Poznato je da slavne holivudske zvezde i sportisti sa milionskim zaradama gotovo bez izuzetka imaju zaključene tzv. predbračne ugovore, kojima jasno definišu obaveze partnera i sprečavaju da u slučaju razvoda ostanu bez svoje imovine. Neki od tih ugovora su vrlo zanimljivi, a često i bizarni, jer osim imovine regulišu i ponašanje partnera u braku, pa tako neki predviđaju isplatu određene sume novca za svako neverstvo ili zabranu partneru da se ugoji, promeni boju kose i sl.
Pored toga što su zastupljeni u svetu među najbogatijim slojevima društva, ovi ugovori postoje i u našem zakonodavstvu. Istina, mali je broj potpisanih bračnih ugovora u Srbiji međutim, poslednjih godina beleži se blagi porast.
Da li su novije generacije racionalnije, manje romantične ili samo praktične?
Kod nas je još uvek zastupljeno mišljenje da se ovim ugovorima „ubija“ romantika, da su čak i uvredljivi. Sve dok se tako bude razmišljalo, oni neće postati deo redovne prakse pri sklapanju braka. Nažalost, kada se pogledaju statistički podaci vezani za broj razvoda u Srbiji na godišnjem nivou, vidi se potpuni sunovrat braka i porodice, sve više porodičnih sporova koji traju godinama a najčešći uzrok tome je nedostatak finansija. Zbog toga se na ove ugovore može gledati kao na prevenciju sukoba nakon razvoda.
Bračni ugovor sam po sebi nikada nije uzrok prestanka zajednice, dok sa druge strane umnogome može da doprinese da odnosi između partnera nakon razvoda ostanu civilizovani i u skladu sa prethodnim dogovorom.
Šta je (pred)bračni ugovor?
I pored toga što je u kolokvijalnom jeziku ovaj ugovor poznatiji kao predbračni, Porodični zakon ga naziva bračni, jer se isti može zaključiti ne samo pre sklapanja braka već i kasnije tokom trajanja.
Zakon predviđa da supružnici, odnodno budući supružnici, mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini da urede ugovorom. Dakle, ovim ugovorom dato je pravo supružnicima da svoje imovinske odnose urede drugačije nego što ih zakon uređuje.
Kada je reč o imovini supružnika zakon razlikuje režim posebne imovine i zajedničke imovine.
Prema zakonu, imovina koju supružnici steknu u bračnoj zajednici, radom, smatra se njihovom zajedničkom imovinom (to npr. znači da se zarada koju ostvaruje jedan supružnik smatra imovinom oba supružnika). Sa druge strane, sve što je stečeno pre bračne zajednice ili u toku bračne zajednice, a da nije stečeno radom (npr. poklonom ili nasleđem), spada u posebnu imovinu tog supružnika.
Zakonska pretpostavka je da su udeli spuružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Međutim, ova pretpostavka u realnosti često nije tačna, jer je doprinos jednog partnera znatno veći, te je neophodna korekcija ove zakonske pretpostavke. Upravo to se postiže bračnim ugovorom.
Sa druge strane, ovaj ugovor pruža mogućnost supružnicima da isključe zakonski režim zajedničke imovine i slobodno se dogovore o načinu raspodele onoga što nastane u njihovoj zajednici.
Supružnici mogu, bez obzira na realan doprinos u zajednici, imovinu da podele, na primer, u odnosu 40% i 60%, ili da se sporazumeju da će se imovina, koja bude pribavljena radom jednog supružnika, smatrati njegovom posebnom imovinom, ili da imovina koja se stiče od posebne imovine jednog supružnika ostaje njegova posebna imovina, bez obzira na eventualni doprinos drugog supružnika.
Dakle, cilj ovog ugovora bio bi sprečavanje spora među partnerima u pogledu veličine posebne imovine, kao i udela u zajedničkoj imovini.
Vanbračna zajednica i bračni ugovor
S obzirom na to da je u našem pravu vanbračna zajednica izjednačena sa bračnom, vanbračni partneri takođe, mogu da zaključe ovaj ugovor i njime regulišu svoje imovinske odnose, bez obzira na to što sam naziv ovog ugovora na to ne upućuje.
Može se reći da ovaj ugovor ima poseban značaj kod vanbračne zajednice, imajući u vidu da se u ugovoru navodi dan kada je počela vanbračna zajednica, te se time znatno olakšava dokazivanje postojanja same zajednice i otklanja svaka sumnja u pogledu toga šta je u zajednici stečeno.
Kako se zaključuje?
Da bi došlo do zaključenja bračnog ugovora, mora postojati saglasnost partnera u pogledu svih pitanja koja se žele njima regulisati, te je neophodno pažljivo pristupiti samim pregovorima i izradi njegovog nacrta. Zakon propisuje formu koju ovaj ugovor mora da ima da bi proizvodio pravno dejstvo, a to je forma javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora, javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuju zakonski režim zajedničke imovine. Kako bi se, osim za ugovorne strane, obezbedila i sigurnost trećih lica, propisano je da se bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje u javni registar prava na nepokretnostima.
Smatra se da je zaklјučen valјani bračni ugovor ako su supružnici poslovno sposobni, ako je volja za njegovo zaključenje slobodna i ozbilјna, ako je ispunjena zakonska forma ovog ugovora i ako je njegov sadržaj dopušten, odnosno nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Posebno treba naglasiti da, ukoliko je volјa supružika manlјiva, na primer, data je usled prevare, doći će do poništenja ugovora, ali ne i samog braka.
Raskid bračnog ugovora
Porodični zakon ne sadrži posebne odredbe koje bi se odnosile na sam raskid, odnosno prestanak ugovora.
Bračni ugovor se, kao i svaki ugovor, zaklјučuje pod uticajem različitih okolnosti, to mogu biti najrazličitije ekonomske i društvene prilike, pa samim tim, ako bi se okolnosti pod kojima je on zaklјučen promenile i ako bi one menjale njegovu sadržinu, a da ih supružnici nisu mogli predvideti u trenutku zaklјučenja, onda takav ugovor ne bi trebalo da bude i dalјe na snazi.
Ugovor se može raskinuti saglasnošću ugovornih strana ili volјom samo jedne od njih. U slučaju sporazumnog raskida bračnog ugovora, potrebno je da forma raskida ugovora prati formu samog zaklјučenja. Ukoliko ne postoji saglasnost supružnika za raskid ugovora, potrebno je pred nadležnim parničnim sudom pokrenuti postupak.
Sporazum o deobi bračne tekovine
Bračni ugovor treba razlikovati od sporazumne deobe bračne tekovine, jer sporazum o deobi nikada nema za posledicu izmenu zakonskog režima zajedničke imovine, već on ima dejstvo samo na imovinu koju su supružnici stekli od trenutka zaključenja braka do trenutka zaključenja sporazuma. Imovina koja nakon deobe nastane u braku, potpada pod zakonski imovinski režim.
U kojim slučajevima se ovaj ugovor pokazao kao neophodan?
Iskustva u praksi pokazuju da je bračni ugovor veoma koristan pravni institut u mnogim slučajevima, jer podstiče transparentnost i pravičnost u imovinskim odnosima partnera. Njegova neophodnost se naročito pokazala u slučajevima gde jedan od partnera ostvaruje veoma visoke prihode ili kada partneri imaju sopstvene firme koje uspešno posluju, kao i kada imaju posebnu imovinu od koje ostvaruju prihode ili imaju dogovor da jedan od njih ne radi, jer drugi ostvaruje nesrazmerno visoke prihode i sl.
U takvim situacijama nejasni i naraščišćeni imovinski odnosi među partnerima mogu izazavati probleme i sukobe koji mogu uzrokovati raspadanje porodice, te je neophodno zaključiti bračni ugovor kako bi se izbegli mukotrpni bračni sporovi.
Naravno, bračni ugovori nisu rezervisani samo za imućnije parove, već za sve one koji su oprezni i koji žele da obezbede skladne odnose i harmoniju u braku, kao i da se zaštite od eventualnih kasnijih postupaka motivisanih negativnim emocijama.
Fotografije: Unsplash.com
