Da li ste nekada čuli rečenicu: ”Razvela bih se još juče, ali nemam gde, ne mogu sa decom u podstanare“? Kada žena donosi odluku o razvodu braka, osim o sebi, ona vodi računa i o deci, odnosno uvek razmišlja o tome da li će i koliko takva odluka da utiče na decu, koliko će se njihov život promeniti, da li će biti bolji ili ne. Skoro svaka žena pred razvodom se u jednom momentu zapita da li je sebična, da li misli samo o sebi kada želi da prekine život u zajednici koji ne funkcioniše, koji nije to što ona želi za sebe.
Na žalost, i dalje veliki broj žena ostaje u zajednici koja nije funkcionalna samo zato što su ekonomski zavisne od partnera.
Ekonomska zavisnost žena u našem društvu je izuzetno visoka. Osim što nisu zaposlene i nemaju stalne izvore prihoda ili su im primanja minimalna, one u najvećem broju slučajeva nemaju nekretninu na svom imenu, niti sredstva da plaćaju iznamljivanje iste. Često ni primarna porodica ne pokazuje spremnost da im pomogne, jer udajom one više nisu njihova „briga“.
Čak i kada parovi kupuju zajedničku nekretninu, kod nas je nepisano pravilo da će se kao njen vlasnik upisati suprug. Istina, poslednjih godina su konačno nastale izmene po ovom pitanju, tako da se već prilikom kupovine, odnosno prodaje nepokretnosti utvrđuje da li je nešto posebna ili zajednička imovina partnera.
Kroz praksu se pokazalo da i dalje veliki procenat žena nije u potpunosti upoznat sa pravima koja ima i koja može ostvariti za sebe ili dete nakon razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice. Jedno od tih prava je i pravo stanovanja u korist deteta (habitatio).
Šta je habitatio?
Pravo stanovanja je pravo iz korpusa dečijih prava koje je istovremeno i u interesu roditelja koji vrši roditeljsko pravo. Naš Porodični zakon je regulisao ovo pravo kao ličnu službenost u korist maloletnog deteta i roditelja kojem je dete povereno na vršenje roditeljskog prava. Ova lična službenost se ustanovljava na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj i traje do punoletstva deteta.
Koji su uslovi za sticanje ovog prava?
Roditelj koji vrši roditeljsko pravo može da zahteva ustanovljavanje ove službenosti ukoliko ni dete, a ni sam roditelj nemaju u vlasništvu useljivu nepokretnost (pravo svojine na stanu ili kući). Osim toga, vodi se računa i o tome da prihvatanje ovog zahteva ne predstavlja očiglednu nepravdu za roditelja koji je vlasnik stana. Postojanje „očigledne nepravde” sud ceni u svakom konkretnom slučaju.
Ovim pravom se ne dira u svojinu drugog roditelja, koji i dalje ostaje vlasnik nepokretnosti.
Vremensko ograničenje
Pravo stanovanja je vremenski ograničeno i može trajati samo do punoletstva deteta.
Habitatio, dakle, ne rešava trajno stambeno pitanje deteta i roditelja koji vrši roditeljsko pravo. Njime se obezbeđuje sigurnost i stabilnost nakon razvoda, odnosno prestanka zajednice života sve do detetovog punoletstva, zbog toga roditelj koji vrši roditeljsko pravo taj period mora iskoristiti za trajno rešenje svoje i detetove egzistencije (to može npr. biti pokretanje postupka radi utvrđivanja imovine stečene u braku/vanbračnoj zajednici, ili ukoliko je u mogućnosti da da štedi novac i sl.).
Međutim, ovo pravo može prestati pre 18. godine deteta i to prirodnim putem (smrću deteta), kao i pravnim putem, odnosno kada se promene zakonski uslovi koji su doveli konstituisanja ovog prava (ukoliko dete ili roditelj steknu pravo svojine na useljivom stanu ili nastupe okolnosti zbog kojih bi svako dalje trajanje ovog prava predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja). Osim toga, ukoliko sud promeni odluku o poveravanju deteta, te dete poveri roditelju vlasniku stana, to takođe dovodi do prestanka ovog prava.
Postupak ostvarivanja prava stanovanja
Pravo stanovanja deteta (habitatio) je dečije pravo koje je u našem Porodičnom zakonu smešteno u odeljak koji se tiče imovinskih prava i nije zaštićeno posebnim postupkom. S obzirom na to da Porodični zakon predviđa da tužbu za zaštitu prava deteta mogu podneti dete, roditelj deteta, javni tužilac i organ starateljstva, te da se tužba može podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata Porodičnim zakonom, a nisu zaštićena nekim drugim postupkom, to se odnosi i na ovo pravo.
U skladu sa tim, zaštita ovog prava se može tražiti u posebnom postupku radi zaštite prava deteta, a osim toga može se postaviti i u parnici koja se vodi radi razvoda braka, vršenja roditeljskog prava i izdržavanja.
Ukoliko bi postojala opasnost od otuđenja nepokretnosti uz tužbu, ali i kasnije u toku samog postupka, može se postaviti predlog za određivanje privremene mere, gde bi sud rešenjem zabranio otuđenje i opterećenje nepokretnosti do pravnosnažnog okončanja postupka, uz upis zabeležbe u Katastar nepokretnosti.
Pravo stanovanja predstavlja zakonodavnu meru za ostvarivanje prava deteta na dom, kako bi se obezbedili životni uslovi potrebni za razvoj deteta zajemčeni Konvencijom o pravima deteta, jer je najbolji interes deteta od primarnog značaja u svim aktivnostima koji se tiču dece.
Fotografije: Unsplash.com
.){kind=link}