Žene vole šoping! Da li je to samo mit ili realnost?
Ako pitamo muškarce, odgovor znamo, jer koliko god da nas vole oni nikako ne vole da „šopinguju“ sa nama, to je za njih jednako mučenju. Za njih je kupovina prosta stvar: znaju šta im treba, ulaze u prvu prodavnicu, pronalaze (nekada čak i isprobaju), kupuju i odlaze. Nema obilazaka 101 prodavnice (jer možda baš u toj 101. je to što nama treba), nema pipkanja, okretanja, prevrtanja, isprobavanja, premišljanja, odustajanja pa ponovnog vraćanja…
Naravno, ne možemo generalizovati, jer i među nama postoje razlike. Ima žena koje uživaju u kupovini, ima onih kojima je to neka vrsta terapije. Sa druge strane, ima žena koje kupuju na brzinu i onih koje nisu oduševljne gužvama, ne vole isprobavanje i kopanje po rasprodajama. Dok ima i onih koje prate sve rasprodaje, akcije, kataloge, prosto uživaju u toj gužvi i znaju u gomili stvari da “iskopaju” pravu.
Međutim, koliko god volele šoping ili ne, sve mame će se složiti u jednom: da sada sa decom i taj šoping izgleda dosta drugačije. Osim što mnogo češće kupujemo za njih nego za sebe, ta kupovina je i znatno brža, odnosno gledamo da je ubrzamo i skratimo, posebno kada kupujemo sa malom decom.
Upravo to je i jedan od razloga sve češće kupovine na daljinu, odnosno kupovine putem interneta. U modernom potrašačkom društvu mnogo je onih koji se odlučuju za ovaj vid kupovine, kako iz razloga fizičke sprečenosti da idu u prodavnice, jer su u stalnoj žurbi ili jednostavno prodavnica nije u njihovom mestu stanovanja i slično, tako i zbog raznih popusta i drugih pogodnosti koje prodavci nude za ovakav vid kupovine.
Kako je kupovina putem interneta regulisana u našem zakonodavstvu?
Prava potrošača, kao ekonomski slabije strane, kod nas su zaštićena posebnim Zakonom o zaštiti potrošača. Ovim zakonom je propisana obaveza trgovaca da na jasan i razumljiv način kupca informiše o obeležjima robe ili usluge, zatim o sebi, odnosno adresi na kojoj posluje, prodajnoj ceni i načinu obračuna iste, kao i o troškovima transporta ili dostave i ko snosi te troškove, to su tzv. dodatni troškovi, zatim o načinu plaćanja, rokovima isporuke, servisu, rezervnim delovima, ako to proizvod zahteva.
Trgovac je dužan da, do zaključenja ugovora, a najkasnije u vreme isporuke robe ili početka pružanja usluga, potrošaču dostavi i obrazac za odustanak, kao i sam ugovor. Trgovac je u obavezi da robu isporuči najkasnije u roku od 30 dana, osim ukoliko je drugačije ugovoreno.
Zakon o zaštiti potrošača pruža veću zaštitu kupcima koji kupuju putem interneta, jer im priznaje pravo da odustanu od ugovora u roku od 14 dana, bez navođenja razloga i dodatnih troškova. Ovo pravo potrošač ostvaruje jednostavnom izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak ili na drugi nedvosmislen način.
Tu mogućnost nema kupac koji kupuje u klasičnoj prodavnici. Jedine troškove koje potrošač ima u ovakvom slučaju su troškovi transporta, tj. vraćanja robe trgovcu, osim kada je trgovac suprotno naznačio.
Razlog veće zaštite ovih potrošača leži u specifičnosti ovakvog načina kupovine, jer se naručena roba ne može pregledati, ne može se opipati materijal od kog je napravljena, praktično se roba naručuje “na slepo”, jer kupujete nešto što ste videli samo na reklami ili internetu.
Dakle, dobro ste pročitali, možete naručiti npr. haljinu preko interneta i nakon 14 dana je vratiti, bez ikakvog objašnjenja. Ona može u potpunosti da izgleda onako kako ste i očekivali, može biti od materijala koji je bio naveden u opisu kada ste poručivali i ne mora da ima bilo kakvo oštećenje, ali jednostavno ne sviđa vam se kako vam stoji taj model ili boja. To je zaštita koju zakon predviđa.
U slučaju odustanka trgovac je dužan da bez odlaganja izvrši povraćaj uplate koju je primio od potrošača, uključujući i troškove isporuke, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak.
Sa druge strane potrošač je u obavezi da vrati kupljeni proizvod najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak.
Međutim, postoje izuzeci kada potrošač nema pravo da odustane, kao npr. kod robe koja je proizvedena po zahtevu potrošača, ili robe koja je podložna pogoršanju kvaliteta ili ima kratak rok trajanja, kod zapečaćene robe koja se ne može vratiti iz zdravstvenih i higijenskih razloga, ili kod isporuke zapečaćenih audio ili video zapisa ili računarskih softvera, kao i u slučaju novina, periodičnih izdanja ili časopisa, ili kod usluge pripreme i dostave hrane i dr.
Naravno, kao i u slučaju kupovine u klasičnim prodavnicama, i kod kupovine putem interneta, u slučaju da roba ne odgovara onome što je naručeno, potrošač ima pravo na opravku, zamenu, ali i umanjenje cene ili raskid ugovora.
Potrošač ima pravo na garanciju kao da je robu kupio u klasičnoj radnji.
Kako potrošač da zaštiti svoja prava ukoliko je trgovac postupio suprotno Zakonu?
Potrošač može, najpre, da uloži potrošački prigovor koji predstavlja svaku pritužbu kojom se prijavljuje povreda prava potrošača iz Zakona o zaštiti potrošača i drugih zakona. Ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača vodi Nacionalni registar potrošačkih prigovora. Trgovca koji je prekršio zakon možete prijaviti nadležnoj Tržišnoj inspekciji.
Za pomoć se uvek možete obratiti i nekom od Udruženja za zaštitu potrošača. Za region Vojvodine to je Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine, koje se nalazi u Novom Sadu, ul. Ravanička br.11 a potrošače prima ponedeljkom, sredom i petkom od 12-15 časova. Možete ih kontaktirati telefonom na broj: 021/6313-600, 021/6314-600 и 021/452-077 (od ponedeljka do petka od 10-14 časova) ili na e-mail info@potrosac.info.
Ministarstvo trgovine – sektor za zaštitu potrošača vam nudi i besplatno vansudsko poravnanje preko posrednika. Pokretanje i vođenje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora ne isključuje i ne utiče na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu.
Ukoliko ne rešite problem van suda uvek možete pokrenuti sudski postupak i tužiti nesavesnog trgovca. Još jedna od olakšica koju Zakon predviđa je da se u postupku pred sudom, u potrošačkom sporu, ne plaća sudska taksa za tužbu ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000 dinara. Potrošači su izuzeti od plaćanja sudskih taksi kako bi se pojednostavilo i pospešilo njihovo obraćanje sudu, u slučajevima kada su im ugrožena potrošačka prava.
Na šta treba obratiti pažnju kada kupujemo na internetu? Kako biti siguran kod ovakve kupovine?
Kod kupovine putem interneta potrebno je posebno obratiti pažnju na to ko je trgovac, odnosno onlajn prodavnica u kojoj želite da kupite određenu stvar ili naručite neku uslugu. Dobro proverite ne samo njenu internet adresu, već i to da li ima i gde se nalazi sedište i koja je poštanska adresa. Ovo je posebno važno kako bi, eventualno u slučaju odustanka, znali na koju adresu da vratite robu. Ukoliko takve adrese nema, to može biti pokazatelj da takva prodavnica nije pouzdana i u tom slučaju dobro razmislite da li ćete tu kupovati.
Uvek proverite da li je u pitanju registrovana prodaja, jer je dosta onih koji robu prodaju „na crno“, pa ukoliko se odlučite za takvu trgovinu morate biti svesni svih rizika koje ona nosi sa sobom. Prodavca možete proveriti i tako što ćete se raspitati kod drugih potrošača o njihovim iskustvima, a Udruženje za zaštitu potrošoča takođe može biti od koristi jer često znaju ko su to problematični prodavci.
Zatim, obratite pažnju na opšte uslove poslovanja i dobro pročitajte sva „sitna slova“. Obratite pažnju na to da li se nudi 14 (ili možda više) dana bezuslovnog odustanka i da li se i koliko naplaćuje isporuka. Ukoliko troškovi isporuke nisu jasno navedeni može se ispostaviti da je cena znatno veća nego što ste očekivali. Imajte na umu da potrošač nije dužan da plati dodatne troškove u bilo kakvom obliku, ako trgovac nije dobio izričitu saglasnost potrošača za konkretne dodatne troškove. Dakle, niste dužni da platite naknadu za dodatne troškove ukoliko trgovac nije pribavio vašu izričitu saglasnost pre nego što ste se obavezali ugovorom ili ponudom. Ukoliko ste već platili trgovcu dodatne troškove, imate pravo na povraćaj novca. Najčešći primer dodatnih troškova su upravo troškovi isporuke, odn. poštanski troškovi prilikom naručivanja neke robe.
Kada izaberete prodavnicu u kojoj ćete kupovati i ubacite proizvod u virtuelnu korpu, pre konačne kupovine biće potrebno da ostavite i neke vaše podatke, gledajte da to budu samo oni obavezni podaci, kao što su ime, adresa, e-mail ili broj telefona, oni su najčešće označeni „*“.
Najsigurnije je da plaćate pouzećem, odnosno u prodavnicama koje ne traže da se plaćanje vrši unapred, pre isporuke. Ukoliko je potrebno da platite unapred, preporučuje se plaćanje kreditnom karticom.
Sada kada ste upoznati sa svim pravima koje imate kod ovakvog vida kupovine (i svesni svih rizika), možete slobodno da krenete u akciju ili bolje sačekajte da ukućani utonu u san pa na miru iz svog omiljenog mesta za uživanje, uz muziku i omiljeno piće, bez žurbe i čekanja u redu, lagano pregledajte šta se nudi u onlajn šopovima i potražite željeni proizvod.
Fotografije: pixabay.com
