Nedavno je u jednoj poznatoj Fejsbuk grupi osvanuo oglas u kom žena traži dadilju za baš malu bebu, povremeno i na sat-dva, zbog poslovnih obaveza.
Onda je počela „paljba“ svih posvećenih majki sa interneta koje, očito, pored strašno velikih obaveza koje roditeljstvo nameće, imaju vremena da komentarišu statuse. Pisale su svašta, od komentara koji udaraju na savest majke, do ulaženja u razloge zbog kojih ona radi. Taj post me je inspirisao da napišem podugačak komentar o ovoj temi.
Iz ličnog ugla, već nedelju dana nakon porođaja nešto sam zapisala dok je malac spavao, a dadilju sam našla, na četiri sata, kada je Konstantin napunio šest meseci, kako bih završila pisanje teze. Sa drugom bebom sam napravila pauzu mesec dana i vratila se navedenoj obavezi, takođe 3-4 sata dnevno.
Ne osećam se manje majkom zbog toga. Naprotiv. Moja deca su srećna kada sam ja srećna, a srećna sam kada sam ispunjena. Tu je priči kraj.
Zar nije bolje, ako već niste radoholičar kao ja, sesti i na miru popiti kafu, probati haljinu, prošetati sat-dva dnevno i vratiti se kući puni elana i volje, napunjenih baterija?
Roditeljstvo jeste zahtevno. Treba se odmoriti.
Svaki put kada sam uradila nešto za sebe, promenu sam videla na deci. Ja sam bila zadovoljna, i sa više volje sam pristupala svakodnevnim obavezama.
Sa druge strane, treba uzeti u obzir da neke od žena MORAJU da rade bez obzira što su se nedavno porodile. Na primer, moja poznanica radi na jednom fakultetu i vratila se na posao mesec dana posle porođaja. Morala je.
Beba mora da jede, mama takođe, a novac ne pada s neba. I tu je kraj svake diskusije.
Opet, naslušala sam se priča da žene dobijaju otkaze kad zatrudne, da ih drže neprijavljene, degradiraju kada se vrate sa porodiljskog. E, to treba komentarisati i za ovakve stvari se treba boriti. Za jednakost prava da svaka žena može da odsustvuje sa posla, ukoliko želi, i da za to vreme prima platu.
Ona tada obavlja najvažniji posao na svetu.
Mislite o tome.
Autor teksta: Marija Bjelica
Fotografije: Pixabay.com
