Ponedeljak, 7:10. Ljudi idu na posao.
Pošto sam suvozač, mogu da ih gledam, jer inače obožavam da gledam ljude i zamišljam neke njihove životne priče.
Ono što mi je ovog ponedeljka upalo u oči je da svi ljudi gledaju dole. Ne u telefone, nego dole, u zemlju. Na glavnom bulevaru u gradu. Jeste da nam gradska infrastruktura nije baš po švajcarskim standardima, ali konkretno na tom bulevaru nema prevelikih opasnosti, bar za pešake. Od petnaestak ljudi koje sam mogla obuhvatiti pogledom dok je trajalo crveno svetlo na raskrsnici, svi su gledali dole.
Osetila sam neprijatnost u stomaku, neku teskobu.
Počela sam da razmišljam kako ja hodam, gde gledam. I šta to toliko ima interesantno dole da ljudi hodaju pognute glave? Nema baš ništa. Samo je nekako lakše.
Još kao mali sagnemo glavu kada smo nešto skrivili i kada nas je sramota što nas grde. Onda nas sistem uzme pod svoje, pa smo češće krivi nego pravi i češće grđeni nego hvaljeni. Nekako nam postane normalan taj stav tela.
Nekako i kada želimo da se uspravimo i pogledamo napred ili gore, zaboli nas vrat, jer nam to više nije prirodan položaj tela i pogled nam se za kraće vreme vrati dole nego što nam je trebalo vremena da uopšte skupimo snage da ga podignemo.
A i manji smo nekako tako pogureni, manje privlačimo pažnju. Neće nas onda niko dirati. Svakako gore i nema ništa, sve su to prazne priče i budalaštine. Iz zemlje potičemo, u zemlju se i vraćamo.
Toliko lepih stvari ima na ovom svetu, u ovom našem gradu. Lepih žena, lepih muškaraca, lepe dece, leti lepog i cveća. Zašto bi to neko propustio? Koji to strah u sebi nosi? Šta mu pravi grč u stomaku koji mu ne da da ispravi ledja i vrat? Čemu se takav čovek raduje, kada skoro ceo život ne vidi ništa? Šta može naučiti svoju decu i unučiće?
Sećam se da su za neke devojke govorili kako nosom paraju nebo, kako su uobražene. To je bilo onomad, kad smo bili mladi. Zašto nas i uče da treba da sagnemo glavu? Kome? I po koju cenu?
A kako ti hodaš? I kuda si krenula…
Autor teksta: Kristina Ivković
Fotografije: Pixabay.com, Unsplash.com
