka koji je toliko toga uradio za mene, a ima skoro sve?!“ To SKORO smo ispravili uz pomoć doktora koji nam je „smućkao“ bebu i eto… Valjda smo sad muž i ja „egal“. Šalu na stranu – drugi brak mi je potekao iz – rekla bih – prave i čiste ljubavi, „na prazan stomak“ – ne kao prvi, te se širenje porodice našlo tu poput logičnog i željenog sleda, ali nije išlo „glatko“, pa smo malko „palili na guranje“ – inseminacijom in vivo.
MS: U životu si iskusila dve strane medalje – kako je živeti sa malo novca, a potom i sa dobrim primanjima. Da li novac zaista rešava probleme?
THEA: Znaš kako, dete sam osamdesetih čiji su roditelji bili žrtve tog lagodnog sistema socijalizma koji je tada bio u svom punom sjaju, a da ih niko nije upozorio da blagodeti istog ne mogu trajati zauvek. Naravno, mi to vidimo sada, iz ove perspektive. Onomad se niko time nije zamarao. E, „…onda su došle devedesete, tužne i nesretne….“ i što si imao – nisi imao. A moje roditelje niko nije naučio štednji za crne dane, pa tom logikom ni oni mene nisu naučili tome. Oni bejahu šokirani spletom događaja nakon „zlatnog doba“, a ja izgubljena. Epilog – niko u porodici ne ume sa novcima. Plata plane očas posla i mi redovno švorc, u kreditima i tako – znaš već kako ide. Pare nisu problem – para nema. Ali u nekom momentu (tek nedavno) shvatih da para nije bilo jer niko nije ni hteo da se mnogo otrca i da ih zaradi. Baš niko od nas.
Moj muž je uvek znao sa novcem. Da li je to 10 € ili mnogo više, on ume da ih organizuje. Pre nego što je postao frilenser on je sa jednom, omanjom državnom platom umeo da plati sve naše račune, da nahrani i obuče porodicu. Meni je i dalje to domen naučne fantastike. Iskreno – moje pare imaju ili krila ili tajni izlaz iz mog novčanika. Kad god se vraćam kući, ni dinara nemam. E, zato nam je muž ministar finansija u kući i onda sve to drugačije izgleda. Konkretan odgovor na tvoje pitanje je: novac neće rešiti problem, ali će olakšati/skratiti put do rešenja problema. Sem ako je problem emotivne prirode. Tu pare možeš da srolaš i gurneš u… uši!
MS: I samo majčinstvo si doživela na dva načina: kroz život sa jednim detetom i roditeljima – bez muža i sada, kroz život sa dva deteta i mužem, bez pomoći roditelja. U čemu sve možemo uporediti ova dva načina roditeljstva?
THEA: E, pa nisam ja nikad bila bez muža. I prvog muža sam imala, jes’ da je brak trajao koliko i letnji pljusak, ali ga je bilo. Posle smo se mirili 7 godina, u proseku jednom u dva meseca. Prijatelji više nisu hteli da slušaju o tome… Dakle muža sam imala. Što svog, što neke tuđe. Ali, da, pošto smo oboje bili nezaposleni, bar ne zvanično, naši roditelji su vodili brigu o našem detetu u velikoj meri (finansijski, a i sociološki). Šta ja znam. Nije to ni bio tako loš period…. Bili smo skoro pa deca. Retki se snađu bolje.
Sada je skroz druga priča. Moji roditelji su ostarili, tata je prošao kroz jako tešku bolest, zaista nije u mogućnosti nikako da pomogne, mama je „potrošila“ kičmu i sve teže se kreće. Suludo bi bilo išta očekivati od njih. Suprugov otac živi jako daleko, vrlo je star, a suprugova majka nije živa. Tako da – nije lako, ali eto – imamo par predivnih dadilja i one nam olakšavaju život koliko je to moguće.
Sto se tiče poređenja – ne znam. Sve ima svoje lepote, teškoće, prednosti, mane, frustracije…. Mama je mama. Od prvog dana života prvog deteta, do svog poslednjeg izdaha na ovom svetu.
MS: Kao mlađa, radila si i televizijsku emisiju i susretala se sa mnogim poznatim ličnostima. Šta je najzanimljivije što si doživela kroz novinarsko/voditeljsko iskustvo?
THEA: Eeee, da… To je bio život! Imala sam, u to vreme, jedinu muzičku emisiju u Srbiji koja se bavila „tvrdim zvukom“ (metal, pank, HC, alternativa, itd.) i moj život jeste izgledao kao luda žurka, kao turneja rok benda, kao nešto što je zaista vredno proživeti. Ne žalim ni dana, ni časa, ni trena koji sam tako proživela. Putovala sam, upoznala sam mnoga lica koja krase postere dečačkih i devojačkih soba, sa nekima od njih sam postala dobar prijatelj, sa nekima sam imala dugu saradnju, sa nekima…. Bila sam na preko 100 koncerata svetski poznatih bendova. Za nekog kome je muzika bila modus operandi – ja sam živela život iz bajke. I bila plaćena za to. Sasvim dobro – šta više.
Sama TV Panonija na kojoj je tad išla moja autorska emisija „DemoNS“ je bila jedno posebno mesto prepuno predivnih ljudi. Sa mnogima sam i danas u kontaktu, a sa nekima sarađujem i dalje. Ma, to nije bila firma, to je bila „šira familija“. Bar sam je ja tako doživljavala. Mislim da to jeste bio najbolji i najzanimljiviji deo mog života. Svaki dan tamo bio je jedna nova priča. Prosto, dinamika i ritam primeren osobi od dvadeset i kusur. Jedino ALI je bilo to što to nije bio život koji je dozvoljavao i porodicu. A ja sam već bila majka. Te se niti nisu mogle povezati i definitivno sam bila prilično odsutna u najranijem detinjstvu svog prvog sina. Propustila sam neke bitne stvari koje mi niko neće nadoknaditi. Da li žalim – da. Da li bih ponovo uradila sve iz početka? Da. Ne znam kako da ti to opišem, ali to je nešto sto se ne nudi svakom i što se ne ispušta. Svakako, to nije predugo trajalo. Taj način života sam živela pet godina. Onda sam okrenula ne list, nego sam „promenila biblioteku“. Iz lanaca i katanaca u porodičnu ženu, majku i nekog sasvim običnog. I ugojila se k’o prase. Al‘ to je druga priča.
MS: Tvoj lični stil je prošao kroz najrazličitije faze, isprobala si mnogo toga što se promene izgleda tiče, od tirkizne kose, preko pirsinga, do crnog karmina. Šta te je nagnalo na takve promene i kakav je osećaj kada privlačiš poglede prolaznika zbog svog izgleda?
THEA: Pre tirkizne kose, imala sam i ostale dugine boje, a nameravam da ih obrnem još koji put. Nisu to bile faze. To sam samo ja. Iliti – sve sam to ja. Pirsinga sam imala u jednom momentu 21 komad. Ali tad sam radila kao body pirser. Radim ja to i dalje po želji, ali već neko vreme pirsinzi nisu „in“, takoreći – niko to ni ne traži. Ali svu potrebnu opremu za to imam.
Crni karmin? Čuj, to je glam rock i goth fazon. Danas je to sasvim normalna pojava. Retko će se neko i okrenuti za malo čudnijom šminkom. Mislim da sam ipak više pažnje „krala“ kad bih stavila sočiva u beloj ili crvenoj boji, ili mačije oči ili oko Saurona iz LOTR. Najviše pažnje bih svakako privukla u kratkom šortsu, sa 25 godina i 55kg – sve i da sam na glavi imala kesu.
Dakle, prosto, ne mogu da se smirim u jednom stilu. Obučem se kako se osećam. Da ja i dalje imam „onakvo“ telo – znala bih ja šta bih nosila, ali ovako obučem ono u šta „stanem“. Veruj mi da sam sve češće bez šminke, bez lude boje na kosi, u nekoj široj haljini u koju samo upadnem i nekim levim baletankama. Duboko se nadam da ću u nekoj ne tako dalekoj budućnosti imati više vremena za sebe i svoje lice, telo, kosu i stil. Za sad – srećna sam što sam čista i uredna. Sad ako privučem pogled prolaznika – ili imam ogromnu poderotinu na leđima koju ne vidim – ili sam se baš gadno uflekala.
MS: U koje vrednosti veruješ?
THEA: Verujem u istinu pre svega. Verujem u ljubav – jako. Verujem u dobrotu, u požrtvovanost, u želju i volju da se pomogne i poznatima i nepoznatima, i bliskima i onima koji to nisu. Verujem u školovanje i obrazovanje. Tome dajem visoku ocenu na lestvici bitnosti. Mislim da to može svako i žalosno je što mnogi tome ne pridaju nikakav značaj.
Verujem u prijateljstvo, ali samo donekle. Nekako… Najčešće bi se dešavalo da sam u najgorim periodima života potpuno sama, naravno – uz najužu porodicu. Znaš, ljudi umeju da primete da se ne javljaš. Malo se njih zapita, a još manje te pozove da te pita ZAŠTO se ne javljaš.
I dalje verujem u ljudsku solidarnost u ključnim momentima. Poštenje… Ne verujem u to. Verovala bih da i sama često nemam dvostruke aršine. Iako smatram da sam među poštenijim ljudima koje znam – umem gadno da uprskam stvar i onda „poštenje“ prilagošavam sebi – što nije pošteno. Biti vredan, radan, uporan – to su divne osobine koje ja nemam. Ali verujem u njih.
MS: Baviš se profesionalnim šminkanjem. Koji su aktuelni trendovi i na šta žene treba da obrate pažnju?
THEA: Jeste, moja ljubav, hobi i posao je profesionalno šminkanje + nadogradnja trepavica i kao vrlo bitan segment – obuka kako našminkati samu sebe „Makeup Yourself“, kroz koju bi svaka žena koja voli da se šminka, a nije baš vična tehnici, trebalo da prođe. Dakle moja „treća beba“ – Makeup Studio Thea – je tu da se pobrine da moje mušterije i ja imamo širok osmeh na licu.
Sa moje tačke gledišta, žene moraju prvenstveno da obrate pažnju na ličnu higijenu. Mnogo pre šminke. Nekad se dešavalo da primetim, u higijenskom smilu, ozbiljno zapuštene žene. Miris, kosa, koža…. Bilo je svega. Srećom – retko. Higijena pre bilo kakve šminke! Kad smo se lepo okupali, oprali kosu, obrijali/depilirali i stavili dezodorans, proverimo da li su nam zubi zdravi, jer osmeh je prvi stepenik ka pravoj lepoti svakog ljudskog bića. Širok i iskren osmeh. Na ženi je takav osmeh interesantniji za nijansu ako ga oboji karminom u nijansama crnog vina, trule višnje, mlečne čokolade, mušmule ili bronze – ovog leta. Mat i ne – po želji.
Iskra radosti u oku je najlepši ukras koji pogled može nositi, a poslednji hit je da ističemo oči toplim nijansama rđe, bronze, starog zlata, bakra, tonovima crvene, roze i narandžaste. Dakle – vatra oko očiju i u njima! Za pin-up efekat winged eyeliner je obavezan detalj. Čuveno konturisanje je konačno svedeno u razumne granice dobrog ukusa, te se u poslednje vreme probija tzv. strobing tehnika, gde se umesto tone braon štrafti na licu igramo svetlošću, nanoseći po dve, tri nijanse hajlajtera na ciljane delove lica i tako postižemo blistav ten i svežinu lica. Naravno – ne znači da ostale boje nisu u upotrebi, jer sve boje su uvek „in“, pogotovo evergreen crveni i nude ruž, ali ove koje sam nabrojala su trenutno – hit.
U suštini – žene bi trebalo da obrate pažnju na to da se u svojoj koži osećaju odlično. Spram toga bi trebalo i da se obuku i da se našminkaju.
