Isidora Bjelica – književnica, dramaturg i TV voditeljka. Srčani borac protiv teške bolesti koja ju je snašla i podrška sapatnicama u istom problemu. Majka Lava Grigorija i Vile Evanđeline i supruga Nebojše Pajkića. Nesvakidašnja autorka koja ne preza da razbija famu oko tabu tema. Esteta specifičnog stila, obično-neobična žena britkog uma. Voleli je, ne voleli – ne ostavlja ravnodušnim. O njoj se priča, ali i sama rado deli šapate svoje duše sa onima koji je prate. Neko je ko propagira ljubav. Na sva zvona.
Za mene lično, Isidora Bjelica je jedna od najinspirativnijih ličnosti na našoj javnoj sceni. U ekskluzivnom intervjuu za Mamin sajt, razgovarale smo o zdravlju i bolesti, alternativnim načinima lečenja, navali life coach-eva, roditeljstvu, ljubavi, modi, izazovima, egu…
MS: Otvoreno i bez zadrške, govorili ste i pisali o mnogim tabu temama. Odakle hrabrosti za to i koliki je značaj razbijanja tabua?
ISIDORA: Kroz razbijanje tabua se, kao društvo, kultivišemo i izlazimo iz primordijalnog animalnog refleksa. To sam prosto uvek osećala kao svoju misiju. Mislim da sam zato rođena na Balkanu, ovde je rasadnik tabua.
MS: Usudiću se da primetim da spadate među one javne ličnosti sa kojima ljudi ili istinktivno osete istu vibraciju, te ih bukvalno obožavaju, ili to ne osete i neretko upućuju negativne komentare. Kako se nosite sa tim? Da li ste koristili neke zaštitne mehanizme protiv takvih ataka?
ISIDORA: Prvo me to jako bolelo. Nisam mogla da prihvatim da ljudi mogu biti tako zli. Mnogo sam radila na tome. Tu rasprave nema, ljudi vide ono što žele da vide. Malicioznost je uvek svedočanstvo o onome ko je izgovara. Zato danas kad se to desi, a Bogu hvala desi se retko, istinski blagosiljam tu osobu iz srca, poželim joj da se reši mržnje i blokiram je da se ne trujem.
MS: Prateći Vaše postove, stekla sam utisak da ste gotovo kivni na one koji, kako Vi kažete, prodaju „duhovni botoks“. Iako ih mnogi oberučke prihvataju, reklo bi se da je dosta ljudi zbunjeno porukama koje im se na ove načine serviraju. U ekspanziji life coach-eva, kako odvojiti korisne od beskorisnih ili, čak, možda i štetnih poruka?
ISIDORA: Nisam kivna, ali važno je znati da je to samo deo istine ili, da kažem, falsifikovana istina, zato mnogo ljudi ne postiže rezultate ovim metodom. Citiraću Nil Donald Volša koji je i učestvovao u filmu Tajna, koji je javno priznao da su ga cenzurisali i izbacili dve najvažnije informacije: jedna od njih je da kada se molimo za druge, sto je božanski princip, želja postaje hiljadu puta efikasnija. Tužno je da se božanski princip pretvori u egoistične mantre za ostvarivanje svojih najopskurnijih prohteva. Zato i jeste tako popularno – jer udovoljava najnižim instinktima.
MS: Imate li, ipak, neku svoju mantru?
ISIDORA: Shvatila sam koliko je tačna rečenica: Kada se molimo za druge, za nas se moli ceo kosmos. Sva filozofija življenja je u tome da izađemo iz klopke ega. A ne treba vam mantra, to su samo reči, emocija je ta koja je molitva. Kad osećate ljubav – vi se molite…
MS: Ljudi se okreću instant duhovnosti. Kakav je Vaš odnos prema duhovnosti, duši, Bogu, suštini?
ISIDORA: O tome govorim kroz sve svoje knjige, posvetila sam život traganju za smislom, pročitala hiljade i hiljade različitih filozofskih inteoloških tekstova, obilazila ceo svet, ali kao što kažem u knjizi, sama istina se zaista krije u našem srcu, u mogućnosti da sebe i druge prihvatimo bezuslovno. Međutim, postoje tehnike kako da se suočavamo sa svakodnevnim izazovima, jer ovde mira nema, svaki čovek ima svoju patnju i bol i čim razreši jedno, otvori se drugo. Nije čudo da je Gete tvrdio da je Zemlja kosmička ludnica. Mi smo svi bolesni od egoizma i zato patimo, jer ne znamo da volimo i pružamo ljubav. Nekom je dijagnoza teža, nekom lakša.
MS: Jedna ste od retkih javnih ličnosti koja se lično, na svakodnevnom nivou, dopisuje sa svojim pratiocima putem društvenih mreža. Šta Vama lično znači ta korelacija sa ljudima?
ISIDORA: Mi se zaista uzajamno punimo energijom i ljubavlju, ta razmena je strašno dragocena, njima pomažu moje knjige i objave, a sa druge strane ja sam zaista uverena da sam još uvek u ovoj dimenziji zahvaljujući iskrenim molitvama tih hiljada divnih ljudi koji se istinski srcem mole za mene.
MS: Čemu Vas je bolest naučila? I koliko Vas je promenila?
ISIDORA: Neverovatno mnogo toga. Nije čudo onda što su Sveti Oci prizivali da dobiju rak da bi ih ta blizina smrti i stradanje prinudilo da postanu svesniji i bolji. Ovo je strašno teško i bolno, ali sa druge strane, zaista sam toliko naučila o ljubavi, životu, stradanju, empatiji, da bi mi za to trebalo stotine godina. Mi teško prihvatamo neprijatne i bolne situacije, ali zaista kroz patnju se najbrže podiže svesnost i tamo gde je bol najviše je ljubavi. To je paradoks života.
MS: Odakle crpite najveću snagu za borbu protiv bolesti – borbu za izlečenjem?
ISIDORA: Iz Boga, Sv. Nektarija, moje porodice, mojih čitalaca. Puno puta sam pala i odustajala, ali ljubav drugih je ta koja podiže. Čovek sam – bez Boga i ljubavi drugih se ne može. Svi smo mi ogledalo ljubavi, što se više drugih duša ogleda u nama, to smo jači. A opet, da bi bio jak, moraš da spoznaš koliko si slab. Dualni princip je svugde.
MS: Imali ste negativna iskustva sa alternativnim lečenjem. Da li biste podelili to sa našim čitateljkama?
ISIDORA: Detaljno sam o tome pisala u Spasu 3. Na žalost, mnogo je prevaranata koji se bogate na bolesnim ljudima i beskrupulozno varaju. To je nešto o čemu sam morala da pišem da drugi ne bi prošli to što sam ja prošla.
MS: Vaš novi terapeutski roman „Upomoć prijateljice“, koji ste pisali zajedno sa terapeutom Jovanom Hisemair, govori o dualnoj terapiji. Možete li nam približiti ovu temu?
ISIDORA: Mi živimo u dualnom svetu: toplo-hladno, svetlo-tama, dobro-loše i ova terapija pomaže da se najefikasnije smanji bol, reše problemi, ali pre svega ona donosi najefikasnije metode kojom jedna prijateljica može da pomogne drugoj, čak uspešnije od plaćenog terapeuta. Ovo je korak dalje od prostog pozitivizma koji vam, sem placebo efekta, ne daje mnogo rezultata.
MS: Kroz današnje međuljudske odose, mnogi su prestali da veruju u prijateljstvo. Da li Vi još uvek verujete u to da se ljudi mogu iskreno voleti i podržavati?
ISIDORA: O da, to je jedini nebeski duhovni odnos.
MS: Vaša prethodna knjiga, „Miris neba“, naišla je na odličan odziv kod publike. Na šta to miriše nebo?
ISIDORA: Miris neba je inicijacijska knjiga o tajnama, o životu, sreći, ljubavi do kojih sam došla kroz svoje stradanje. Radujem se da je tolikom broju ljudi pomogla, posebno onima koji pate od hronične depresije. Za mene je najveća nagrada kada dobijam pisma da im je knjiga pomogla u radu na sebi u poimanju života. Miris neba može da se čita kao uzbudljiv roman o Koko Šanel, a ona je zapravo knjiga tajni o ljubavi.
MS: Koliko verujete u moć pozitivnih misli?
ISIDORA: Pa naravno da su one dobre, ali postoje ljudi koji su genetski i karakterno predestinirani za više ili manje optimizma. Pazite, na kraju ćemo, pre ili posle, svi umreti, ali stvar je šta se desilo sa tvojim umom do tad, da li je sišao u srce ili ne. Koliko mogu biti dobre, toliko silovanje pozitivnim mislima može odvesti u anksioznost. Stvar je kompleksnija nego što izgleda. Važnije je da čovek bude autentičan, nego na silu pozitivan.
MS: Vrlo često se u svojim porukama obraćate osobama koje su preosetljive. Imate li neki savet za sensibilne duše?
ISIDORA: To je i moj dugogodiŠnji problem, zato posebno saosećam sa takvima. Mislim da je to delom odgovorno za sve autoimune bolesti. To je teško za sve nas, ali u dubini preosetljivosti se opet krije ego, tako da sam našla dosta rešenja i vežbica koje mogu da pomognu hipersenzitivnima.
MS: Kroz svoje tekstove skrećete pažnju roditeljima da decu moraju pripremiti i na loše stvari?
ISIDORA: Mislim da je pripremanje dece na prihvatanje da zlo postoji dugoročno mnogo zdravije nego bajka u kojoj ih vaspitavamo. Meni su trebale decenije da prihvatim da zlo postoji, baš zato što me, iz najbolje namere, roditelji prosto nisu pripremili na to.
MS: Najmudriji savet koji Vam je dala Vaša majka?
ISIDORA: Nikad nemoj da budeš protiv svog deteta!
MS: Imate li neku caku koja je Vama pomogla pri vaspitanju dece?
ISIDORA: Nema tu cake, to je samo ljubav. Kroz odnos prema roditeljima i deci se najviše uči, a svi smo mi roditelji autodidakti. Učim da prihvatam i otpuštam, da nemam projekcije o tome šta bih ja volela da oni budu i kako da se ponašaju. Sve je u prihvatanju, to je početak bezuslovne ljubavi, kao i saznanje da zapravo pojma nemamo ni o čemu. Zato i ponavljam da je ljubav jedini trag smisla na ovom svetu.
MS: Dok su Vaša deca bila mala, kako ste se snalazili sa kućnim poslovima, kuvanjem i ostalim obavezama u domaćinstvu? Da li ste delili obaveze sa suprugom?
ISIDORA: Uvek smo sve delili i ne spadam u osobe koje su tome davale preveliki značaj. Čim nešto ne smatraš problemom, i nije problem.
MS: Šta Vam je najteže u roditeljstvu?
ISIDORA: Briga, uvek ta briga, i kad su mali i kad su veći.
MS: Vaša deca su sada velika. Šta je najvrednije čemu ste ih naučili?
ISIDORA: Lav ima 21 godinu, a Vila 15. Deca već imaju sve u sebi – i moral i ljubav. Stvar je kako da to ne pokvarimo svojim programima i informacijama. Mislim da deca uče nas onome što smo zaboravili, a ne obratno.
MS: Na šta ste najviše ponosni kod njih?
ISIDORA: Kad primetim iskrenu empatiju.
MS: Kako ste, kroz njihovo odrastanje, uspevali da pronađete i vremena za sebe – za pisanje, umetnost…?
ISIDORA: Morala sam da radim pet poslova i brinem o njima. Sve je to išlo spontano, ali vodila sam ih sa sobom kad god sam mogla, jer sam verovala da putovanja šire svest i kulturu.
MS: Šta biste poručili ostalim majkama?
ISIDORA: Samo da prate svoje srce, a ne strah.
MS: Vaš modni stil je specifičan, sofisticiran i pomalo odudara od današnje mode. Koliko je ekstravagancija danas otežavajuća okolnost?
ISIDORA: Ja slažem svoje misli i garderobu, volim taj dendi stil i nikad nisam želela da se utopim u masu. Ta estetizacija mi pomaže, ali nemam fetiš.
MS: Svi koji Vas prate znaju da obožavate šešire. Zašto bi žene trebalo da se vrate nošenju šešira?
ISIDORA: Oni su, što je rekao Dali, mašine za maštanje, najbrži transfer u romantičnu dimenziju. A, zatim, kad spustiš obod, ne moraš štošta da vidiš.
MS: Pisali ste i o mnogim velikim ljubavima. Da li je ljubav još uvek nešto što pokreće svet i koliko se odnos između žene i muškarca danas izobličio?
ISIDORA: Mnogo se izobličio, ali sve je to učenje ljubavi. Mnogi brakovi su propali jer ljudi ne razumeju šta je ljubav. Mislim da bi u škole trebalo uvesti predmet ljubav!
MS: Postoji li recept za višedecenijsku privrženost partneru i odolevanje izazovima?
ISIDORA: Naravno, to je ljubav naspram ega. Partner nije mobilni da se menja čim zabaguje, partner je uvek ogledalo našeg duhovnog i emotivnog stanja, a iskrenost je početak svega. Moramo stalno stajati emotivno nagi pred onim koga volimo.
MS: Čega se najviše plašite?
ISIDORA: Izlaska iz božije blagodati. Onda je sve nepodnošljivo.
MS: Koji su Vaši načini da napunite baterije?
ISIDORA: More, sunce, knjige, kupke, smejanje.
MS: Kakvu muziku slušate?
ISIDORA: Najviše operu i fado.
MS: Koja je najveća ludorija koju ste u životu uradili?
ISIDORA: Hahahaha, previše ih je bilo. Borba u koridi, možda.
MS: Vaši romani o putovanjima inspiracija su mnogima od nas. Koja zemlja je ostavila najveći trag u Vama?
ISIDORA: Sve zemlje su čarobne, ali najbliže mojoj vibraciji su Karibi i Južna Amerika.
MS: Igrate li na rizik ili na sigurnost?
ISIDORA: Nema sigurnosti u ovom svetu.
MS: Na čemu ste najviše zahvalni?
ISIDORA: Na obilju ljubavi koju primam!
MS: Hvala Vam na sjajnim odgovorima. Sve najbolje Vam želimo!
ISIDORA: Hvala na pametnim pitanjima.
Fotografije: iz privatne arhive
