Ne verujem da postoji neko sa naših prostora, a da ne zna ko je stolar Mile – čovek velikog srca! Ovaj otac dvoje dece nadaleko je poznat po stolicama za bebe koje pravi i poklanja porodicama koje su u lošijoj materijalnoj situaciji. Pored toga, često inicira i humanitarne akcije prikupljanja potrepština onima kojima je potrebno i prikupljene stvari lično nosi tim ljudima. Dobitnik je različitih priznanja za humanost, ali najdraže mu je kad reči zahvalnosti čuje iz usta najmlađih kojima je nekako pomogao.
Stolar Mile sa porodicom živi u Rakovcu, malom mestu na Fruškoj gori, u blizini Novog Sada. Stolarijom se bavi oko 30 godina, ali mu to nije primarno zanimanje. On je muzičar, harmonikaš. Ima svoju sremačku „bandu“ sa kojom uveseljava ljude na proslavama. A pre svega, privržen je suprug Aleksandri i sjajan otac Stefanu i Gordani.
Stolara Mileta sam imala prilike da upoznam na dodeli jedne od nagrada i još tada je odavao utisak srdačne, skromne osobe, koja je uvek spremna na šalu.
Kroz ovu priču dotakli smo se ne samo njegove humanosti, već i vaspitanja dece i porodičnih odnosa uopšte. Jer, stolar Mile je odličan primer za to – njegova deca rade zajedno sa njim, ne stide se da se fotografišu u radnim odelima, a svojim humanim delima već sada pokazuju da će pratiti očeve stope.
MS: Prema vašem iskustvu i saznanjima, jesmo li humana nacija?
MILE: Naravno, mi smo veoma humana nacija, koja je samo malo uspavana.
MS: Koliko ste stolica do sad poklonili?
MILE: 1662 stolica poklonjeno je po celom regionu. Ovo radim iz čistog zadovoljstva da nekome pomognem makar na ovaj način.
MS: Kako je došlo do ideje da počnete da pravite besplatne hranilice za decu?
MILE: Sve je počelo iz revolta prema velikim cenama opreme za bebe.
MS: Kako birate one kojima poklanjate?
MILE: Biram porodice sa više dece i slabijim materijalnim stanjem, ali i sama akcija je pomoć za povećanje nataliteta.
MS: Da li Vam ljudi pomažu nekako, u nabavci materijala, prevozu…?
MILE: Da, ljudi pomažu i odazivaju se bukvalno odmah ako je nesto potrebno.
MS: Pored ovog vida pomoći, porodicama u teškom materijalnom stanju pomažete i na druge načine?
MILE: Da, iskoristili smo veliki broj ljudi koji nas prati da pomognemo porodicama na rubu egzistencije.
MS: Takođe ste imali i akciju popravljanja stolarije starijim sugrađanima?
MILE: Popravka nameštaja starijim sugrađanima nikada nije ni prekidana.
MS: Kroz vaš rad, koji je javan, inspirišete i druge da pomažu. U kojim sve vidovima pomoći i u kolikom broju se ljudi priključuju pomaganju drugima?
MILE: Ljudi se bukvalno odazivaju na sve što nam je potrebno da se nekome nabavi od hrane, medicinskog materijala, do nekih drugih vidova kao što su posao, stan, uplate novca na račune bolesne dece…
MS: Na žalost, nemali broj puta nailazili ste i na probleme. O njima nam kažite onoliko koliko želite, da ne stvaramo zabludu da je i u ovako humanom pozivu sve idealno…
MILE: Bolne tačke su mi što neki ljudi misle da ja ovo radim zbog reklame, a ne znaju pravu istinu. Da bismo jednom pomogli, moramo bar pet pari podmetnutih nogu da preskočimo da stignemo do cilja.
MS: Niste samo Vi humani, već ste i svoju decu naučili pravim vrednostima. Vaši sin Stefan i kćerka Gordana Vam pomažu u poslu i nije im problem da se slikaju u radnim odelima. Pored toga, vaša kćerka je odlučila da svoju novčanu nagradu koju je osvojila na takmičenju u džudou pokloni nekom kome je potrebnija.
MILE: Moj sedamnaestogodišnji sin pomaže mi u svemu i desna mi je ruka u radionici… Ćerka ima 16 godina, ona radi lakše poslove oko šmirglanja, lakiranja i farbanja… Istina je da je svoju nagradu od 100 evra predala porodici u okolini Rume sa troje hendikepirane dece, kako bi im se napravio novi krov.
MS: Vaša supruga Aleksandra Vam takođe puno pomaže. Koja su njena zaduženja?
MILE: Supruga je angažovana oko svega: javljanja na telefon, dogovaranja, kafa, odlazaka na teren i sl. Inače je veliki psiholog, pogotovo ako dođemo negde gde ima ženske dece sa kojima treba obaviti ,,ženske“ razgovore.
MS: A da li i Vi njoj pomažete u nekim njenim poslovima?
MILE: Naravno da pomažem. Meni nije problem ni skuvati ni oprati veš, jedino moram da priznam da ne umem baš da peglam.
MS: Pored stolarije, šta još radite sa svojom porodicom?
MILE: Obilazimo porodice kojima smo pomogli, nikada ih ne ostavimo dok ne stanu malo na svoje noge.
MS: Šta smatrate najvažnijim u vaspitanju dece danas?
MILE: Vi kao roditelj treba da budete uzor svojoj deci. Od malena je bitno igranje, izleti i učenje da se štedi! Moja deca dobijaju novac, ali moraju sami da sakupe za majicu ili duks, jer tako ih učim kakva je vrednost novca i kako je teško zaraditi, a lako potrošiti. Posle će novac više ceniti, što je, evo, primer sa mojom decom.
MS: Na šta ste najponosniji?
MILE: Najponosniji sam što su mi deca izvedena na pravi put! Dobri učenici i sportisti.
MS: Šta biste poručili drugim očevima?
MILE: Mogu samo da im poručim da svako slobodno vreme provedu sa svojom decom i porodicom, jer svi starimo, a popravnog nema.
MS: Čak i nakon “zlih jezika”, nastavili ste da delate onako kako ste svoju misiju zamislili. Šta je to što Vas “održava” da ne posustanete?
MILE: Nije mi presela dobrota, jer dobrotu svi imamo. Presedaju mi nerazumni ljudi, ali sam naučio da na njih ne obraćam pažnju.
MS: Desilo se da je i Vama trebala pomoć. Da li se dobro koje ste drugima činili tada vratilo?
MILE: Uvek kada mi je trebala pomoć, neko je izašao u susret.
MS: Vi ste i muzičar. Da li još uvek besplatno svirate sa ansamblom na proslavama rođenja dece?
MILE: Da, još uvek se svira besplatno.
MS: Postoji li nešto što o Vama javnost ne zna, a da je interesantno?
MILE: Ne bavim se politikom i čvrsto se držim svojih principa.
MS: Da li ste doživeli i neku anegdotu?
MILE: Bilo je i anegdota. Recimo, jednom je neko rekao da su stolice koje pravim slabe i da će se lomiti, pa smo se nas četvoro popeli u nju i izmerili 236 kilograma.
MS: Posle svega, verujete li u ljudsku dobrotu?
MILE: Naravno da verujem u ljudsku dobrotu, inače gde bi ovaj svet bio.
MS: Mnogo toga ste poručili i poručujete ljudima putem društvenih mreža. Da li ima nešto što do sada niste, a želeli biste da poručite?
MILE: Nikada ne podcenjujte ljude, jer nikada ne znate od koga će vam stići pomoć.
Stolaru Miletu i njegovoj porodici želimo puno sreće u daljem sprovođenju svoje humane misije! A ako je verovati onoj staroj „Iver ne pada daleko od klade“, na dobrom su putu i dva buduća velika humanitarca – Miletova deca.
Fotografije: iz privatne arhive sagovornika
