Čitate li knjige o roditeljstvu? Šta mislite o njima? Znate li za onu izreku da nam za sve treba neka obuka, škola, kurs… a samo nam deca dolaze bez ikakvog uputstva? I jeste tako. Stigne beba, pa ko se kako snađe. Kažu da je priroda učinila da nama ženama to roditeljstvo malo lakše ide. Da li je to tačno? Rekla bih, kako za koga. Nema pravila.
Da se vratimo na knjige: ja volim da pročitam i one na temu roditeljstva, vaspitanja dece i slično… Trudim se svakodnevno oko dece, ali mislim da nije na odmet i pročitati nešto pisano iz stručnog ugla. U poslednjih nekoliko meseci sam pročitala dve knjige od Dzaspera Džula – „Život u porodici“ i „Agresija: zbog čega je neophodna našoj deci i nama“ i svidele su mi se. Neka moja saznanja su nakon ovih knjiga samo potvrđena, a neka su i potpuno nova.
Međutim, pored ovakvih stručno potkrepljenih, volim da pročitam i one koje ovu životnu disciplinu predstaljaju na jedan potpuno humorističan način. To su one situacije kad ne znate da li da se smejete ili plačete 🙂 I naravno, smejaćete se 🙂 Iz ove grupe vam od srca preporučujem „Zovem se mama“ od Jelice Greganović i „Besane noći i poljupci za doručak“, prvenac Matea Busole, obe u izdanju Lagune.
Pošto je ovu drugu pisao muškarac, tata, ovom prilikom ću vam nju malo bliže predstaviti. Zaslužuje da bude izdvojena, jer se jedan tata odvažio da pise o tome kako on doživljava roditeljstvo. I verujte mi, želite da je pročitate, nasmejaće vas i potpuno raznežiti u isti mah.
Ali, prvo nekoliko reči o odnosu oca i ćerke sa psihološkog stanovišta.
Klinički psiholog Ljiljana Jagodić kaže da se uticaj oca na ćerke ogleda najviše u formiranju njenog modela budućeg emotivnog partnera. Uprošćeno – kakvog oca ima, takvog će muža naći. Zato, žene, pažljivo birajte svoje partnere! Devojčici je potreban otac koji će joj pružati podršku, razumevanje i poverenje i to ne samo u ranom detinjistvu, već i u tinejdžerskim godinama. Tada je izuzetno važno da otac svoju ulogu ne zapostavi i da se ne plaši škakljivih ženskih tema i pitanja. Tate, samo budite tu. Budite prisutni.
Kada devojčica raste pored oca koji voli i poštuje njenu majku, i sama će kasnije tražiti takvog partnera. Kada devojčica raste pored oca koji je prijateljski nastrojen, koji je emotivno otvoren, i sama će ostvarivati dobre prijateljske odnose, kako na privatnom, tako i na profesionalnom planu. Kada ne postoji bliskost između oca i ćerke, i u kasnijem životnom dobu će postojati problem ostvarivanja odnosa sa drugim muškarcima. Zato, tate, postavite dobre temelje. (Ceo tekst Ljiljane Jagodić možete pročitati OVDE.)
A tata iz knjige koju vam gore spomenuh… On je jedan stvaran otac. Nije reč o nekim izmišljenim situacijama kakve samo u knjigama možete pročitati. Ne, u pitanju je stvaran čovek sa stvarnim dogodovštinama iz njegove stvarne porodice.
Mateo Busola je crtač stripova koji živi u Veroni sa suprugom i trima ćerkama (starim devet, pet i tri godine). Dve godine je na Fejsbuku pisao objave kojima je opisivao lepotu običnih trenutaka u svojoj porodici, a „Besane noći i poljupci za doručak“ je knjiga uspomena nastala iz tih zapisa.
Knjiga je podeljena na zimu, proleće, leto i jesen, i tako prati različita doba roditeljstva i života. Zanimljivo, zar ne? 🙂 Ovi zapisi jednog tate treba da vas podsete na lepotu življenja, na vrednost porodice u ovom ludom vremenu i da cenite one male, jednostavne stvari u životu.
A kada postajemo svesni važnosti malih stvari? Pa kada na vrata zakuca muka zvana bolest i kada postanemo roditelji. Kada u naše živote stigne to malo biće zvano dete, tada nam se svaka sitnica vezana za njega čini ogromnom! Bilo da je to prvi bebin smešak, prvi beli zubić, prva reč… Reći ćete sada – ali to nisu male stvari. Tako je, nisu, nama roditeljima su velike kao kuća. I beskrajno uživamo u njima dok hrane našu dušu.
I znate kako mi mame često izjavljujemo da sa ove vremenske distance ne možemo ni da zamislimo život bez naše dece i kakav smo uopste život vodile pre nego što smo postale mame?! Naravno, ne mislim sve ovo doslovce, to je valjda jasno. Ali suština je da deca našim životima daju jedan viši smisao – nekome dodatno obogate život, a nekome su svrha življenja..
Elem, prema pisanjima Matea Busole, biće da i tate slično doživljavaju dolazak bebe na svet, kao život pre i život posle.
„Kada postanete otac, vaše posle je teško oko tri i po kile. Od prvog trenutka će to biti sasvim jasno posle, jedina stvar u vašem životu gde nema nazad. Čak i da želite, čak i da se svojski potrudite – ma šta radili sa svojom budućnošću, ovo posle se nikada neće promeniti. Zauzvrat, ono će promeniti vas. Već vas menja; već je, na načine koje ne umete da izrazite, ali osećate … „
Deca nas menjaju. Imanje dece nas navodi da čitamo ovakve i slične knjige. I da neverovatno uživamo u njima 🙂 I zapamtite – srećni roditelji, srećna deca. Nema tu neke velike filozofije. Uživajte u sitnicama. Težite velikim snovima. Budite dobri roditelji. Volite svoju decu.
Fotografije: Laguna.rs, Pixabay.com
