Hajde da se ne lažemo – izbace nas iz takta bar pedeset puta dnevno. Kada se spotaknemo o patiku za fizičko nasred dnevne sobe (?!), uhvatimo ih da umesto knjige u rukama drže već usijan telefon, ne pojedu ništa kuvano, a onda se nagutaju sendviča sa sumnjivim parizerom iz kioska ispred škole ( i, NARANO, nafiluju ga isključivo majonezom i kečapom, ni slučajno bar neku salatu da stave)…
Maštam tako ja ponekad o jutru u kom moja sveže probuđena tinejdžerka ne reži jer mora da ustane za školu, a možda mi, oh divote, ustupi i kupatilo na pet minuta duže, da ne moram na posao da idem sa maskarom samo na jednom oku. Ili, da me ne dočeka puna sudopera sudova i uključen TV kada se vratim sa posla, a nje ni u tragovima. Kao, užasno je žurila na trening, to silna frka bila, pa ništa nije stigla… Hm…
Da nabrajam dalje?
Samo, uveče, kada svi odu u krpe i dobijem svojih preko potrebnih sat vremena mira, malo bolje razmislim – postoji tu i druga strana medalje. Samo je treba okrenuti.
Recimo – te naše svađe, kada ih premotam, u stvari su zrele razmene mišljenja. Iako me na prvu loptu ponese ono – JA sam roditelj, ima da me SLUŠAŠ – često ona vrlo argumentovano istera svoje i ne popušta. Uf, kako to iritira!
Ili, ipak, znači da je borac, a takvi u životu „plivaju“. Takođe, to znači da nije impulsivna, već vrlo zrela.
Da, ponekad me brine što misli samo na izlaske i baš je briga za školu. Bar tako kaže. Pomene često kako je prespavala bar prva tri časa… Onda ja počnem da tupim o budućnosti i obavezno se pokačimo. Mada, odličan je đak. Ide stoički na trening i od kad su im uveli subotom uveče, pa završe u 22, a ona vrat polomi da do 23 časa izađe. Sa sve šminkom, frizurom. Drami kod kuće zbog toga, ali nijedan nije propustila. To nešto govori, zar ne?
Ni sad ne treba dalje da nabrajam?
Ukratko – čini mi se da nisu sve mane naše dece baš mane. Neke su možda samo naši strahovi za njih, ili usađena nam želja za prevlast.
Imaju ta naša deca mnogo toga u sebi, a svašta se dešava na uzburkanoj površini.
Samo treba duboko udahnuti, zaroniti i dobro se zagledati u ono što zaista čuči ispod…
Autor teksta: Jelena Gavrilov
Fotografije: Unsplash.com
