U stomatološkoj praksi se neprekidno susrećemo sa brojnim pitanjima, dilemama i nedoumicama od strane pacijenata. I pored sve dostupnijih informacija na internetu, u medijima i štampi, stičem utisak da se među pacijentima još više javlja konfuzija u saznanjima dok su se neka mišljenja prosto odomaćila i postala deo njihove istine, a zapravo su pogrešna.
Zbog toga sam došla na ideju da se pozabavim „razbijanjem mitova“ i pokušam da otklonim najčešće zablude koje sam primetila da postoje kod pacijenata.
Pet zabluda i pet odgovora
Evo najčešćih zabluda iz stomatološke prakse:
1) Trudnice ne smeju da posećuju stomatologa i primaju anesteziju
Kao prvo, najbolje bi bilo da svaka žena koja planira trudnoću prethodno sanira svoje zube, kako se ne bi bespotrebno izlagala eventualnim komplikacijama nesaniranih zuba tokom tih devet meseci.
Međutim, ukoliko i dođe do potrebe za stomatološkom intervencijom u ovom periodu, ona bez ikakve opasnosti po trudnicu i plod, može da se sprovede i tokom trudnoće. Postoji i posebna vrsta anestezije koja se daje u trudnoći kako bi se osigurala bezbednost intervencije. Za vreme graviditeta, pod uticajem hormonskih promena, prisutna je osetljivost potpornog aparata zuba (svega onoga što zub drži u zubnoj čašici zajedno sa desnima), zbog čega desni postaju osetljivije na delovanje bakterija, hiperemične (crvene), mogu da se uvećaju i neretko je prisutno i krvarenje.
Zbog svega ovoga, neophodno je da oralna higijena u ovom periodu bude pojačana, a detaljna uputstva o tome trudnica može dobiti upravo posetom kod stomatologa, već na samom početku trudnoće. Ono što bih napomenula u ovom delu, jeste da trudnice NE SMEJU da se izlažu rentgen zracima, tako da se u ovom periodu ne sme vršiti snimanje zuba, što dodatno otežava dijagnostički i terapijski postupak ukoliko dođe do neke komplikacije. Sve ovo ide u prilog tome da se zubi saniraju na vreme, već u toku planiranja trudnoće.
2) „Mrtav“ zub (zub iz kojeg je živac izvađen) ne može da zaboli
Jedna je od čestih i velikih zabluda prisutna među pacijentima. Lečeni zub tj. zub iz kojeg je živac izvađen svakako može da zaboli i to iz više razloga.
Direktan razlog pojave bola je neadekvatno izlečen i napunjen kanal korena, iz , ponekad opravdanih, ali češće neopravdanih razloga.
To može da bude u smislu:
1) nedovoljno očišćenog i napunjenog kanala iz kojeg se tako zaostali infektivni sadržaj u nekom momentu seli u viličnu kost i vremenom formira hronični infektivni proces (granulom), ili pak nastaje akutna infekcija, koja je pored bola praćena i otokom zuba.
2) Neadekvatno izlečen koren zuba može da ide i u pravcu previše napunjenog kanala, gde višak paste i punjenja prelazi vrh korena i dovodi do hronične iritacije, koja takođe može da formira, takozvani, proces praćen osetljivošću zuba.
Indirektni uzroci bola „mrtvog“ zuba mogu biti infekcija parodontalnog džepa (prostora između desni i zuba), traumatska okluzija (pojava koja se javlja kada zub duže vreme trpi pojačani pritisak od strane zuba iz suprotne vilice), nepotpuna ili potpuna fraktura (prelom) pojedinog dela zuba itd…
U svakom slučaju brojni su uzroci zbog kojih i „mrtav“ zub može da zaboli.
3) Nakon vađenja zuba treba ispirati usta
Ovo je takođe jedna od velikih zabluda i pogrešnih uverenja koja često može da dovede i do komplikacija, čak i nakon jednostavnog i lakog vađenja zuba.
Zapravo jedna od tri stvari koja se mora napomenuti pacijentu kome je izvađen zub, je da nikako ne sme da ispira i mućka usta bilo kakvim tečnostima, jer na taj način može isprati i izbaciti ugrušak koji se stvorio u rani, a koji je vrlo bitan faktor u procesu njenog zarastanja.
U slučaju da se ugrušak izbaci, može doći do upale ekstrakcione rane, takozvanog alveolitisa, koji je praćen vrlo jakim bolom u trajanju čak i do dve nedelje a koji zahteva ponovne posete stomatologu.
4) Zubni kamenac učvršćuje zube i ne treba ga uklanjati
Ovo mišljenje je, do duše, prisutnije među starijom populacijom, verovatno iz razloga što u prošlosti, među starijim kolegama nije bila baš česta praksa vršenja ove intervencije. Sa razvojem parodontologije i oralne medicine, uklanjanje čvrstih i mekih naslaga je takoreći prvi i osnovni terapijski postupak koji se primenjuje u cilju sprečavanju razvoja parodontopatije- drugog najrasprostranjenijeg oboljenja zuba posle karijesa.
Šta je zapravo zubni kamenac?
Meke naslage koje nismo mogli da otklonimo sa svih površina zuba (statistika kaže da čak 35% površine zuba ostane neočišćena redovnim pranjem, četkicom i pastom) vremenom se učvršćuju taloženjem minerala iz pljuvačke i tako trajno ostaju pričvršćene uz zube, potiskujući i oštećujući desni. Zubi su u početku prividno čvrsti jer ih blokovi kamenca međusobno povezuju, ali u suštini tkivo i kost u kojoj su zubi korenovima pričvršćeni, se uništava usled konstantnog pritiska, slabije ishrane i prokrvljenosti, što sve pogoduje razvoju infekcije uz sadejstvo mikroorganizama i njihovih toksina koji kontinuirano pristižu iz čvrstih i mekih naslaga.
Vremenom se koštano tkivo u kojem je koren zuba toliko istroši, da zub gubi oslonac u kosti i počinje da se klima, što je ujedno i terminalni stadijum razvoja parodontopatije, a tada je jedino rešenje za zub, njegovo vađenje.
Zbog toga je uklanjanje kamenca i mekih naslaga sa zuba neophodno vršiti najmanje jednom godišnje, dok kod nekih pacijenata koji su skloniji pojavi zubnog kamenca, to treba činiti na svakih šest meseci.
5) Mlečni zubi se ne popravljaju jer ionako ispadaju i smenjuju se stalnim
Takođe j edna od čestih zabluda prisutna među roditeljima malih pacijenata.Iako je gleđ mlečnih zuba vrlo tanka i gracilna pa karijes na njima mnogo brže napreduje u odnosu na stalne zube, i te kako je važno lečiti ih, ali pre svega težiti tome da oni ostanu zdravi što je moguće duže, jer su komplikacije nelečenih pa i lečenih ml. zuba vrlo česte.
Mlečni zubi su pre svega važni u procesu žvakanja tj. u pravilnoj ishrani, jer je samo prerađena hrana- zdrava.
Uloga mlečnih zuba je takođe veoma važna za razvoj vilice, ali i stalnih zuba.
Ne sme se zanemariti njihova uloga u razvoju govora a svakako je važan i estetski momenat, jer dete koje se bez ustezanja smeje je društvenije i emocionalno stabilnije.
Mlečni zubi koji ne mogu da se izleče moraju se vaditi jer predstavljaju konstantan izvor infekcije i potencijalno žarište za oboljenja udaljenih organa. (koža, zglobovi, srce, bubrezi…).
Fotografije: Pixabay.com
